Miloš CVETKOVIĆ

1. novembar 2021.

Kada smo u avgustu opisali demo verziju igre In Sound Mind, napomenuli smo da je u pitanju potencijalno vrhunska igra. Kao što je to uglavnom slučaj u poslednjih 37 godina, bili smo u pravu. Maleni studio We Create Stuff uspeo je da svoju prvu punokrvnu igru učini neodoljivom i pored toga što je, u osnovi, zasnovana na dvadeset godina staroj mehanici.

Upravo to insistiranje na gejmpleju kao da je u pitanju mod za Half-Life 2 i jeste jedan veliki deo šmeka ovog nezavisnog bisera. Drugi deo šarma je neodoljivi koktel pulp horrora, cheesinessa i ozbiljne obrade mentalnih bolesti. U toj slasnoj kombinaciji čeka vas i solidna doza psihološkog horora, dovoljno jaka da vas drži napetim, ali ne preterano napadna kao pojedine „perjanice” žanra (u tebe gledamo, Outlaste 2). Budući da sam anksiozan čovek, činjenica da igra ne želi da mi se dere u facu svaki čas došla je kao pravo osveženje među brojnim hororima iz prvog lica. Da se podsetimo materije iz avgusta - u ulozi ste psihoterapeuta s kraja devedesetih, čiji um zaposeda misteriozna figura, nalik na Fredija Krugera. Gospodin Kruger sa AliExpressa vas navodi i zavlači kroz pokušaje da otkrijete šta se tačno desilo vašim nekadašnjim klijentima. Svi oni (njih četvoro), imali su poteškoća sa ozbiljnim poremećajima i bolestima. Preko anksioznosti i depresije, pa sve do neuravnoteženog besa i posttraumatskog sindroma/paranoje. Igru čine nivoi u kojima se posvećujete svojim palim klijentima, pokušavajući da odgonetnete kako je došlo do njihovih ekstremno tragičnih smrti. Kroz sve to, korak po korak, otkrivaćete i ko (šta?) je fejk Kruger, kako se ovo sve desilo i zašto su vaši klijenti uopšte postali vaši klijenti.

Igra je krcata elementima koji kao da su izašli iz epizoda „The X-Filesa”, kada Molder i Skali ne traže male sive čovečuljke s one strane neba. Napuštena javna mesta, oronule fabrike, misteriozne kolibe u šumi, svi ti relikti i klišei dobrog, starog horora su tu. Nema preterano krvavih scena, nema jumpscareova, osim u par slučajeva, koje možete komotno i da promašite (fejk Fredi voli da vas troluje kroz igru). In Sound Mind plaši vaš um, ne plaši vaš kardiovaskularni mišić. Prateći priču i slučajeve, igra negde na sredini krene da gubi klasičan faktor straha i neizvesnosti, ali žestoko dobija na polju neprestane frke. U jednom momentu ćete gledati da broj neprijatelja bude jednak nuli, dok ćete u drugom morati da se bakćete sa opasnim supstancama oko vas koje morate da uklonite. Na sve ovo, nema dovoljno reči hvale o načinu na koji vam igra simulira tegobe vaših klijenata/neprijatelja. Kod anksiozne devojke koju užasava pomisao da je neko gleda konstantno ćete imati utisak da ste pod prismotrom, kod depresivnog dečka koji je okrivljen za tešku nesreću stalno ćete bežati od monstruma koji vas vuče u mrak i slično. Pridodajte činjenicu da igra nema ni trunku moderne upravljačke mehanike, tako da je sva kontrola na vama. Imerzija zagarantovana.

Na raspolaganju imate nekoliko tipova oružja, nekoliko pomagala i supstanci, što znači da vam sleduje nezanemarljiva količina ekonomisanja i jurnjave za zalihama. Uz to, čeka vas napucavanje neprijatelja, rešavanje zagonetki i platformisanje. Sve ovo je uvijeno u odličnu audio-vizuelnu oblandu nešto starijeg, ali nimalo neuglednog stila. Teksture pokazuju da ne igrate igru u koju su uloženi milioni, ali upotreba osvetljenja, senčenje, dizajn i estetika pokazuju da je u igru vatrogasnim crevom sipana strast. Budući da je posredi psihološki horor, fenomenalna estetika i (retro) grafika će se uglavnom igrati sa vašim očima, u cilju da vam pomešaju realnost i halucinacije. Podjednako je fantastičan i dizajn zvuka, krunisan atmosferičnom muzikom, zbog koje će vam dlake na podlakticama stajati uspravno kao jarbol.

In Sound Mind je, najblaže rečeno, indie dragulj. Na sve što ovoj igri fali u odnosu na moderna ostvarenja, dođe tona stvari koja modernim ostvarenjima upravo fali. Maestralna igra.

PRETHODNI TEKST Disciples: Liberation

SLEDEĆI TEKST Actraiser Renaissance