Vladimir TRAJKOVIĆ

1. septembar 2021.

Nestašica grafičkih kartica na tržištu, a koja je izazvana naglim rastom popularnosti kripto-valuta, traje već isuviše dugo. U poslednjih godinu dana, maltene je nemoguće bilo pronaći iole pristojnu grafiku, a da, pritom, ne mora da se na isporuku čeka neodređen vremenski period. Višestruko uvećane cene svakako se podrazumevaju. Igračima koji su imali tu nesreću da ih situacija na tržištu zatekne u sred planova za kupovinu nove grafike ili oni koji zaista nisu imali sreće, pa su im kartice koje su do tada koristili beznadežno zastarele ili prosto „crkle”, imali su dve mogućnosti: da kupe polovan hardver po ceni novog, upitne istorije prethodne upotrebe (čitaj: izmučen rudarenjem) ili da „prodaju bubreg” da bi se počastili nekim novim modelom. Treća opcija podrazumevala je da prestanu sa omiljenim hobijem.

AMD je ovu situaciju dočekao spremnije od Intela i ponudio prelazno rešenje, koje je, doduše, već godinama prisutno na tržištu, ali nikada nije izazvalo toliko pažnje kao sada, jer za mnoge predstavlja jedino priuštivo rešenje za uživanje u omiljenoj elektronskoj zabavi. Naravno, u pitanju je još jedan APU (Accelerated Processing Unit), što je AMD-ov naziv za procesor sa integrisanom grafikom.

AMD Ryzen 5 5600G

Ovoga puta, serija APU-a nikako ne pripada najnižoj klasi procesora, već je daleko bolje odmerena i primerena upotrebi u različite svrhe, tako da je potencijalni krug korisnika znatno širi nego ranije. To se, uostalom, vidi i iz same oznake koja nagoveštava da se radi o procesoru srednje klase. Takođe, oznaka sugeriše da je model 5600G uporediv sa modelom 5600X, što jeste tačno, ali među njima postoje neke tehničke razlike, koje, u suštini, i nisu od prevelikog značaja, ali će hardverskim zaljubljenicima svakako biti zanimljive.

Podsetimo, Zen 2 arhitektura uvela je novi koncept procesora, po kome oni više nisu uniformni čipovi kod kojih se sve komponente koje sačinjavaju procesor nalaze na jednoj fizičkoj pločici (die), već je jedan deo, nazvan IOD (skraćeno od input/output die), izdvojen na sopstvenu pločicu. On sadrži memorijski kontroler, ali je zadužen i za kontrolu M.2, USB i SATA uređaja koji su direktno povezani sa procesorom. Ovakav raspored zadržan je i kod Zen 3 arhitekture, ali je jedan veoma bitan detalj izmenjen. Naime, jezgra svakog Ryzen procesora prve tri generacije bila su raspoređena u grupe od po četiri, od kojih svaka grupa čini jedan CCX (core complex). Keš memorija bila je raspoređena na pojedinačna jezgra (L2) i zajednički (L3) keš, pri čemu je svaka od CCX grupa mogla da koristi samo sopstveni keš, ali su zato delile pristup memorijskom kontroleru i ukupno raspoloživom kapacitetu RAM modula. Kod Zen 3 generacije je broj jezgara koja čine CCX grupu povećan na osam, čime je omogućen uniforman pristup svih osam jezgara zajedničkoj L3 keš memoriji, što je dovelo do eliminisanja svih latencija koje su nastajale kod ranijih modela sa osam ili manje jezgara. Međutim, kod novih APU modela, AMD se vratio korenima, tako da je sada čip ponovo sastavljen iz jedne pločice (die), na kojoj se nalaze svi njegovi delovi. Time je pojednostavljena proizvodnja, ali je i postignut napredak u samom tehnološkom procesu, jer je sada čitav procesor proizveden u postupku od sedam nanometara, dok je kod dosadašnjih modela IOD deo i dalje koristio stariji, 12-nanometarski proizvodni proces.

