Vladimir TRAJKOVIĆ

1. novembar 2020.

Budućnost u kojoj će sva drumska vozila biti pogonjena isključivo snagom električne energije iz dana u dan je sve bliža. Povećanje kapaciteta i smanjenje mase baterija trenutno su najveći „kočničari” ove revolucije, ali je industrija upregla sve svoje snage kako bi dalji razvoj nastavio velikim koracima. Takođe, proći će još neko vreme dok stanice za dopunu goriva u svom redovnom sastavu ne dobiju i brze električne punjače, a još više dok oni u potpunosti ne smene klasične točilice za gorivo. U međuvremenu, većina vozača će kroz tranziciju od SUS ka elektromotorima proći uz vozila koja kombinuju ove tehnologije, popularno nazvanim „hibridima”. Ovoga puta bili smo nešto konzervativniji u pristupu i odabrali baš jedan takav model za test.

Od šljakera do menadžera

Prvi Forester našao se na putevima pre gotovo četvrt veka. Zamišljen je kao automobil koji će podmiriti najrazličitije zahteve korisnika, s naglašenom praktičnošću primenjenih rešenja. Konkretno, bio je to karavan sa povišenim klirensom (visinom poda od tla) i pogonom na obe osovine, pa se kao takav svrstao u SUV (sport utility vehicle) kategoriju, koja je u to vreme dobijala na popularnosti.

Njegova svestranost naišla je na odličan odziv kupaca, pa je kroz naredne generacije samo dodatno unapređivao svoju odličnu reputaciju. Iako izgledom nikada nije bio naročito impresivan i izazivao upitne poglede prolaznika, Forester je danas, sa svojom petom generacijom, vozilo kome ne manjka komfora kojim raspolažu modeli iz znatno višeg cenovnog ranga. Uz dozu prefinjenosti koju je tokom godina stekao, nije zaboravio svoje korene i zadržao je sve karakteristike koje su krasile izvorni model.

Uprkos svojoj visini, Foresterovo težište je dosta nisko, imajući u vidu tip ovog vozila. Tome najviše može da zahvali rednom, četvorocilindarskom boxer motoru, radne zapremine od dva litra. Takođe, činilac koji je dodatno uticao na nisko težište, a koji do sada nije bio prisutan, jeste električni faktor. Naime, u sklopu automatskog menjača, odnosno, „kontinualne varijabilne transmisije” (CVT), sada se nalazi i elektromotor, tako da je Forester od ove generacije vozilo sa hibridnim pogonom. Takođe, baterija se nalazi iznad zadnje osovine i može joj se pristupiti iz prtljažnika. Iako su joj dimenzije i kapacitet prilično skromni za današnje standarde, njena masa, ipak, nije zanemarljiva i svakako da utiče na jednak raspored osovinskog opterećenja i nisko težište. Kako elektrifikacija utiče na vozne karakteristike i potrošnju goriva i koliko je „hibridizacija” ovakvog tipa vozila uopšte svrsishodna? O tome više u nastavku.

Po putu i bespuću

Uprkos tome što ima stalni pogon na obe osovine, odnosno na sva četiri točka, kao i napredne elektronske sisteme koji kontrolišu raspodelu snage na svaki točak pojedinačno, Forester, baš kao ni bilo koji drugi SUV, ipak, nije pravo terensko vozilo. Pre svega, zbog nepostojanja blokade diferencijala i reduktora u menjaču, ali i zbog klasične, samonoseće karoserije, koja nije predviđena da izdrži teška opterećenja poput klasične šasije. Ipak, za prosečnog korisnika koji bi vikendom da priušti izlet i malo „skrene sa asfalta” i provoza se makadamskim ili zemljanim putevima, ali i van njih na malo pitomijem terenu, Forester je kao stvoren.

Za razliku od trenutno vrlo popularnog pristupa „hibridizaciji” koji podrazumeva da takva vozila mogu da pune svoje baterije uz pomoć namenskih punjača ili strujom iz kućne mreže, a koja su poznata i kao plug in hibridi, Forester koristi nešto stariji pristup. Naime, njegovu bateriju dopunjava isključivo SUS motor tokom vožnje i prilikom regenerativnog kočenja, dok od eksterne dopune nema ništa. Forestera elektromotor pokreće zajedno sa benzinskim i ne može da se kreće samo uz njegovu pomoć, barem ne u većini situacija. Izuzetak od tog pravila su situacije gde se kreće izuzetno malom brzinom na kraćoj distanci („milenje” u koloni i sl.). Po tom konceptu, Forester spada u klasične hibride. Neko bi pomislio da je ovakav pristup prevaziđen i da nije u skladu sa današnjim zahtevima koji se postavljaju pred savremena vozila, ali ne bi bio u pravu. Kod automobila ovih gabarita, koji baš i nije namenjen kraćim (gradskim) relacijama, autonomija koju bi eventualno ostvario samo sa elektromotorom svakako ne bi bila naročito impresivna. Takođe, baterija bi morala da bude znatno većeg kapaciteta, što bi se nepovoljno odrazilo na ukupnu masu, ali i vozne karakteristike. Zato ovakva konfiguracija predstavlja idealan balans, jer doprinosi ekonomičnosti, naročito u gradskoj, „kreni-stani” vožnji, ali i pri savladavanju prepreka u terenskoj vožnji, gde do izražaja dolazi velik obrtni moment elektromotora pri malom broju obrtaja.

