Dejan PETROVIĆ

1. septembar 2021.

Svest običnog čoveka kod nas ne ide u smeru da svoje podatke čuva na bezbednom mestu, čak ni da koristi pogodnosti raznih cloud servisa. Razlog tome može biti i poslovična nepoverljivost. Ovakva logika, međutim, u poslovnom okruženju je krajnje neozbiljna. Naravno, podatke od značaja ne moramo čuvati na udaljenom serveru, možemo i u okviru naše lokalne mreže. U tu svrhu se koriste NAS (network attached storage) uređaji. Jedan takav iz firme Synology vam predstavljamo.

Mrežna skladišta kompanije Synology redovni su gosti na ovim stranicama. Kod modela iz naslova već na prvi pogled vidimo dosta zanimljivih, ali i poznatih rešenja ovog proizvođača. Dizajn kućišta je manje-više standardan za Synology, ali i uz par drugačijih rešenja. Prvo što primećujemo jeste da kućište ne treba rasklapati da bi se došlo do fioka za 3,5-inčne hard-diskove. To je sada rešeno plastičnom maskom koja se gumenim čepovima drži za ručke samih fioka. Opet, bez dodatnog pritiska na plastične polugice, fioke se ne mogu izvući. Ovakvo rešenje je vrlo elegantno i praktično. Maska koja krije diskove deluje kao da lebdi ispred kućišta. Synology nije predvideo da se fioke zaključavaju kao, recimo, na modelu DS720+, o kom smo pisali prošle godine (SK 12/2020, i.sk.rs/28946). Ovde se instalacija diskova završila za tren oka. Inače, ovaj model je direktan naslednik modela DS218+, ali ne i DS218, o kom smo pisali u SK 4/2018 (i.sk.rs/14959).

Bez obzira na fioke koje su predviđene za diskove većih dimenzija, svakako možemo da koristimo i 2,5-inčne SSD i HDD uređaje, uz odgovarajuće adaptere. U NAS mogu da se ugrade diskovi maksimalnog kapaciteta do 32 terabajta. Diskovi su konfigurisani u RAID 1 sistem, što će reći da se podaci pišu na oba diska. RADI 1 ne utiče na povećavanje performansi, već se samo stara da podaci budu zapisani na oba drajva: ako jedan prestane da radi, podaci su dostupni na drugom. Za NAS sa dve fioke za diskove, RAID 1 je logičan izbor. Pored diskova u fiokama, NAS-u možemo dodati i druge memorijske uređaje preko dva USB 3.0 porta. Pritom, maksimalna veličina particija može da iznosi 108 terabajta ukupno.

Synology je i kod ovog modela poređao lampice po desnoj ivici kućišta. Ovaj put se one bukvalno prelivaju preko ivice, te možemo da ispratimo stanje NAS-a i pogledom sa strane. Pet LED su rezervisane za status, a po dve za LAN i diskove. Oznake su samo sa prednje strane. Na isti način su rešena i dva tastera sa svojim LED. Istina, tastere možemo pritisnuti samo sa prednje strane, ali LED na samim tasterima se prelivaju i udesno. Ova dva tastera služe za uključivanje uređaja i kopiranje. Iznad tastera je jedan od USB portova, drugi je iza. Pozadi, osim priključka strujnog adaptera i USB porta, imamo još ’Reset’ taster i dva gigabitna Ethernet porta. Ovi portovi podržavaju agregaciju i Failover. Agregacija se odnosi na povećanje protoka podataka korišćenjem dve paralelne veze. Failover je zaštita, svojevrstan „prekidač”. U slučaju ikakvog prekida na jednoj od linija, NAS će se automatski prebaciti na drugu.

Unutar DS220+ je Intelov J4025 Celeron, dvojezgarni 64-bitni procesor koji kuca na dva gigaherca, a do 2,9 gigaherca u takozvanom burstu. Na raspolaganju mu je dva gigabajta DDR4. Pritom, u maniru rešenja na DS720+ koji pomenusmo, SODIMM slot memorijskog modula je sakriven iza druge fioke. Dok je fioka van NAS-a, sa unutrašnje strane se lako pristupa ovom slotu, a možemo da dodamo modul do četiri gigabajta. Dakle, vrlo elegantno je rešen pristup slotu, koji je i dalje na matičnoj ploči NAS-a, a ipak je „na izvol’te”. Ako se odlučite za ovaj model, a u pitanju je poslovno okruženje, poželjno je da uzmete i ovu dodatnu memoriju. NAS radi savršeno i bez nje, ali se sa punim memorijskim kapacitetom povećava i broj maksimalnih istovremenih klijenata sa 500 na 1500, uz sveukupnu bolju stabilnost u radu.

