Vladimir PISODOROV

1. jun 2020.

U Riot Gamesu baš ne znaju za pauzu i odmor. Nakon što su osvojili svet League of Legendsom, vascelo popularnim arena battlerom, odlučili su da pipke puste i na polje auto battlera. Teamfight Tactics odlično se uklopio u popularni univerzum, ali tu nije bio kraj i u vazduhu je lebdeo osećaj da nešto još uvek nedostaje. Da bi se kompletirao opus valjalo je izraditi i kartičnu igru, nalik na onu koju forsiraju takmaci iz Blizzarda – Hearthstone.

Za tu priliku u Riot Gamesu osmislili su Runeterru, ogromno kraljevstvo iz LoL univerzuma podeljeno na sedam regija. Igrač barata špilom u kom se nalazi 40 karata, a koji je sastavljen od „običnih” jedinica i šampiona. Možete da imate ukupno do šest šampiona po špilu i to samo ako dolaze iz maksimalno dve različite regije. Naravno, na raspolaganju su i magije koje se u vatru, takođe, bacaju u obliku karata iz špila. Što više igrate i prikupljate iskustvene poene, to ćete brže dolaziti u dodir sa novim kartama i na taj način biti u prilici da sklapate moćnije špilove. Karte mogu i da se kupuju, ali ne u paketima kao što je to nepisano pravilo – možete da nabavljate pojedinačne karte i na taj način bez stvaranja duplikata kompletirate špil.

Razlika između šampiona i „običnih” jedinica jeste u tome što ovi prvi tokom borbe mogu da se upgradeuju, dok je kombinacija karata i način kako određene jedinice reaguju jedna na drugu od esencijalne važnosti za krajnji uspeh. Tako, taktiku možete da pravite oko saveznika i brutalne sile, oko magije ili stealth pristupa. Da biste bili u prilici da odigrate kartu, ona prvo mora da se summonuje. No, ono što LoR izdvaja od sličnih ostvarenja je svojevrsni „korak napred, korak nazad” sistem igranja. Naime, sve je podeljeno na dve faze: napad i odbranu. Kada napadate, protivnik se brani i obrnuto, a to je bitno zbog toga što u fazi odbrane ne možete da napadate protivnički Nexus. Tek kada njega uništite izvojevali ste pobedu, bez obzira na to koliko ste pre toga protivničkih karata u prah pretvorili. Nexus možete i da healujete, pa čak i da magijom napadate protivnički, zaobilazeći na taj način žongliranje kartama.

U igri može da bude maksimalno šest karata i još toliko možete da ih držite „u ruci”. Borbe se odvijaju u „jedan naprema jedan” maniru i mogu da se završe prilično brzo, čak i za dva-tri minuta. Pored zvaničnih mečeva sa igračima „s one strane žice”, autori su na raspolaganje ostavili još nekoliko zanimljivih režima. Nove špilove karata i taktike dozvoljeno je isprobavati protiv AI-ja, mada je tu nedostatak u tome što ne možete da određujete njegovu umešnost. U sekciji Challenges nalazi se dvadesetak „misija” koje će vas stavljati u različite situacije i spremiti za online okršaje. Konačno, možete da se odvažite i na ekspedicije, u kojima možete da koristite sve magije i jedinice, čak iako ih ne posedujete u svom vlasništvu. Finansiranje ekspedicija izuzetno je skupa rabota i kao od šale troši mukom zavređene resurse (zlatnike, kristale i Expedtition tokene). Kako da dođete do njih, a da ne trošite pravi novac? Jednostavno, obračunavanjem sa protivnicima u svakoj od sedam dostupnih regija. Prikupljanjem poena iskustva u svakoj regiji zavređujete nagrade, a kada skalu napretka doterate do kraja možete da pođete dalje.

Legends of Runeterra je besplatna igra koja se oslanja na LoL univerzum, ali u njega ubacuje novine koje je čine unikatnim. Koliko su u Riot Gamesu bili ozbiljni kada su se latili posla pokazuje i to da LoR ne pokrećete iz League of Legends klijenta, već kao zasebno ostvarenje. Autore treba pohvaliti i za tehničke karakteristike koje vam možda neće izazvati nesvesticu i ubrzan rad srca, ali sasvim lepo filuju atmosferu. Naročito su nam se svidele animacije karata i monolozi jedinica kojih je pregršt. Igru ćete moći da pokrenete na, praktično, bilo kojoj mašini, bez bojazni da ćete propustiti nešto od njenog audio-vizuelnog šarma.