Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2022.

Pandemijske godine su kao „ratne godine lite” - umetnički umovi koriste ih za kondenzovanje inspiracije koja će u jednom trenutku rezultovati delima iza kojih stoji autentična proživljenost. U neku ruku mi je žao što nije smrtonosnija, jer bi serije i igre koje bi inspirisala imale tvrđu podlogu. Kao i mnogo puta do sada, emitujem empatiju koja zagreva srca, ali, realno, biomasa čovečanstva je samo gorivo za umetnost koja nadživljava tijela.

Posledice ovog daveža od virusa po igračku scenu 2021. godine bile su relativno blage, tako da sam gomilu noktiju pojeo uzalud. Bilo je mnogo kašnjenja i odlaganja, ali je developerski, zapravo, svaki posao koji podrazumeva monitor i tastaturu, već više od decenije imun na ovakve turbulencije. Svaki plebejac ima superinternet i monitor od 24+ inča na kom može da na Zoomu kolaboriše sa kolegijumom. Tokom cele godine, gotovo nijednom nisam imao osećaj neke posebne prikraćenosti ili nedostatka kvalitetnih naslova. Kao PC entuzijasta koji je preživeo okupacione zulum-godine Xboxa 360 i PlayStationa 3, imam imaginarna kožna zadebljanja na strateškim mestima zbog kojih me ništa ne žulja.

Kao i mnoge strane kolege, u pogledu igre godine nemam dileme - It Takes Two je takva genijalština da prosto žalim ljude koji je nisu iskusili. Igrao sam je sa ćerkom, koja je, kao i njena majka sa kojom sam svojevremeno čekićao arenu u WoW-u, skontala da dobra strana tatine ličnosti dolazi do izražaja samo uz gameplay fokus i izbegavanje glupih grešaka, a da se mister Hajd aktivira kad njegov partner stoji u void zoni ili vatri. Ne postoji bolji način da procenite čoveka od zajedničkog igranja kooperativnih igara - to bi bukvalno trebalo kodifikovati u zakonu o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije. Budući mladenci da igraju dva sata It Takes Two na opštinskom PlayStationu, pa, ako sve bude u redu, matičar može da zakaže datum.

Za leđima igre godine dahće fantastični Inscryption, naslov koji betonira usta svima koji tvrde da na igračkoj sceni iznenađenja više nisu moguća. Ova igra ima mnogo ograničeniji appeal nego gorepomenuta narodna blistavost za dvoje - nije svako u stanju da pravilno shvati i svari onakav bizarni horor. Neko će u Inscryptionu, bez obzira na apsolutnu genijalnost, videti samo vađenje očiju, manijaka u kolibi i kanibalizam. Tja. Dok sam još u nezavisnoj sferi, želeo bih da pohvalim i sjajni Loop Hero, fenomenalnu, uvrnutu zezalicu koju zbog odbojnog retro izgleda mnogi nisu ozbiljno shvatili, a trebalo je.

Već nekoliko meseci me svrbi Highfleet, čudovištance od igre koje sam usled frke oko novih naslova ostavio polusažvakano. U međuvremenu je pečovan, utegnut i učinjen udobnijim, koliko jedna ruska igra može da bude udobna. Highfleet je apsolutno jedinstven svat i trebalo bi da ga odigra svako ko želi moderan naslov sa šmekom Herbertove „Dine”, pod uslovom da ima debele živce, puno vremena i sklonost ka eksperimentisanju.

Najveće iznenađenje na komercijalnom planu 2021. godine bio je Valheim, koji je od premijere u februaru do danas naprosto pokidao gomilu rekorda na Steamu. Držao me je desetak dana, ali ne nameravam da mu se vratim pre verzije 1.0.

Ako biste me pitali za najupečatljivije AA i AAA igre u prošloj godini, izbor bi pao na Resident Evil Village, Returnal, Deathloop i House of Ashes. Svaku od njih bih oprašio ponovo, samo kad bih imao vremena. Ubedljivo najveće razočaranje doživeo sam uz Battlefield 2042 - razmera katastrofe je tolika da naprosto zamrzava um i parališe ud.

Najbolja multiplayer igra je, bez dileme, Chivalry II. Kažem igra, a mislim terapeutsko sredstvo koje odnosi anksioznost bolje nego Xanax. Viteško krljanje s jednostavnim pravilima, velikom bazom igrača i preciznom melee mehanikom, prava bombonica nakon koje se lepše spava. Ako u blagočestivoj molitvi ne uspevate da nađete spokoj srcu, probajte da igrate Chivalry II, možda upali.

Dolazi nova godina, obim posla se nakratko smanjuje, što daje prostora za malo igranja za dušu. Nekoliko tihih dana januara ću provesti uz modovani Jagged Alliance 2, što je tradicija koju negujem već dvadesetak godina. Svojevremeno sam Alphu Centauri proglasio najboljom igrom svih vremena, ali JA2 je izdominirao na testu vremena, pogotovo nakon pojave 1.13 moda. Dok trepnem, doći će i Elden Ring, najdalja tačka u vremenu do koje sam spreman bilo šta da planiram.

Srećna vam Nova godina, btw.