Miloš CVETKOVIĆ

1. novembar 2021.

Zezanje sa vremenom je u modi. Za razliku od većine igračkih trendova u proteklih nekoliko godina, zavitlavanje sa vremenskim loopovima ne vuče svoje korene iz ranih faza igračke industrije. Nema roguelike mehanike, nema nasumičnog generisanja svega i svačega. Ničeg nostalgičnog nema u vraćanju vremena unazad, koliko god to paradoksalno zvučalo. Paradoks, i to vremenski, glavna je zvezda Lemnis Gatea.

U pitanju je online arena shooter, nalik na one s početka ovog veka, ali nostalgiji tu nestaje svaki trag. Taman kada pomislite da ste se našli na poznatom terenu, Lemnis Gate vas propusti kroz svoju glavnu žvaku. Imate sedam heroja koje možete kontrolisati tokom pet poteza, s tim što tokom jednog poteza možete igrati samo sa jednim herojem. Naime, svaki od ovih pet poteza na mapi, u trajanju od 20 sekundi, dešava se u istom vremenskom periodu. Shodno tome, svaki od njih se „snima” i aktivira kada nastupi sledeći. Tehnički, na vama je da najpametnije odigrate svaki potez i najvisprenije „presnimite” dešavanja prethodnih poteza. Svaki potez igrate kao ultradinamičnu pucačku sesiju. Iako 20 sekundi ne deluje posebno dugo, svi znamo da taktičar kome je virtuelni nišan ugrađen u zenicu oka za to vreme može da preokrene situaciju u svoju korist. Na sve to, ako vas neko slučajno ubije u nekom od poteza, možete da nastavite da igrate kao duh. Ako nakon vašeg ubistva ubijete heroja koji je prethodno ubio vašeg (ha?), heroj kog ste izgubili nastavlja da živi. Gruvi, zar ne?

Iako na papiru ne zvuči baš jednostavno, u praksi je vrlo intuitivno. Neće vam trebati mnogo da ukapirate da, tehnički, igrate neki mutirani 4D FPS šah. Lemnis Gate je, dakle, igra u kojoj se taktiziranje isplati koliko i u XCOM serijalu. Priča je nepostojeća, što će vam smetati kraće nego što će vam biti potrebno da pročitate ovaj tekst.

Pucački refleksi će vam dobro doći, ali nisu presudni. Ovo igru čini retkom zveri na današnjoj multiplayer sceni. Kao što to obično biva, jedinstvena mehanika je mač sa dve oštrice. Budući da je period uhodavanja (neznatno) duži nego kod klasične onlajn pucačine, Lemnis Gate će odbiti nestrpljive igrače. To na duže staze može biti odličan filter za naporne smarače, ali trenutno prouzrokuje nestašicu igrača. Sredinom oktobra, čekanje za upadanje u meč je moglo da potraje i nekoliko minuta, što je za današnje standarde dug vremenski period.

Kao i u slučaju inovativnog gameplay loopa (hehe), Lemnis Gate briljira i na ostalim poljima. Samo napucavanje sa protivničkim herojima je odlično. Izbor heroja je očekivan (prašinar, snajperista, lik sa raketama, shotgun inženjer, brzi lik sa dve puške i slično), ali igra nema ni potrebe da iskače iz ustaljenih šablona. Lemnis Gate je igra sa jednim jedinim twistom, ali taj twist je čini žanrom za sebe. Igra uspeva da spoji odličan arena shooter i strateške aspekte, a rezultujući koktel ostavlja posebno dobar ukus u ustima. Satisfakcija koja usledi kada nekome pomrsite konce pažljivom (ili, u urnebesnom scenariju, slučajnom) taktikom vredi mnogo više nego što se za ovu igru traži u dolarima.

Pored standardnih poteznih varijanti mečeva, tu su i simultani režimi, u kojima se potezi suparnika odigravaju istovremeno, u realnom vremenu. Ovi režimi igranja će od vas zahtevati da budete nešto agilniji, ali bez ispuštanja taktike iz jednačine. Mečeve možete igrati u varijanti jedan na jedan ili u nekoliko kombinacija gde se sukobe po dva igrača sa svake strane. Tipovi mečeva ne skreću mnogo od onoga što očekujete od arena shootera, što nije problem, mada bi igra profitirala od nešto većeg broja mapa. Možete i levelovati likove, što će vam doneti ili novu opremu ili nove skinove. Lemnis Gate sve radi natprosečno dobro, od grafike do osnovne mehanike, ali je glavni gimmick „dobar kao leba”, što igru uzdiže za nekoliko stepenika. Nekoliko bagova sa stabilnošću ne kvari ugođaj preterano, što ovo čudo čini veoma dobro zaokruženim ostvarenjem. Samo još da bude igrača.

PRETHODNI TEKST Circuit Superstars

SLEDEĆI TEKST Jett: The Far Shore