Vladimir TRAJKOVIĆ

1. novembar 2020.

Četvrta generacija Ryzen procesora je pred vratima i u momentu dok čitate ove redove vrlo je verovatno da je već predstavljena. Kako će se pokazati u praksi, ostaje da vidimo, možda već u narednom izdanju „Sveta kompjutera”, ali navodi o skoku u performansama koje je AMD izneo deluju vrlo obećavajuće. Dok prvi primerci novih Ryzena ne stignu do nas, pozabavićemo se još ponekim modelom ploče sa B550 čipsetom, koji je u međuvremenu stekao veliku popularnost i postao prilično tražen proizvod, naročito kada je zvanično potvrđeno da će podržavati i novu generaciju Ryzena.

Biostar Racing B550GTQ

Biostar je jedan od proizvođača koji su dugo na tržištu, ali za čije proizvode smo saznavali stihijski, u skladu sa uvoznom politikom lokalnih distributera. Srećom, situacija se popravila i sve češće srećemo matične ploče ovog proizvođača. Iako nikad nisu važili za vrhunske, nisu retki modeli Biostarovih ploča koji su stekli veliku popularnost, najboljim odnosom između cene i performansi. Racing B550GTQ je model ploče koji ima velike šanse da ponovi takav uspeh, jer korisniku ne uskraćuje mnogo u odnosu na skuplju konkurenciju.

Naponska sekcija od 10 faza je, po svoj prilici, proglašena za nezvanični standard kod ploča sa B550 čipsetom, pa su retki modeli kod kojih je ugrađen manji broj njih. Tako je i u ovom slučaju, pa po tom pitanju Biostar ne odudara od proseka. S obzirom na micro-ATX format, broj slotova za proširenje nije mali i dobro je odmeren, pa tako ploča raspolaže sa dva PCI-E x16 slota, od kojih prvi podržava PCI-E 4.0 standard i svih 16 linija, dok su za drugi rezervisane četiri linije po PCI-E 3.0 standardu. Isti standard podržavaju i dva x1 slota koja se nalaze između pomenutih, a mesta se našlo i za dva M.2 slota, od kojih prvi podržava novi, drugi stariji PCI-E standard, a oba su kompatibilna i sa starijim M.2 uređajima koji koriste SATA protokol.

Klasičnih SATA portova ima šest, što je popriličan broj za ploču ovog formata, a isto važi i za četiri memorijska slota. Uprkos povećem broju ugrađenih komponenata, njihov raspored je odličan, pa instalacija grafičke kartice većih gabarita neće predstavljati nikakav problem, a ni kuler procesora neće biti sputan.

Ostatak opreme je spartanski i podrazumeva klasični, gigabitni Realtekov mrežni kontroler, kao i zvučni procesor ALC1150, što nije baš poslednja reč tehnike, pogotovo u ovakvoj „klot” varijanti, samo sa namenskim audio-kondenzatorima, ali bez dodatnih pojačala i optičkog izlaza. Ipak, ovo je i dalje sasvim pristojno rešenje i bolje nego kod nekih skupljih modela, što ćemo videti u nastavku.

Tokom testa, ovaj model se pokazao kao savršeno stabilan i nismo imali ni najmanjih problema sa drajverima ili bilo čime drugim. Biostar ga reklamira kao „idealno rešenje za prosečnu gejmersku konfiguraciju”, sa čime se u potpunosti slažemo. B550GTQ kod nas košta oko 17 hiljadarki, pa nije baš najjeftinija B550 ploča, ali cenu smatramo sasvim opravdanom, uzimajući u obzir neosporan kvalitet izrade i „ispeglan” BIOS. Ko se ježi od malih ploča, na raspolaganju ima i model B550GTA, koji je gotovo identičan, s tim što, zahvaljujući većim gabaritima, raspolaže sa dva dodatna PCI-E slota.

MSI MPG B550 Gaming Plus

Ova „crna dama” predstavlja model ploče koji je pristupačan, ali estetski vrlo ubedljiv. Malo koja komponenta odudara od potpunog „crnila” koje dominira pločom. Doduše, po uključivanju, potpuni mrak narušava Mystic Light LED osvetljenje, koje se probija ispod hladnjaka čipseta. Šareniš je u skladu sa gejmerskim pedigreom ovog modela, ali ga malo šta drugo opravdava. Naponska sekcija, iako je formalno čini 10 faza, sastavljena je od komponenata koje su sasvim prosečne, a štedelo se i na drugim detaljima, poput zvučnog čipa, koji je zasnovan na prilično zastarelom Realtekovom ALC892 procesoru, odnosno, njegovoj minorno unapređenoj varijanti ALC897. Takođe, mrežni kontroler je nešto starije generacije, bez podrške za prioritizaciju saobraćaja, kako bi lag u igrama bio što niži.

