Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. septembar 2020.

Arahnofobija ili strah od paukova verovatno je najrasprostranjeniji preterani strah kod ljudi. Verovatno su u nekoj dalekoj prošlosti pauci bili dovoljno veliki, opasni i rasprostranjeni da su predstavljali realnu pretnju za ljude, pa je to ostalo ukorenjeno u kolektivnom sećanju. Danas je teško naći ljude kojima mala osmonoga, dlakava stvorenja deluju zabavno, a ne uglavnom preteće i odvratno - i sama spadam u tu grupu. Uvek se naježim kada slušam istinitu priču svog supruga iz vremena gastarbajtovanja u Libiji, kada je njegov kolega video u svom pustinjskom apartmanu povećeg pauka, opalio ga tepalicom za muve a sa njega se razmilelo stotine malih čupavaca. Jezivo...

Kill it With Fire relativno uspešno eksploatiše strah od paukova. Momci iz studija Casey Donnellan Games LLC smislili su da vam u ruke daju razno oružje, od sveske, preko šurikena, do bazuke i puste vas da se, barem u virtuelnom svetu, oslobodite svojih strahova. Ili da ih nadogradite, ako ste manje srećni ili bujnije mašte.

Igru počinjete na ulazu u kuću, opremljeni samo sveskom. Već prvi susret sa nečim što, otprilike, podseća na tarantulu prilično je mučan i izaziva jezu. Počinjete panično da mašete sveskom dok stvorenjce prolazi pored vaših nogu. Na kraju ćete ga verovatno opaučiti dovoljno precizno da ga zalepite za pod, a nogice ostanu da mu vise u vazduhu.

Mehanika igre je vrlo prosta. Ulazite u prostoriju (ili ograničenu otvorenu zonu), obavljate zadatke, a kada ih obavite dovoljno, otključavaju se izlazna vrata i nastavljate dalje. Spomenuti zadaci su prevashodno kokanje paukova, ali imate i atipične i duhovite (na primer, „obriši prošlost” traži od vas da polomite deset ramova sa slikama). Na ekranu imate nišan kao u pucačinama i pauka morate da nanišanite, inače ništa od pogotka. Nakon nekoliko prvih spljeskavanja, dobijate i detektor koji po ulasku u svaku sobu možete da uključite i registrujete u kom delu sobe se pauk nalazi. Inače, samo traganje za paukovima podrazumeva pomeranje i okretanje stvari koje možete da dohvatite (knjige, saksije, jastuci...), otvaranje fioka i ormara. Obavezno će vam se dići svaka dlačica na telu kada otvorite ormarić u kupatilu, a odande se izmigolje tri crna dlakavca. U principu, igra igra na jeftini džamp sker i osećaj nelagodnosti i na taj način vas i tera da igrate dalje. Posle nekog vremena malo oguglate, osećaj nelagode i povremena jeza ostaje od početka do kraja. Jedna od zabavnijih stvari u igri jeste i apsolutna neophodnost demoliranja sobe u kojoj se nađete. Demoliranje podrazumeva kršenje svega lomljivog, preturanje po svakoj fioci i eventualno spaljivanje svega oko sebe. Spaljivanje nije opasno kao u pravom životu, jer šta god zapalili i kolika god bila vatra, nema nikakve opasnosti od požara, a vatra se posle nekog vremena ugasi sama od sebe.

Što se tiče grafike, nismo oduševljeni, ali sasvim je funkcionalna i sve je dovoljno šareno da bude zabavno. Sa zvučne strane igre, situacija je znatno bolja. Dok istražujete sobu, stalno se čuju zvuci za koje instinktivno znate da dolaze od pauka, iako u realnom životu to nije tako. Tabananje malih nožica ili čudni glasići doprinose opštoj atmosferi jezivog.

Najveću zamerku upućujemo tankoj 3D grafici. Da je pikselizovana, možda bi ugođaj bio bolji. Ovako je rudimentarnog tipa, završava posao, ali je nekako „sirotinjska”. Druga loša stvar je repetitivnost. Jeste da možete da ubijate pauke i demolirate sobe različitim oružjem, ali sve to nekako vrlo brzo dosadi. Treći problem je nepreciznost nišana. Možda je to, zapravo, nameran feature kako bismo svako spljeskavanje jednog pauka morali da „platimo” razbijanjem bar pola inventara sobe.

Igra je mogla da bude zabavnija da je grafika malo masnija i da su autori ubacili eventualno i stonoge i bubašvabe i još neko grozno gmizavo stvorenje koje vam padne na pamet. Ovako, ako imate 12 evra viška, možete da probate KiWF, ali vam garantujemo da za te pare možete naći mnogo bolju vrstu zabave, digitalnu ili analognu.