Miodrag KUZMANOVIĆ

1. avgust 2021.

Civilizacije Sida Meiera odavno više nisu ono što su nekad bile, prvenstveno zbog tendencije usložnjavanja u pogrešnom pravcu. Mehanika Ujedinjenih nacija iz Civilizationa VI predstavlja idealan primer za loše osmišljenu naduvenost, sa beskonsekventnim odlučivanjem, besmislenim interakcijama i generalnom saturacijom elemenata, bez svesti o tome kako utiču na celinu. Moja Steam statistika svedoči o tom silaznom trendu kvaliteta - u Civilization V sam investirao bezmalo četiri stotine zabavnih sati, dok mi je Civilization VI isisao jedva šezdesetak. Nisam se umorio od svoje omiljene, legendarne 4X serije, već od Sidovog dizanja ruku od nje. Većinu krucijalnog posla u dizajnu šestice odradili su neki novi klinci, nedorasli izazovu koji je stavljen pred njih.

Možda sve to ima veze s načinom na koji Sid Meier tretira talente koji pokažu ambiciju da prevaziđu učitelja? Nakon Briana Reynoldsa, potpisnika Alphe Centauri, Sidovu radionicu napustili su mnogi daroviti dizajneri, među kojima je i Soren Johnson. Dotični gospodin, kodizajner Civilizacije III i jedan od glavnih uobličavatelja Civilizacije IV, odavno ima svoju firmu (Mohawk Games). Iako se Mohoukovci nisu proslavili prvom igrom, Offworld Trading Company, sa Old Worldom priča je sasvim drugačija.

Moram priznati da je ovo igra koja mi je u potpunosti prošla ispod radara, jer sam za nju saznao tek kad sam na moru, jednim okom pazeći na dete, a drugim piljeći u mobilni, nabasao na review PC Gamera. Kombinacija Civilizacije i Crusader Kingsa koju potpisuje jedan od Sidovih bivših disajplsa? Zašto sam na Rodos poneo Chromebook, a ne Windows laptop, zašto, sudbino užasna? Po povratku u Beograd, pre istresanja peska iz sandala, pustio sam instalaciju i preumoran, ali preradoznao, zaronio u volšebnu dubinu istorije Starog sveta.

Iako na prvi pogled izgleda kao klon Civilizacije VI, Old World se od idejnog uzora razlikuje po nekoliko značajnih elemenata. Clue u vezi sa prvim leži u nazivu igre - umesto kompletne istorije čovečanstva, od točka do kolonizacije svemira, igra se bavi isključivo starim i delom srednjeg veka, pre pojave vatrenog oružja. Kroz dve stotine poteza, vodeći jednu od ukupno sedam imperija s Mediterana, iz male i centralne Azije (Egipat, Grčka, Rim, Vavilon, asirsko carstvo, Kartagina i Persija), pokušaćete da nadmudrite prilično inteligentnu konkurenciju kombinacijom sile i milog. Strateška mapa gotovo je preslikana iz aktuelne Sidove Civilizacije, ali indikacija da tu postoji nešto više jeste deo interfejsa sa spiskom likova u vašoj carevini, što će vas odmah podsetiti na Crusader Kings.

Umesto besmrtnog lidera iz svih Civilizationa, u Old Worldu imate dinastiju čiji vlastodršci stare, umiru i bivaju zamenjeni naslednicima. Pored vaše porodične linije, u carstvu imate i tri srodne porodice velmoža, iz čijih redova ćete regrutovati generale, činovnike i čijom ćete naklonošću morati da balansirate. Interakcija između likova nije dominantna tema igre, te nije tako detaljna kao u CK igrama, ali je ima sasvim dovoljno da obezbeđuje važnu, „ličnosnu” dimenziju, za koju nismo ni znali da nedostaje Civilization serijalu. Interakciju s likovima vršite neposredno, dodeljujući im funkcije i koristeći ih za različite poslove (na primer, kao trupnog generala), ali i kroz eventove koji vam slede nakon skoro svakog poteza. Događaji, kojih ima preko tri hiljade, predstavljaju odluke s manjim ili većim, instant ili dalekosežnim reperkusijama za vas, važe bližnje ili vaše carstvo u celini. Nemoguće je pobrojati sve situacije gde ćete morati da pravite izbore, jer variraju od trgovinskih, diplomatskih i inih pitanja, preko odluke o obrazovanju vašeg naslednika, do verskih ili nekih devetnaestih problema.

