Nikola JEVREMOVIĆ

1. jun 2022.

Kao i većina tvrdoglavih PC purista, potpisnik ovih redova sa visine gleda na bilo kakvo igranje na telefonu. Đavolja sprava tu je da gruva muziku kroz sluške, blicem osvetli štroku ispod stola gde je nešto palo i, kad zagusti, pusti malo švedske akcije... nebitno. Kako išta zaista zanimljivo i izazovno može da potekne iz sveta u kome dominiraju šarene slagalice? E, pa, evo naslova koji takav stav šutira u tur! Out There je startovao na mobilnim platformama pre osam godina (i.sk.rs/358494), da bi se već narednog proleća uspešno primio na PC-u. Kao što će ovo najsvežije izdanje nanovo potvrditi, tu i pripada, jer je prokleto odličan! Stripska estetika prvog dela ustupila je mesto šarenoj 3D grafici, pa bi bila šteta da u nju čkiljimo na malom ekranu.

Osnovna premisa prethodnika nije se mnogo menjala. I dalje je putovanje kroz svemir okosnica priče. Ona se sada vrti oko dvoje operativaca koji se iz kriogeničkog sna bude na nepoznatoj planeti, i to sto godina nakon što je misija sprovođenja intergalaktičkog teroriste do zatvora krenula po zlu. Pitanja je puno, a odgovori su raštrkani širom beskonačnog broja zvezdanih sistema. Ima dooobro da se otelite dok ih ne razotkrijete. Oceans of Time krasi roguelite sistem generisanja kampanje. Tamo gde u prvom pokušaju isprva naletite na lokaciju koja vam je potrebna, u drugom/trećem je ko zna šta. Slična nasumičnost izbija iz svake pore igre. Od jedne ture prikupljanja resursa može da preliva, a možda bude i šipak. Tako je i sa mali milion situacija kojima bivate bombardovani, a svaka ima potencijal da vam dođe glave.

Narativni predložak nije naročito epohalan, ali i ne treba da bude, jer je tu da „potera” živopisnu mehaniku koja vuče korene od kultnog FTL-a. „Zdravstveno” stanje broda vam je prioritet. Od tri njegova parametra, glavni je nivo goriva. Svaki potez vaše letelice ga troši i zapanjujuće je koliko brzo presuši, nakon čega sledi game over. Stoga, već od samog početka koračate po tananoj taktičkoj sajli između propasti i koristi. Čorbu brod prikuplja u orbiti gasovitih džinova, ali ga i sam taj postupak košta goriva. Šta ako potrošite više nego što dograbite? Ili ako vam se pumpa ošteti, a sirovine za njenu popravku su na drugim, stenovitim planetama, do kojih ne možete da se domognete, jer u rezervoaru nema dovoljno za sletanje i bušenje tla. Naravno, desi se i da nabasate na sistem gde gasovite planete uopšte ni nema. Stoga, počujte dva saveta mučenog piskarala. Dok se ne uhodate, nemojte trošiti gorivo burgijajući kiseonik na planetama sa vegetacijom. Dovoljno je da na njih sletite i njegov rezervoar će se sam dopuniti do stotke. Ne troši se toliko brzo, a zauzeće preko potrebni slot u večno tesnom magacinu. Zatim, ako vam se posreće dva džina u sistemu, srčite pogonske gasove iz oba, ali samo po jednom. U drugom navratu ih je uvek znatno manje, pa se dodatni srk retko isplati.

Novitet u odnosu na prvi deo je posada, koja se iskrcava na tlo planeta i po njima cunja u potrazi za resursima, novim članovima ili povodom konkretnog questa za levelovanje. Neretko na ekspedicijama prikupe daleko više sirovina od brodske mehanizacije. No, njihova efikasnost zavisi od visine morala, na koji utiče sve i svašta. Previše vitlanja po svemiru bez sletanja, odsustvo saniteta/komfora na brodu, specifični izbori koje ste doneli tokom misije i još mnogo toga.

Već u prvom pasusu stoji da je Oceans of Time „prokleto” odličan. Ovaj prvi epitet nije tu slučajno i igra ga je zaslužila zbog opcije Save. Priziva se isključivo pristupom posebnoj sondi do koje, pogađate, trošite gorivo. Nje u većini sistema nema, niti su makar one koje ste već posetili označene na mapi. Dakle, ako niste imali sreće da na neku naletite tokom višesatne odiseje ili ste, pak, sačuvali poziciju u zao čas, odakle su male šanse da se iskobeljate, nalevo krug, pa sve ispočetka! U svemiru, niko ne čuje kada psujete...