Na prvi pogled, nema se šta zameriti ovakvoj organizaciji delova čipa, ali, ipak, postoji jedna začkoljica. Naime, kako je sada čitav procesor objedinjen, a uz to mu je dodat i grafički podsistem, proizvodnja je dosta usložnjena, što je verovatno bio i jedan od razloga zbog kojih svaki novi APU raspolaže sa duplo manje L3 keš memorije, odnosno, sa tačno 16 megabajta. To je faktor koji će svakako imati negativan uticaj na performanse, a u kojoj meri, saznaćete u nastavku. Ostatak specifikacija deluje gotovo identično, uz umerena odstupanja radnih frekvencija, dok je potrošnja ostala na istom nivou, uprkos dodatnim grafičkim jezgrima.

A kad smo već kod grafike, tu je ostvaren znatno manji napredak. Nažalost svih koji su se nadali da će novi APU modeli doneti RDNA arhitekturu u integrisanu grafiku, to se nije desilo. AMD je, barem za sada, odlučio da i dalje koristi Vega jezgra,zasnovana na staroj, GCN arhitekturi. Čak ni njihov broj nije povećan u odnosu na ranije APU modele, tako da grafičke mogućnosti ostaju prilično skromne za današnje standarde, ali to ne znači da će budući vlasnici ostati uskraćeni za uživanje u igrama, makar i u vrlo ograničenim uslovima.

Drugi detalj, koji je cena kompromisa koji organizacija čipa kao monolitne konstrukcije i integracija grafičkog dela nameće, jeste PCI-E standard koji ovaj (i ostali) APU podržava, a on je ograničen na PCI-E 3.0. Iako je broj linija nepromenjen i iznosi ukupno 24, a čak i PEG slot podržava punih 16, ostaje žal za time što novi APU ne podržavaju maksimalne brzine ultrabrzih M.2 SSD uređaja koji koriste PCI-E 4.0 magistralu. No, kako su ovo proizvodi sazdani od kompromisa, koji bi trebalo da ponude mnogo u odnosu na svoju cenu, ovakvi detalji im se ne mogu uzeti za zlo. Dobra stvar je i to što su kompatibilni sa svim AM4 pločama serije 400 i 500, a mi smo 5600G testirali baš uz jedan odličan model B550 ploče.

ASRock B550 Taichi

ASRock je proizvođač koji se ne ubraja u „veliku tajvansku trojku”, ali uprkos tome, pojedini komadi hardvera iz njegove kuhinje, poput ove ploče, ozbiljno ugrožavaju poziciju na tržištu drugih proizvođača, pa čak i onih najvećih. Serija Taichi, kao vrh ponude ASRocka, bez problema parira najboljima, a u nekim detaljima ih i prevazilazi.

Sa modelom koji koristi najjaču verziju čipseta za AM4 podnožje (X570), upoznali smo se pre gotovo dve godine (SK 12/2019, i.sk.rs/27564), a sada je na red došao njegov mlađi i uslovno rečeno slabiji rođak, sa čipsetom B550. Uprkos slabijoj verziji čipseta, ovaj Taichi je u nekim detaljima u prednosti u odnosu na jači model. Recimo, naponsku sekciju čini 16 faza, dok je model sa X570 čipsetom raspolagao sa 14 faza. Kod oba modela upotrebljene su iste elektronske komponente, koje u ovom slučaju prekrivaju još masivniji hladnjaci sa toplotnom cevi, a tu je kuriozitet u vidu najkvalitetnijih kondenzatora koji su deklarisani na čak 12 hiljada radnih časova, pod punim opterećenjem. Naravno, ovi kondenzatori proizvod su čuvenog Nichicona, a ploča je umesto 8+4-pin konfiguracije naponskih konektora, sada dobila dva „osmopinca”. Iz navedenog je jasno da je odličan overklok potencijal prethodnika sada dostigao rang fantastičnog, tako da će svaki ljubitelj ove discipline uživati u „natezanju” svog Ryzena do maksimuma.

