Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. decembar 2019.

Grožđe i kukuruz su obrani. Stigla je jesen. Teška hrana, tipa pasulj sa kolenicom koji se veselo krčka na šporetu dok kišne kapi dobuju po prozoru, predstavlja pravo zagrevanje i pravljenje podloge za nekoliko zimskih meseci pred nama. Kao što me tetovac iz Poljske lagano uvodi u hladne dane, tako polako počinje i sezona ozbiljnijeg gaminga. Letos je bilo prevruće da bih se dodatno znojila u fotelji ispred monitora. Sada to ima više smisla. Sigurno i izdavači imaju to u vidu, pa glavne adute čuvaju za pravo vreme.

Dok The Beast Inside stavlja na muku moju, nekada vrhunsku, ali sada već vremešnu grafičku i dogreva mi stan, razmišljam da napišem e-mail momcima iz studija Illusion Ray i da im se zahvalim na pomalo revolucionarnom, ali meni sasvim odgovarajućem pristupu horor igrama.

The Beast Inside je istraživačka horor avantura sa zagonetkama, duhovima, jurnjavom i borbom, ali sa akcentom na priči koja prati dva vremenska perioda i dva junaka. Možda će nekome zvučati pomalo preterano, ali zbog prilično dobro implementiranih elemenata gejmpleja u stvari i nije.

Igru počinjete 1979. godine kao Adam Stivenson, kripto-analitičar koji radi za CIA, i sa suprugom stižete u staru izolovanu kuću gde bi trebalo da se osećate bezbedno od KGB agenata kojima izgleda zanimljivo ono čime se bavite. U kući nalazite dnevnik Nikolasa Hajda iz 19. veka, koji vam otkriva život i natprirodne pojave sa kojima se vaš drugi glavni junak sretao. Svaki put kada kao Adam nađete stranicu dnevnika, prebacujete se u ulogu Nika i tako kroz 13 poglavlja koja su dovoljno različita i što se tiče gejmpleja i okoline da vam održe pažnju i da vas uplaše. Adamovi delovi igre uglavnom se odvijaju tokom dana, sa fokusom na istraživanju i zagonetkama, i predstavljaju u stvari predah u odnosu na Nikove delove, koji su čist horor, očigledno inspirisan već legendarnom Amnesiom i Outlastom. Inspiracija navedenim igrama očitava se i u fenjeru koji nosite i potrebi da tražite petrolej.

Horor u igri je možda malo jeftin, sa „trzalicama” i situacijama kada morate da bežite, pa ako pogrešno skrenete kod Albukerkija, pečeni ste. Ipak, Nik nije potpuno bespomoćan, pa u jednom poglavlju dobijate pištolj i sledi malo pucanja, pa čak i boss fajt. Čisto da razbije monotoniju i pokažete zube. Zagonetke na koje nailazite dok igrate kao Adam nisu ni preteške, ni prelake. Oni iskusniji će možda kukati da je prelako, ali generalno mislimo da je vreme Mysta i ostalih teškaša pomalo prošlo i da je traženje walkthrougha po netu passe. Većini igrača biće komotnije, ali ovo i nije point and click, već horor avantura.

Možda sve navedeno nekome zvuči kao nabacana papazjanija svega i svačega, ali je u principu sasvim dobro izvedeno. Gejmplej nije dosadan, već vas stalno baca iz jedne zanimljive situacije u drugu.

Jedna zamerka koja se tiče gejmpleja je prisustvo takozvanih quick-time događaja, koji nisu dobro izvedeni. Brzo lupanje tastera i greška koja znači gejm over nema smisla.

Što se tiče grafike, igra izgleda odlično. Rađena je takozvanom tehnologijom fotogrametrije (otvorite Google) tako da sve pršti, ali kada nabiflate sve postavke na max, verovatno ćete imati problema sa „seckanjem”, naročito u delovima sa jurnjavom. Postoje igre koje izgledaju slično, ali su bolje optimizovane. Ipak, napominjemo da se radi o naslovu koji je krenuo kao kikstarter i daleko dogurao. Zvučna podloga i glasovna gluma takođe je odlično izvedena i odskače od većine naslova slične tematike. Naravno, igranje sa slušalicama u mraku je obavezno.

Ako budete detaljisali i potrudili se u istraživačkim delovima, igra će vam potrajati i do desetak sati, što je sasvim pristojno. Ipak, ostaje žal što pucačkih poglavlja nema više. Za cenu od dvadesetak evra dobijate sasvim pristojnu zabavu koja možda neće ući na vašu top listu horora, ali će vam dobro doći kao zabava za kišne jesenje i snežne dane koji nam nailaze.