Bojan JOVANOVIĆ

1. avgust 2021.

Krisabel je bila obična devojka u običnom gradu, sve dok jednog dana nije slučajno aktivirala vremenske kristale. Tada saznaje da je „The Chosen One”, da može da kontroliše protok vremena, te okuplja družinicu istomišljenika i kreće u veliku anime avanturu.

Otprilike, ovo je prvih petnaestak minuta Cris Tales, igre koju su razvili kolumbijski studiji Dreams Uncorporated i Syck. U biti, ovo je JRPG, iako očigledno ne dolazi iz Japana, jer se gotovo svih tradicija žanra drži od A do Š. Tu je pomenuti twist vremenskih putovanja i paradoksa, tinejdž družina piskavih glasića i nesalomivog duha, magična životinja koja govori (žabac), predskazanja, petkazanja i... Pa, sve što možete očekivati od takvih igara, spakovano u komotnih 20-30 sati prelepo nacrtane i još bolje animirane avanture. Sve to ima duha i „duše”, što bismo voleli da kažemo, čak i pored očigledne naivnosti koja je neminovna za jedan JRPG.

Element putovanja kroz vreme nije prisutan samo kao pokretač radnje, već ima ključnu ulogu u istraživanju i borbama. Dok ste u gradovima, odnosno, tokom svih mirnih deonica igre, uvek ćete videti prošlost, sadašnjost i budućnost. Osim što stvara veoma lep vizuelni efekat, ovaj trojaki prikaz otvara vam mogućnosti za pronalaženje skrivenih predmeta i pomaganje stanovnicima u problemima. Na primer, u početnom poglavlju apotekarka vam zatraži da pomognete da razaznate na koju teglu ide etiketa. Pošaljete žabicu Matijasa u prošlost, vidite teglu pre nego što je otpala etiketa, problem rešen. Ili ćete rezultate onoga što uradite u prošlosti videti u sadašnjoj i budućoj verziji iste scene. Istina, gotovo svaka ovakva glavolomka rešava se slanjem žabe levo ili desno, a ni sami zadaci nisu teški, ali je simpatično produbljivanje igre i daje vam priliku da radite još nešto, sem da idete po gradu i lupate po tasteru za pokretanje dijaloga.

Ovaj sistem zaista zablista u borbama. One su izvedene u klasičnom JRPG maniru. Potezne su, sa dozom quicktimea, kao u South Park RPG-ovima, gde ako pravovremeno pritisnete taster, izvodite malo jači napad ili blokirate protivnika. Same po sebi nisu ništa spektakularno, ali ih putovanje kroz vreme pretvara u prave mozgalice. Kada dođe red na Krisabel, protivnike sa leve strane ekrana možete slati u prošlost, a one koji stoje desno u budućnost. Kao i ranije pomenute zgrade, ovo utiče na njihovo starenje, uključujući i razne statusne efekte koje im nalepite. Hoćete da otrovna strelica brže reaguje? Pošaljite metu u budućnost i otrov će joj poprilično istopiti oklop. Vukodlak vas prejako udara? Kad ga pošaljete u prošlost postaće štene, pa neka udara do mile volje. Voleli bismo da sada kažemo kako se sve ovo slasno produbljuje što dalje napredujete i kako se borbe ne svode na jedan-dva takva momenta i besomučno ponavljanje običnog napada, ali, uglavnom, nije tako. Cris Tales i dalje se odigrava kao gotovo svaka igra iz žanra, samo što, eto, imate povremeno mogućnost da pametno iskombinujete sposobnosti likova i tako eliminišete jednog do dva nezgodna protivnika. Nemali broj igrača slaže se da je nekada čak i bolje samo umlaćivati sve na ekranu, umesto da se bavite kombinatorikom. To, složićete se, ubija onda poentu svega što su developeri stvorili i ponudili od alatki. Ne pomaže ni to što su susreti sa protivnicima prepuni nagađanja, jer niti vidite njihove linije zdravlja, nit imate detalje o njihovim napadima i slabostima, pa ni kad, zapravo, aktivirati blok zbog previše stilizovanih animacija. Ostavljeno je mnogo toga eksperimentisanju u igri, gde vas stvari malčice prejako biju već od početka. Spremite se da često snimate poziciju.

Kada privedete igru kraju, moguće je da, nažalost, nećete biti baš zadovoljni razrešenjem priče. Iako je, po izreci, bitno putovanje, a ne destinacija, to što nas igra često tera da pravimo nezgodne izbore nije najveštije pretočeno u samom kraju. I dalje, ovo je simpatičan RPG sa originalnom forom oko koje se sve vrti, a i na Game Passu je, tako da ga barem možete „besplatno” provrteti i videti da li vam leži.