Miodrag KUZMANOVIĆ

1. novembar 2021.

Svaki pravi ljubitelj horora zna šta je duboka agonija i najveća strava i užas - prebiranje po tonama filmova, serija i igara u potrazi za nečim što nije zamorni krindž prepun stereotipa. Mislio sam da nema ništa goreg od naslova na temu „krici u ludnici”, ali me je poslednjih godina dotukla popularizacija horor naslova koji se bave problemima mentalnog zdravlja. Ooo, isparite više, vi lažne mesije koji obećavate horor, a nudite bojažljive introspekcije i igraču dodeljujete ulogu prestrašene kukavice. Niko ne želi da igra takve igre, shvatite to! Retko ko, osim ludaka, želi da se identifikuje s virtuelnim umobolnikom i da svet posmatra iz njegove perspektive.

Prve dve igre iz epizodnog horor serijala The Dark Pictures bile su osrednja žalost, koja se grčevito držala žanrovskih uzusa zasnovanih na hiljadu puta doživljenim senzacijama. Zato treći, poslednji segment prve sezone toliko štrči. U stvari, ne štrči, nego s visine od nekoliko stotina kilometara, iz orbite, gleda na miševe koje je ostavio na Zemlji. House of Ashes je preterano dobra stvar. Ali, baš, preterano dobra. Legendarni naslovi, kao što su SOMA (2015.) i Amnesia: Rebirth (2020.) jedine su moderne horor igre koje su mi se svidele u ovoj meri, što može da vam bude indikacija toga koliko sam oduševljen Kućom pepela. Kvalitet nekih stvari predosećate kad vidite prvi trailer i najavu, a House of Ashes me je kupio od nulte sekunde totalno neuobičajenim scenarijem i postavkom kakvu do sada nisam video u nekoj igri.

Nedavna smrt Kolina Pauela, bivšeg američkog državnog sekretara iz ere Buša mlađeg, podsetila me je na sve bulšite vezane za invaziju na Irak 2003. godine. Sećate se onog njegovog mlataranja flašicom u Ujedinjenim Nacijama, kojom je signalizirao zjapeću opasnost od Sadamovog hemijskog i nuklearnog arsenala? Taj arsenal, naravno, nije postojao, ali je fiktivna pretnja poslužila kao povod za invaziju sa kataklizmičkim posledicama.

U House of Ashes vi ste mali, ali značajan segment okupatorske sile, čiji je legitimitet zasnovan na fake news premisi. Vodeći kombinovani tim operativaca CIA i force recon marinaca u potrazi za Sadamovim nuklearkama, izvršićete desant na skrivenu lokaciju u planinama na granici Sirije i Iraka. Operacija polazi k vragu pre nego što je i počela, jer helikopteri bivaju primećeni, usled čega odred iračke Republikanske garde dobija dovoljno vremena da vas zaskoči kad se najmanje nadate. Nakon kraće šorke, u selu iznad podzemne strukture otkrivene iz satelita, za koju ste bili uvereni da je raketni silos, dolazi do kolapsa terena. Preživeli infideli i dvojica Iračana propadaju kroz zemlju i završavaju u ruševinama podzemnog hrama sumerske civilizacije, eonima skrivenog od spoljnog sveta. Umesto WMD-a, tamo će naći nešto čemu se nisu nadali.

Kao i prethodne igre iz antologije, i House of Ashes je interaktivna avantura s račvajućim gejmplejem, bazirana na likovima koje naizmenično vodite iz scene u scenu. Petoro glavnih protagonista igre naprosto su fenomenalni - toliko su dobro napisani i odglumljeni da je prava šteta što ne postoji neka univerzalno priznata, globalna nagrada za sineastički performans u igri. Ekipom rukovodi nadobudni pukovnik Erik King, sveže pristigao u Irak i rešen da dokaže kako njegov program za satelitsko izviđanje uspešno pronalazi skriveno oružje za masovno uništenje; ćeliju CIA u Iraku vodi Rejčel King, njegova estranged supruga, koja je tokom godina razdvojenosti utehu pronašla u mladom naredniku marinaca Niku Keju. Tu su još i poručnik Džejson Kolček, lider vojne komponente te male družine, kao i (takođe poručnik) Salim Otman, pripadnik iračke Republikanske garde, koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. U igri, naravno, ima još likova, ali priča je fokusirana na centralnih petoro, koje bi valjalo da sačuvate do završne špice. Meni je, u prvom pasu, preživelo troje, jedva.