Obrazovanje naslednika najveći je zalog za budućnost carevine, a opcione i često skupe investicije u njegove ili njene tutore uvek se isplate na duže staze. Vaš naslednik može da uči filozofiju, oratorstvo, taktiku, strategiju ili ekonomiju, od čega zavisi vlastodržački arhetip i uloge koje će moći da obavlja kad odraste. Naslednika koga ste obučavali u vojnim veštinama dodatno ćete izbrusiti dajući mu komandu nad vojnom jedinicom, kojoj može da doprinese specijalnim talentima nalik na mogućnost lečenja van sopstvene teritorije, što je najkrupniji benefit pri dugim vojnim pohodima van granica imperije. U toj ulozi može mnogo da profitira, ali i da pogine, što je rizik o kome uvek treba voditi računa.

Old World je igra u kojoj morate rizikovati da biste pobedili, jer je mehanika širenja i komandovanja imperijom zasnovana na vrlo specifičnom setu pravila koja penalizuju pasivnost. Prvo i osnovno tiče se ekspanzije, to jest, uspostavljanja novih gradova settlerima, koje možete da podižete samo na predefinisanim lokacijama. Ovo je igra gde kreacija izolovane, gusto naseljene imperije s mnogo gradova na malom prostoru jednostavno nije moguća, jer se za pravo na podizanje gradova morate boriti slanjem vojske koja će da uništava varvarska naselja ili zauzima slobodne gradske zone pre nego što druga sila dovuče svoje snage i zapljune se. Širenje ovde podrazumeva konflikt i po tom pitanju igra dosledno sledi uzuse starog veka.

Drugi element rizika koji se isplati ili dovodi do propasti jeste jedinstveni sistem komandovanja. Svaka akcija s vojnom ili civilnom jedinicom podrazumeva utrošak „naređenja”, specifičnog resursa koji ima limit i koji se obnavlja nakon svakog poteza. Broj raspoloživih naređenja zavisi od broja stanovnika (u manjoj meri) i legitimiteta vlastodršca (u većoj meri). Legitimitet gradite istraživanjem mape, širenjem imperije, vojnim pobedama i drugim rizičnim ili manje rizičnim delima, poput gradnje svetskih čuda. Ispunjavanje ambicija, specifičnih ciljeva koje povremeno birate, brzo podiže stepen legitimiteta, uz rizik da jureći neki nedostižan cilj zapostavite razvoj carstva na drugim poljima. Matematika je prosta - veći legitimitet = više naređenja u jednom potezu = veća realna moć kojom raspolažete. Ovo je igra u kojoj se ne isplati štancovati vojsku na uštrb svega ostalog, jer nikada nećete imati dovoljno „ordersa” da upotrebite sve jedinice u jednom potezu. Ovim sistemom uspešno je simulirana istorijska verodostojnost nelegitimnih vladara koji su nasledili masivne armije, ali su izgubili carstvo, jer su bili nesposobni, odnosno, nelegitimni. Ne treba ići dalje od našeg cara Dušana, čiji je nejaki sin Stefan Uroš izgubio očevo carstvo vrlo brzo nakon sedanja na presto.

Sve ovo zvuči kao superdobitna kombinacija koja je stvorila instant klasik 4X scene, ali, ipak, nije, bar za sada. Mogućnost da jednim klikom kupujete resurse koji vam fale, što je preuzeto iz Offworld Trading Company, čist je idiotizam koji u dobroj meri utuljuje motivaciju za agresivnim jurenjem resursa po mapi. Ako imate dovoljno para, a imaćete ih ako neki resurs imate u izobilju, možete kupovati sve što vam nedostaje - prodajete hranu koje imate za izvoz i kupujete kamen koga nikada nema dovoljno i mirni ste na duge staze. Ovaj sistem nevidljive, ali ultraefikasne berze trebalo je izbaciti još juče, o developeri. Dalje, igra ima totalno smušen tutorijal koji ne uspeva da vam objasni mnoge složene sisteme u igri, kao što su uslovi za formiranje određenih religija i njihovo širenje, pa čak ni uslove za pobedu. Naravno da možete da pobedite tako što ćete zgaziti sve ostale civilizacije, ali da li ste znali da partiju dobijate i ako uspešno kompletirate deset ambicija? Nisam ni ja dok nisam potrošio sate na čitanje interne enciklopedije. Igri bi valjalo dodati još civilizacija, jer sedam (veličanstvenih) zvuči smešno kad se uporedi sa pedeset koliko ih ima Civ VI sa svim DLC-ima.

Old World je Epic Store ekskluziva, što je, otprilike, najgora stvar koju su Soren i ekipa mogli da urade svojoj revolucionarnoj igri. Pretpostavljam da nisu imali para/izbora/mogućnosti ili iz nekog drugog razloga nisu mogli da je ponude na Steamu, ali kakvu god uštedu ili korist da su napravili, garantujem da su na duže staze izgubili zaista mnogo mušterija. Potrebno je da mnogo veći broj ljudi sazna za igru da bi bila profitabilna, a toga bez Valvea, jednostavno, nema na PC sceni, svidelo se to nekome ili ne.