Darko MIHOKOVIĆ

1. januar 2021.

Da li zbog prošlogodišnjeg filma „Ad Astra” ili nekog drugog, samo njima znanog razloga, autori novog kolonizatora Marsa su za naslov igre iskoristili samo prvi deo latinske poslovice. Doduše, put ka transformaciji crvene u zelenu planetu svakako je posut trnjem, što ćete i sami imati prilike da iskusite.

Per Aspera je upravljačka simulacija koja obrađuje aktuelnu tematiku kolonizacije Marsa, sa pričom iz perspektive veštačke inteligencije za kormilom celokupnog projekta teraformiranja. Vaš digitalni alter-ego AMI dobijaće instrukcije od komande sa Zemlje, konstantno preispitujući njihove odluke kroz kratke monologe, dovodeći u pitanje ispravnost čitavog poduhvata. Sjajan pokušaj da se uz virtualne graditelje privuku i fanovi naučne fantastike, ali pada na ispitu, jer se nit priče lagano gubi u drugoj polovini kampanje.

Poređenje sa igrom Surviving Mars (SK 04/2018) je neizbežno, pa se dâ zaključiti da je Per Aspera prilično drugačija igra, sa fokusom na mikromenadžmentu kolonije po ugledu na slavni serijal The Settlers. Naime, svi objekti su povezani mrežom puteva po kojima se kreću radilice, noseći sirovine i gotove proizvode od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Radilica pokriva deo kolonije oko svoje stanice, pa se izgradnjom većeg broja stanica smanjuje reon njihovog delovanja uz prateće povećanje efikasnosti. Maleni roboti prvo opslužuju objekte koje ste označili kao prioritetne, ali problem nastaje kada isti resurs potražuje više takvih građevina. Na primer, aluminijum je neophodan za izgradnju objekata ali i za proizvodnju elektronike, pa ako želite da što pre sagradite novu vetroelektranu, morate skinuti prioritetnu oznaku sa fabrike elektromaterijala, pritom rizikujući prekid nekog drugog lanca snabdevanja. Ovo na papiru deluje sasvim jednostavno, ali sa porastom kolonije količina neophodnog mikromenadžmenta postaje zamorna.

Isprva će AMI i radilice biti jedini stanovnici Marsa, ali sa pokretanjem proizvodnje sintetičke hrane i vode iz podzemnih naslaga leda, naseljavanje prvih kolonista može da počne. Ljudi su veoma bitan resurs jer obezbeđuju research poene za istraživanje naprednih tehnologija, neophodnih za završetak igre.

Nakon kolonizacije, sledi proces teraformiranja kroz izgradnju fabrika za proizvodnju ugljen dioksida ili uvoz viškova sa Zemlje (jer je Marsu potrebno globalno zagrevanje), te razvoj orbitalnih projekata, poput lansiranja ogromnih ogledala za fokusiranje sunčane energije ili rasipanja agensa za smanjivanje refleksije površine planete. Sve u svemu, planetu je potrebno zagrejati do određene temperature uz postepeno povećavanje pritiska, kako bi se stvorili uslovi za pojavu tekuće vode i kakvu-takvu atmosferu, koju ćete kasnije obogatiti kiseonikom i time okončati preobrazbu negostoljubivog Marsa u drugu Zemlju.

Vojni aspekt je najslabija karika igre i više je nego očigledno da je uguran na silu, kako bi se opravdala SF osnova kampanje. Izgradnjom kula dobijate prostor za smeštanje dronova, koji istovremeno služe i za odbranu sopstvenih i za napad na neprijateljske instalacije. U sukobu uvek pobeđuje strana sa više dronova, tako da o nekom taktiziranju nema ni govora. Protivnički AI je nepostojeći, napadaće vas u redovnim vremenskim intervalima, svaki put duplirajući invazione snage, čime kampanja sputava ozbiljniji razvoj kolonije, terajući vas da se pozabavite protivnikom pre nego što postane neuništiv.

Per Aspera je zanimljiva igra, ali nije bez mana. Tu, pre svega, mislimo na disbalans lanca snabdevanja, preterano insistiranje na mikromenadžmentu i potpuno bespotreban borbeni deo. Štaviše, deluje da joj je, zapravo, mesto u Early Accessu, ali ne zbog manjka sadržaja, već generalne neispoliranosti završnog proizvoda, što se dâ srediti ako razvojni tim nastavi sa radom na svom delu. Stoga se nadamo da Per Aspera neće ostati samo još jedna igra koja obećava, sasečena u korenu na svom putu do zvezda.