Synology DS220+ bi trebalo da se dosta bolje snalazi u indeksiranju fajlova, pogotovo onih od par megabajta. Poboljšan je odziv baze podataka i samog PHP-a, što je odlično ako će se NAS koristiti (i) kao veb-server. Omogućen je brz backup računara, transkoding 4K video sadržaja, Plex Media Server. Generalno, NAS može da se koristi za kućnu multimediju, veb server, čuvanje podataka sa računara ili bilo šta drugo. Proizvođač navodi i do 17 odsto poboljšanja u odnosu na prethodnika, model DS218+.

NAS-u možemo pristupiti putem veb-interfejsa ili aplikacije za mobilne uređaje. Mi smo početna podešavanja obavili preko računara. Prvo što će NAS uraditi jeste instalacija DSM (DiskStation Manager) softvera, što je potrajalo. Neko ko se nije sretao sa Synology NAS-om, može imati problem sa prvim logovanjem. Nigde nije jasno naznačeno, pa čak ni na zvaničnim stranicama, da je default korisnik „admin”, bez lozinke.

DSM je vizuelno pomalo izmenjen, ali ne i konceptualno. I dalje imamo formu desktopa sa ikonicama poređanim sa leve strane. Glavni meni je u gornjem levom uglu, dok se izabrana stavka otvara u formi prozora ili vidžeta. Možemo otvoriti veći broj ovih vidžeta ili prozora i poređati ih kako nam odgovara. Kao i u Windowsu, ove prozore možemo da uvećamo ili smanjimo. Otvorene prozore možemo da sklonimo u taskbar u gornjem delu. Po staroj utabanoj praksi Synologyja, za preuzimanje dodatnih aplikacija idemo u Package Center. Ako prelistamo priču o DS720+, videćemo da su tada sve aplikacije bile besplatne, sem exFAT Access. Sada su apsolutno sve besplatne. Izdeljene su u grupe Synology i Third Party, a možemo dodatno da ih sortiramo po funkcijama radi lakšeg snalaženja. Spisak ovih aplikacija zaista je veliki i nema smisla da ih ovde navodimo. Obuhvaćeni su samo bezbednost, multimedija, alatke, razvojna okruženja i drugo.

Control Panel je, takođe, krcat opcijama, počevši od deljenih fajlova, povezivanja, sistemskih postavki, servisa. Mi, svakako, prvo idemo na Storage Manager koji će pripremiti dva hard-diska od po jednog terabajta za naše testove. DSM je ovaj proces završio u par koraka. File Station nam omogućava da kreiramo fajlove, ali i da vidimo sadržaj diskova. Prebacivanje nekoliko gigabajta fajlova sa laptopa na NAS je preko lokalne mreže na pet gigaherca teklo brzinom od tri do šest megabajta po sekundi, a pritom je računar „srkao” internet za YouTube, to jest, koristio mrežu i za druge stvari.

Dalje, imamo opcije DSM Help i Storage Manager. Ovo poslednje se stara o stanju diskova. USB Copy koristimo kada želimo da kopiramo sadržaj USB memorijskih uređaja na diskove. U tu svrhu se i koristi taster ’Copy’ na kućištu. Pozivanjem glavnog menija dobijamo još SAN Manager, LOG Center, DHCP Server i drugo.

Više puta smo pominjali da Synology ima gomilu aplikacija za svoje uređaje. Za ovaj NAS koristimo DS Finder. S obzirom na to da smo NAS već postavili preko računara, taj deo na aplikaciji preskačemo. Aplikacija nam daje opcije o raznim aspektima NAS-a i podešavanjima, ali ne i za otvaranje sadržaja. Da bismo odgledali neki film sa NAS-a, potrebna je aplikacija Drive, dok nam je za slike potreban Photos. U neku ruku je i razumljiva ova odluka: aplikacija koja bi objedinila sve aspekte ovog NAS-a bila bi preglomazna. Ovako, otvaramo aplikaciju koja ima samo ono što nam je u tom trenutku potrebno.

NAS ne spadaju u povoljne mrežne uređaje, tim pre što na osnovnu cenu treba dodati i cenu hard-diskova. Nažalost, u inostranstvu ovaj NAS košta i do 50 odsto manje nego kod nas.

Da li nam je uopšte potreban jedan NAS u kućnoj varijanti? Mi smatramo da nam je potreban. Živimo u eri kada retko ko prebacuje na papir fotografije snimljene u digitalnom formatu: čuvamo ih na diskovima, eksternim diskovima i slično. Isto važi i za video-snimke. Verovatnoća da ostanemo bez svih tih trenutaka zaustavljenih u vremenu je velika. O podacima od značaja, ako govorimo o firmama, suvišno je i pričati. Synology ide dobro utabanim stazama i sa svakim novim modelom „podiže lestvicu”. Nažalost, cene su takve kakve jesu.