Danilo LUKINOVIĆ

1. jun 2020.

Igračka industrija trenutno ne talasa preterano, ali retko koja igra, čak i kad ide „na sigurno” uspe da momentalno privuče pažnju i izazove oduševljenje. Napraviti kooperativnu pucačinu koja to uspe, zaista predstavlja dostignuće, a Ghost Ship Gaming je sa igrom Deep Rock Galactic ne samo uspeo, već napravio i overkill.

Premisa je jednostavna. Izvođač radova iskopavanja svega što je potrebno galaktičkoj ekonomiji na udaljenim i negostoljubivim lokacijama, preduzeće Deep Rock Galactic, angažuje jedinu rasu koja je dovoljno izdržljiva, sposobna, hrabra i luda da se uhvati u koštac sa nemanima nepreglednih pećina sprženog, ali rudama prebogatog sveta Hoxxes IVB – patuljke. Samo okruženje ove kooperativne istraživačko-kopačko-pucačke igre dovoljno je da je nepogrešivo izdvoji iz mase. Očigledno sposoban i maštovit razvojni tim iz Danske, iskoristio je sveopštu naklonost geekova prema zdepastim, temperamentnim i izdržljivim rudarima iz bezbrojnih dela folklora i popularne kulture i da ih smesti u logičnu viziju „budućnosti” u igri koja ne zahteva lore i preterano objašnjavanje.

Iscrpljivanje resursa i preživljavanje misija vodiće vas od perspektivnog, galaktičkog Alije Sirotanovića do vrha korporativne lestvice, ali će taj razvojni put iziskivati saradnju sa jednako ambicioznim kolegama. Komična nota, pastelne boje i namerno poligonalna grafika čine ovu igru prijemčivijom i uspešno kriju mračnu atmosferu i osećaj da će svakog časa nešto da okonča vašu karijeru. Igra se oslanja na proceduralno generisanje nivoa, te pećine nikada neće izgledati isto. Mrak, zajednički imenilac svih rudnika, mora konstantno da se razbija bacanjem baklji koje imaju ograničeno trajanje i domet. To, opet, podstiče vijuge za brzu analizu okruženja i smišljanje optimalnog načina za navigaciju i sakupljanje resursa. Ne postoji mini-mapa, već morate da zastanete i zagledate se u skener, koji prikazuje samo trodimenzionalni oblik pećine, uz poneki hint pozicije „specijalnih” predmeta. Horde karakondžula, svesne su vašeg prisustva i na svakih nekoliko minuta će se obrušiti na vas sa svih strana. Aktiviranje određenih predmeta i zadataka takođe će prizvati dodatne talase napadača.

Raznolikost menanžerije protivnika je neverovatna. Zglavkari svih oblika i veličina, sa svim zamislivim načinima kretanja, agresivno će vas napadati čak i na najnižem nivou težine. AI je prilično dobar, jer svaka vrsta čudovišta ima specifičan način napada kao i ponašanja i međusobne saradnje. Dok vam „obični” pauci zaokupljaju pažnju, muvetine će vas zasipati kiselinom, a onda će nešto da vas ščepa, naizgled, niotkuda. Kao višnjica na torti, tu su i bubetine koje mogu da vas „instagibuju” ili da eksplodiraju na samrti, gde ground zero pokriva sve vidljivo na ekranu.

Ovi iznenađujući momenti koji naprasno prekidaju sesiju daju posebnu draž, jer i „ozbiljna grupa” sa brižljivo isplaniranim tokom akcije može da bude zbrisana nehajnom rukom Marfijevom. Četiri klase međusobno su komplementarne i njihova oprema i naoružanje olakšavaju istraživanje, kopanje i odbranu. Koordinisana ekipa veoma efikasno može da obavi traženi zadatak i izvuče bradate glave u jednom komadu. Sa druge strane, ležerniji igrači i potpuni randomi, mogu da naprave urnebesnu sesiju, pogrešnom upotrebom opreme ili ignorisanjem okruženja. Iako se rezultati „mere”, Deep Rock Galactic uspešno izbegava elemente koji bi igrače doveli u sukob. Čak i ako skončavanje u nepreglednoj jami izazove frustraciju, teško će inspirisati raspravu, a „zajednica”, barem za sada, deluje pitomo. Igru je moguće igrati samostalno, uz pomoć drona, ali je suština u timskom radu sa što više saboraca (maksimalno tri).