House of Ashes je narativna avantura prepuna ad-hoc odluka koje modifikuju tok priče i odnose među protagonistima. Najpribližnije poređenje moglo bi se napraviti sa Telltaleovim avanturama, nalik na The Walking Dead, ali epizode iz Antologije mračnih slika su tehnički i konceptualno neizmerno bolje, detaljnije, složenije, bogatije producirane i uzbudljivije. Igra vas naizmenično „šeta” iz uloge u ulogu, dajući vam priliku da binarnim odlukama menjate odnose među ljudima i, posredno, tok priče i njen kraj. Primera radi, ohlađenu romansu između Nika i Rejčel možete pokušati da podgrejete ili da se voljno dodatno udaljite jedno od drugog; poručnika Salima, koji se zajedno s vama obreo među podzemnim hororima, možete da tretirate kao neprijatelja ili kao ad-hoc saveznika koji će vam pomoći da preživite. Od tih odluka zavisi sve, ali dobar procenat ishoda donose i vaše reakcije na QTE scene. Poput pušaka iz prvog čina koje opale u poslednjem, neke odluke s početka imaju snažne reperkusije blizu ili na samom kraju igre.

Stigosmo, najzad, i do horor komponente. Podzemni hram ima bogatu i stravičnu istoriju, koju ćete fragmentarno saznavati iz logova nesrećne britanske ekspedicije koja je 1945. pokušala da pronikne u njegove tajne. Krilati monstrumi koji reaguju na zvuk i proganjaju vas po mračnim dubinama fantastično su osmišljeni, kako u grafičkom pogledu, tako i u smislu identiteta. Jesu li u pitanju demoni, vampiri ili nešto treće? Igra vas tako lepo voza od prve do druge i treće premise da ćete naprosto uživati u tim pokušajima manipulacije. Ako spadate u stare horor fanove, koji misle da su baš sve videli, budite sigurni da vam, ipak, sledi poneko iznenađenje. Ili tri. Atmosfera igre evocira sećanje na filmove „The Descent” i „Aliens”, sa snažnim primesama igara kao što je Amnesia: Rebirth.

Kada se nakon pet-šest sati igre dokopate kraja i zadovoljni prespavate to što vam je ostalo od noći, počeće da vas svrbi želja da revidirate neke od odluka u igri i želja da spasete likove koji su ostali u dubinama. Srećom, igranje možete da nastavite od bilo kog poglavlja, a igra će vas inteligentno pitati da li želite da napravite novi sejv ili da prebrišete stari. Na ovaj način nećete gubiti vreme ponavljajući segmente kojima ste zadovoljni, već se možete baciti samo na one gde je nešto zapelo. Ja sam se bio baš nameračio da spasim Salima, najsimpatičnijeg neoficijelnog člana ekipe, lika koji na arapski akcentovanom engleskom odvaljuje najbolje fore u igri. Jako mi se svidela i transformacija poručnika Kolčaka, koji je od naloženog seronje sa 9/11 kapom i koji je u Irak došao da „juri teroriste”, pod neviđenim eksternim pritiskom evoluirao u normalnog čoveka. Ali, nije morao da se urazumi - mogao je da ostane shithead da sam izabrao neke druge opcije i odluke.

Najbolje horor igre u poslednjih desetak godina su mahom nezavisni naslovi s malim ili srednjim budžetom, te House of Ashes donosi osveženje i na polju produkcije. Ovo je kvalitetna, multimilionska igra, snimljena kombinacijom mo-capa živih glumaca i CGI-ja, na kojoj je radio velik, talentovani tim. Ako ste u mogućnosti, igrajte je na OLED HDR televizoru, jer je okruženje s bakljama i sporadičnim izvorima svetlosti kao stvoreno za ovakvu vrstu vizuelnog plezira.

Jedina stvar koja mi se ne sviđa u igri jesu QTE (quick-time events) koji se svode na iznenadno i brzo pritiskanje tastera da bi se sprečio neki loš ishod. Stvarno je krajnje vreme da se smisli neki drugi gameplay mehanizam, jer ovaj, realno, nije fer prema igraču. Najmanje jedna značajna smrt u igri desila mi se, jer sam se u trenutku iznenadnog QTE-a počešao po potkolenici, a iz principa nisam želeo da vraćam scenu, jer sam hteo da mi prvi pâs bude košer, u jednom neprekinutom cugu.

The Dark Pictures Anthology: House of Ashes jeste horor igra koja se ne propušta. Ovo je novi standard za interaktivni horor namenjen zrelijoj publici, kojoj su igre nalik na Sonijev Until Dawn iritantne. Pijani i bučni tinejdžeri u planinskoj kolibi? Dajte mi igru u kojoj sam ja ubica, LOL, da vidite kako se tranžira. Ovde je ulog ozbiljniji, ovde je premisa inteligentnija, ovde ćete navijati da vam ekipa preživi, umesto da ih zla kob stigne i isecka u mraku.

PRETHODNI TEKST Far Cry 6

SLEDEĆI TEKST Kena: Bridge of Spirits