Rečeno brojkama, Forester je na našem testu ostvario prosečnu potrošnju od tek sedam i po litara i to isključivo gradske vožnje, što je za ovakav i ovoliki automobil, zaista sjajan rezultat. Potrošnju van puta nismo stigli da izmerimo, ali smo zato vrlo zadovoljni kako se (iz)borio sa omanjim šancem pored puta i blatnjavom podlogom. Elektronika besprekorno obavlja svoj deo posla i snagu raspoređuje na one točkove koji ostvaruju najbolji kontakt sa podlogom, tako što simulira blokadu diferencijala individualnim kočenjem točkova koji ostvaruju najslabiji kontakt sa podlogom. A kada je o elektronici reč...

Um caruje

Snaga bez kontrole ne znači mnogo, a za iskorišćenje punog potencijala elektromehaničkih sklopova stara se više elektronskih sistema koji olakšavaju upravljanje i upotrebu svih funkcija kojima Forester raspolaže. Naravno, bezbednost bi uvek trebalo da bude na prvom mestu, a za njeno podizanje na viši nivo stara se EyeSight, sistemdetekcije prepreka, automatskog kočenja i prevencije sudara, čiji je integralni deo adaptivni tempomat. Njegovom upotrebom znatno se olakšava zamoran posao vozača dok se vozilo kreće u sporoj koloni. Društvo mu pravi i lane assist, koji se stara da vozač slučajno ne izađe iz svoje saobraćajne trake, ali i da ne krivuda unutar nje, što može biti jedan od znakova upozorenja na zamor vozača. S tim u vezi je i sistem koji motri na budnost vozača i automatski uključuje alarm, a po potrebi i koči ukoliko detektuje da je vozač zaspao za volanom. Naravno, tu je i upozorenje na vozila koja se nalaze u mrtvom uglu, a vrlo koristan detalj predstavlja i mogućnost prikaza snimka sa kamere koja se nalazi u desnom retrovizoru, a koja u kadru uvek okolinu prednjeg desnog točka. Time je manje iskusnim vozačima znatno olakšano manevrisanje u skučenom prostoru i prelazak ili izbegavanje određene prepreke u vožnji van puta.

Ostatak elektronskih sistema koji nisu zaduženi za bezbednost i lakše upravljanje odnosi se na multimedijalni sistem. Subaru je razvio svoju verziju infotainment sistema pod nazivom Starlink. Pored klasičnog multimedijalnog sistema, koji u najvišem nivou opreme podrazumeva Harman Kardon ozvučenje sa devet zvučnika, Starlink se stara i da svako stigne tamo gde je naumio uz pomoć sistema za navigaciju. Navigacija zaslužuje posebne pohvale, jer pored toga što je lokalizovana i na srpski jezik, i odlično se snalazi sa pretragom ulica i adresa, zadavanje komandi rešeno je vrlo intuitivno i komforno. Na raspolaganju je i internet konekcija uz pomoć Wi-Fi rutera sa slotom za SIM karticu.

• • •

Ukupan utisak koji Forester ostavlja krajnje je pozitivan. Iako je enterijer, shodno japanskoj doktrini u proizvodnji automobila, prilično minimalistički, svi upotrebljeni materijali su visokog kvaliteta i dobro uklopljeni, a ne manjka ni hedonističkih detalja, poput grejanja elektropodesivih kožnih sedišta, USB punjača, ostava za sitnice i napitke, kao, uostalom, ni prostora, što je svakako najvažnija stavka prilikom dužih putovanja.

U tehnološkom smislu, Forester predstavlja prelaznu generaciju ka potpuno električnim vozilima i kombinuje trenutno najbolja rešenja iz oba sveta. Ni u čemu se ne ističe preterano, ali je odličan na mnogim poljima i zadovoljiće prohteve širokog kruga korisnika. Uostalom, na svojoj svestranosti je oduvek i gradio reputaciju, a sada je ta tradicija nastavljena.

GALERIJA