Slotove za proširenje čine tri PCI-E slota pune dužine i dva PCI-E x1 slota. Svi PEG slotovi su elektromagnetno izolovani i mehanički ojačani čeličnim ramom, pa samim time i spremni da prihvate i najglomaznije primerke grafičkih kartica. Izvedeni su u x16/x8/x4 konfiguraciji, prva dva podržavaju PCI-E 4.0 magistralu, dok su ostali izvedeni u skladu sa starijim, PCI-E 3.0 standardom, što je direktno ograničenje samog čipseta.

Povezivanje skladišnih uređaja omogućeno je pomoću osam SATA konektora i dva M.2slota, koji su skriveni ispod masivnih hladnjaka koji će pomoći brzim SSD uređajima da ostanu hladni. Gornji M.2 slot podržava PCI-E 4.0 x4 standard, dok je donji, opet zbog ograničenja čipseta, ograničen na PCI-E 3.0 x4 brzine. Ostali konektori smešteni su uz same ivice ploče i postavljeni pod uglom, te njihov raspored možemo samo da pohvalimo.

Mrežno rešenje je još jedna od stavki koje su superiorne u odnosu na X570, pa je, tako, Intelov LAN kontroler sada izveden u 2,5G varijanti, u odnosu na klasičnu gigabitnu, koju smo videli na jačem modelu. Takođe, bežični modul koji je izveden u skladu sa 802.11ax standardom i podrškom za frekventne opsege od 2,4 i pet gigaherca, sada podržava Bluetooth 5.2 standard, naspram starijeg 5.0, koji koristi Taichi X570. Razlika nije velika, ali nekome može biti od značaja.

Zvučni sistem nije menjan i sastoji se od Realtekovog ALC1220 čipa, potpomognutog najboljom serijom Nichicon audio kondenzatora - Fine Gold i pozlaćenim audio konektorima. Za razliku od rešenja sa dva zvučna procesora ili ručnim podešavanjem integrisanog pojačala prema impedansi priključenih uređaja, ovde je primenjena automatska kontrola pretpojačanja zvuka u zavisnosti od toga da li su trenutno priključene slušalice ili (aktivni) zvučnici. Time je znatno pojednostavljena kontrola glasnoće zvuka u slučaju da se često menjaju priključeni uređaji, dok se za prednji audio-izlaz stara namensko pojačalo.

Hardverski deo overklok sekcije sveden je na ’Power’ i ’Reset’ tastere, uz statusni LED displej, ali zato BIOS raspolaže svim neophodnim opcijama za precizno podešavanje radnih parametara sistema. Takođe, na zadnjem panelu nalaze se ’clear CMOS’, kao i ’BIOS Flashback’, taster namenjen apdejtu BIOS-a sa USB skladišnog uređaja, pri čemu uopšte nije neophodno da je konfiguracija sastavljena. Dovoljno je ploču povezati sa napajanjem, čime će postupak biti omogućen.

I hlađenje sistema je unapređeno, pa je sada prisutan jedan konektor više za ventilator, tako da ih je sada ukupno sedam, od kojih šest mogu da isporuče struju jačine dva ampera, dok preostali, sedmi, može da podnese i čitava tri ampera, što je prilično impresivno i ne sreće se često.

Izuzetno raskošan sistem LED osvetljenja, nazvan Polychrome Sync, sa mogućnošću nezavisnog odabira boje u nekoliko različitih zona ploče, kao i nezavisno kontrolisanim režimima rada, ali i podrškom za dodatne LED trake, garantuje pravi vašarski ugođaj, ali od tog trenda se, izgleda, ne može pobeći.