Baza operacije je svemirska stanica/brod. Odavde se hrabri patuljački timovi šalju u dubinu planete i, poželjno, izvlače živi, nakon obavljenog posla. Postoji određeni RPG element koji se, pre svega, ogleda u perkovima. Njih otključavate poenima koje „zarađujete” uspešnim završetkom misije i svim usputnim radnjama (hiljadu headshotova, skupljanje određenih materijala, itd.). Po tri perka otključava naredni nivo sa nešto drugačijim grananjem. Pre misije možete da izaberete jedan pasivni i jedan aktivni (koji može da ima i dodatnu, suprotnu karakteristiku). Što se tiče opreme i naoružanja, i tu postoji određena doza slobode. Svaka klasa ima primarno i sekundarno naooružanje, specijalno oruđe/oružje, „nešto za bacanje”, baklje i neizostavni pijuk. Ali, postoji mogućnost izbora primarnog, sekundarnog i „bacajućeg” oružja, nakon otključavanja alternative. Sve navedeno može da se „budži”, ali ostaje vezano za svoju klasu. Tako će inženjer postavljati automatske odbrambene turele i praviti platforme bacačem (bukvalno), „kopač” ima specijalne rotacione glodalice terena na rukama, koje kopaju zidove bolje nego četiri pijuka. Gunner je nešto kao živa i pokretna turela sa višecevnim sejačem smrti, ali poseduje i lanser sajli za „žičarenje” po pećinama, što ga čini izuzetno korisnom podrškom, čemu dodatno doprinosi i portabilni štit koji može da se baci na stratešku lokaciju. Izviđač ima jasnu svrhu. Opremljen je kukom i konopcem, kako bi se lakše verao i otkrivao žile rude i sigurne staze, a za gmizava smetala ima „lakše” rešenje sa automatskom paljbom i skraćenu dvocevku. Nakon 25 nivoa, vaš patuljak stasava i dobija prvo unapređenje, što otključava dodatne modove i misije. Pored ozbiljnog unapređivanja karaktera na rasplaganju je i vizuelno doterivanje, kupovinom različitih tipova oklopa, kapa, naočara i najvažnijim delovima vizuelne prezentacije Durinovog roda, izborom tipa i boje kose, brade, brkova i zulufa. Tu je i kantina sa izborom piva, koji se proširuje napredovanjem i sakupljanjem resursa, omiljenim sportom svemirskih patuljaka-šutiranjem burića i džuboksom, uz koji možete da đuskate. Čak i autor ovih redova, koji inače smatra poziranje i plesanje u online igrama nepotrebnim kičerajem, podlegao je i pustio svog simpatičnog avatara da se glupira na podijumu za igru.

Misije su osnova igre i, zapravo, predstavljaju jednu igračku sesiju. Svaka ima primarni i sekundarni zadatak, a postoji mogućnost izbora tri nivoa težine i kompleksnosti, što povećanu opasnost i zahteve za količinom resursa nagrađuje većim iskustvom i prestižom. Začin svakoj misiji su i nasumične anomalije i mutacije. Pet različitih vrsta misija varira od „običnog” kopanja, preko sakupljanja vanzemaljskih jaja, do eliminacije mini-bossova. Assigment je režim u kome niz misija mora da bude rešen određenim redosledom, što rezultuje boljim i posebnijim lootom. Nakon promocije, otvara se i mogućnost dubokog rudarenja (Deep Dive). Ovaj režim podrazumeva tri vezane misije koje se igraju kao jedna sesija.

Suštinu zaraznosti ovog, naoko ograničenog, broja misija predstavlja kombinacija različitih nasumičnih pećina i propratnih efekata i atmosfere, koja ne zahteva mrkli mrak, izmaglicu i škripave zvuke da izazove potpuno isti efekat kao horor naslov. Sve vreme ste svesni ograničenosti prostora, bezdušne neumoljivosti čudovišta i nepredvidivog terena, što kooperaciju čini još zanimljivijom. Kada ostanete sami, počeće da vas nagriza panika, a svaka nova pećina i svako trčanje za autonomnim tegljačem resursa na putu do kapsule za izvlačenje koje se završi uspehom podsticaće vas da probate ponovo.

Deep Rock Galactic uspeva da bude mnogo toga istovremeno. Ispeglano i tečno kooperativno iskustvo sa istovremeno šaljivom i napetom atmosferom. Ova kombinacija istraživanja, sakupljanja, rešavanja glavolomki i borbe ispraćena je prijemčivim i upečatljivim vizuelnim doživljajem, a sve to, pride, ne „jede” resurse mašine. Zbog toga je ova igra idealna za streaming, jer je svaka sesija interesantna i napeta, kako igračima, tako i potencijalnoj publici. Mogućnosti za dodavanje sadržaja praktično su neograničene, pa bi igra mogla da ima dugačak životni vek. Preporučujemo ovaj naslov, kako iskusnim igračima, tako i onima koji nikad nisu igrali šutere ili kooperativne igre, jer je zabavna čak i kad vam ne ide. Smatramo da vredi tražene sume i da vredi i da naterate još troje da je potroše kako biste igrali zajedno. Da li smo pomenuli da igrate kao do zuba naoružani svemirski patuljci?