Štedelo se i na drugim, mehaničkim komponentama, pa je tako samo prvi PCI-E slot ojačan metalom, a drugi M.2 slot ostao je uskraćen za hladnjak. Takođe, na ploči punog ATX formata komotno je moglo da se nađe mesta za barem još jedan PCI-E slot. Koliko je sama štampana ploča praznjikava, najbolje se vidi u donjem desnom uglu koji je „zarezan”, tako da narušava pravilan oblik pravougaonika ploče. Možda je to izvedeno kao „modni detalj”, ali nema nikakvu praktičnu svrhu. S druge strane, šest SATA i osam USB portova različitih generacija na zadnjem panelu doprineće tome da barem ne manjka opcija za povezivanje periferija i skladišnih uređaja.

Uprkos nekim manjkavostima, na funkcionisanje ovog modela nemamo primedbi. Stabilnost je na izuzetnom nivou, a i opcija u BIOS-u za fino podešavanje i zalaženje u svaki delić sistema ima na pretek. MPG B550 Gaming Plus nije preterano skup i košta oko 18 hiljada dinara, ali bismo više voleli da je dodatna pažnja posvećena hardverskim detaljima, umesto estetskim.

ASRock B550 Steel Legend

Ovaj model već pripada nešto višoj klasi. Naponsku sekciju čini 14 faza, koje su sastavljene od vrlo kvalitetnih komponenata, poput kondenzatora čiji je radni vek deklarisan na čak 12 hiljada radnih časova. Tu su i dva naponska 12V konektora, kako bi distribucija struje bila ravnomernija, tako da će ova ploča potencijalno moći da izvuče viši maksimalni takt iz Ryzena sa puno jezgara.

Hlađenje je izvedeno uz pomoć aluminijumskih hladnjaka prosečne veličine, ali naponska sekcija se pod njima ne zagreva naročito. Hladnjaci prekrivaju još i čipset i oba M.2 uređaja, s tim što je hladnjak drugog M.2 slota i čipseta izveden kao jedna celina, pa u tom slotu nije moguće koristiti M.2 SSD koji već dolazi sa instaliranim hladnjakom. Između ova dva, nalazi se i treći M.2 slot, koji je rezervisan isključivo za Wi-Fi/Bluetooth modul, a zadnji panel skriva i dva otvora za Wi-Fi antene, ukoliko se korisnik odluči da dokupi jedan takav modul, pošto se on ne isporučuje uz ploču.

Ono po čemu se Steel Legend izdvaja u odnosu na prethodna dva modela jeste zvučni sistem, koji se sastoji od Realtekovog ALC1220 zvučnog procesora kome društvo prave Nichicon Gold audio-kondenzatori i namensko pojačalo za slušalice sa oznakom NE5532. Vodilo se računa i o elektromagnetnoj izolovanosti, pa je čitava audio-sekcija, uključujući i vodove štampane ploče, potpuno izolovana od okoline. Trud oko boljeg kvaliteta zvuka upotpunjuju i pozlaćeni audio-konektori, kao i podrška za Nahimic audio, tehnologiju koja se stara za surround zvučne efekte.

Mrežno rešenje takođe je iznad proseka i izvedeno je uz pomoć Realtekovog kontrolera Dragon RTL8125BG, brzine 2,5 gigabita po sekundi. Uz njega dolazi i softver koji raspolaže svim mogućim opcijama za prioritizaciju saobraćaja, kako bi igrači mogli da iskoriste maksimum svoje konekcije ka svetu.

LED šarenilo se ne ističe previše, ali je u skladu sa „gejmerskim standardima”, pa pored dve celine na samoj ploči, korisniku je ostavljena i mogućnost da doda i LED trake i sve to podesi po sopstvenom (ne)ukusu uz pomoć Polychrome Sync softvera.

Raspored slotova za proširenje je odličan i kartice neće smetati jedna drugoj, iako su na raspolaganju svega po dva PCI-E x16 i x1 slota. Naravno, samo jedan x16 izveden je u skladu sa PCI-E 4.0 standardom, dok ostali koriste PCI-E 3.0, što je ograničenje samog čipseta. Isto važi i za M.2 slotove, dok je SATA konektora ukupno šest.

Steel Legend je vrlo kvalitetna ploča, dobro odmerena i prilično dobro prilagođena potrebama igrača, koji bi da izvuku maksimum iz svog hardvera. U radu hladna i stabilna, a u BIOS-u bogata opcijama. Čak ima i statusni LED displej, iako su hardverske komande za uključivanje i resetovanje izostale. Uprkos tome što na samoj štampanoj ploči postoji predviđeno mesto za ove tastere, oni jednostavno nisu zalemljeni. Doduše, ploča ove klase mogla je da dobije i namenski taster za automatsko ažuriranje BIOS-a, bez potrebe za sastavljanjem ostatka konfiguracije, ali je taj detalj, nažalost, izostavljen. Na našem tržištu Steel Legend košta oko 200 evra.