Jedna zamerka koju smo imali, a koja se odnosila na Taichi X570, ticala se monolitnog hladnjaka za M.2 uređaje. Njegove dimenzije obezbeđivale su veliku disipacionu površinu, i samim tim odlično hlađenje instaliranih SSD uređaja, ali je dodavanje ili uklanjanje nekog od M.2 uređaja podrazumevalo istovremeno skidanje hladnjaka sa svih koji su instalirani. Time bi kontakt hladnjaka sa čipovima tih uređaja, izveden posredstvom lepljive termalne trake, prilikom svake (de)instalacije narušio integritet tih traka, a verovatno i podrazumevao njihovu zamenu novim. Kod novog Taichija, oba M.2 slota raspolažu sopstvenim hladnjakom, pa je manipulacija SSD uređajima jednostavnija i praktičnija.

Ovim modelom, ASRock je gotovo učinio nevidljivom granicu između B550 i X570 čipseta. Iako je broj raspoloživih PCI-E linija jasno na strani X570, većina kućnih korisnika sasvim je zadovoljna i onim što B550 nudi, naročito kada su njegovi kapaciteti izvedeni ovako smisleno, kao što je to slučaj kod ovog modela. Nažalost, pored brisanja granice po pitanju performansi i kvaliteta, ASRock je, takođe, učinio nevidljivom i razliku u ceni, jer Taichi B550 i X570 koštaju identično (oko 350 evra na domaćem tržištu). Mimo cene, ovom modelu se nema šta zameriti.

Gejmerski survival kit

Napokon, nešto i o performansama. U čisto procesorskom delu, 5600G je za nekih desetak do 15 odsto sporiji od svog jačeg rođaka, modela 5600X. To je i očekivano, imajući u vidu duplo manju količinu L3 keša, kao i nešto skromniji radni takt, ali to je, svakako, razlika „sa kojom može da se živi” i kojoj ne bi trebalo posvetiti naročitu pažnju. Ovo je jedan savremen procesor koji će uspešno odgovoriti na sve postavljene zadatke kućnih korisnika i igrača, a uz neku jaču grafiku, neće zaostajati za svojim pandanima ni u igrama.

Ipak, ono što ljubitelje igara najviše zanima jesu grafičke performanse integrisane grafike, koje nisu impresivne, ali za razliku od Intelovih modela, koji su gotovo u potpunosti neupotrebljivi u savremenim igrama, 5600G i njegova Vega 7 omogućiće kakvo-takvo uživanje u gotovo svim aktuelnim igrama. Naravno, u najčešćem broju slučajeva nema smisla razmišljati o 1080p rezoluciji, već bi od starta valjalo potražiti na kom nivou detalja i podešavanja određena igra pruža pristojan frejmrejt u rezoluciji 720p. Ponekad će biti situacija da će igrači uživati u gotovo stabilnih 60 frejmova pri srednjem nivou detalja, ali će najzahtevnije igre današnjice često „ubiti” svako uživanje sa jedva dvocifrenim brojem frejmova, pri najslabijim podešavanjima.

U odnosu na najslabije grafičke kartice koje se danas mogu kupiti nove, poput GeForce GT 1030, integrisana Vega 7 se dobro drži. Naravno, njene performanse umnogome će zavisiti i od instaliranog RAM-a, pošto sopstvenu memoriju nema, ali smatramo da je preterano ulagati u brze i skupe module od četiri ili više gigaherca radnog takta, te da će moduli od 3200-3600 megaherca biti prava mera. Prvi naredni stepen među grafičkim karticama su modeli u rangu GeForce GTX 1050, a koji u kombinaciji sa bilo kojim procesorom koštaju osetno više od jednog Ryzena 5 5600G. Novi APU modeli predstavljaju survival kit za igrače, da mogu kako-tako da se igraju dok se situacija na tržištu ne normalizuje ili barem dok lični budžet ne omogući kupovinu ozbiljnije grafike. Tada neće morati da menjaju i procesor, jer će u mašini već imati sasvim pristojnu „zverku” koja će odlično snaći u igrama. Naravno, kome grafika nije prioritet, uz Ryzen 5 5600G dobiće moćan procesor i neće morati da razmišlja o kupovini grafike koja je tu tek da „baci sliku”.