Linkit Smart 7688 Duo

I ovaj put vam predstavljamo jedan zanimljiv mali računar. Kao i u slučaju Onion Omege, o kojoj smo pisali pre nekoliko brojeva (SK 7/2018), i ovde nije u pitanju čist SBC, već IoT računar. Dakle, sa ovim računarom nećemo moći da surfujemo internetom ili da ga koristimo kao zamenu za desktop, pošto on nije tako ni zamišljen. Linkit Smart 7688 Duo iza koga stoje Seeed Studio i Mediatek je IoT mali računar preko koga možemo povezati određene senzore ili module i na taj način upravljati njima. Svrstavamo ga u SBC jer govorimo o hardveru koji radi na Linuxu.

Najbliže poređenje Linkita bi bilo sa pomenutom Omegom. Uz dosta sličnosti, razlike ipak postoje, i to ne male. Da počnemo prvo od hardvera. Ploča je u kombinaciji zelene PCB i žuto-narandžastih hedera, pa je prva asocijacija na Litvaniju. Inače, ploča je standardnog formata, malo većih dimenzija od Omege, ali sa breadboard friendly pinovima. Opet, za razliku od Omege, ploča ima svoje naponske regulatore (i to veći broj) i nije joj potreban nikakav dok ili slično. Na ploči imamo dva mikro USB porta gde je levi Mikro AB USB port zapravo USB host preko koga možemo povezati razne stvari, a zgodan je da se preko OTG kabla i USB fleš memorije u hodu promene određeni parametri kao što su SSID i lozinka lokalne mreže. Desni je mikro B USB port, koji je ujedno i MCU USB port preko koga na Linkit prebacujemo naš skeč namenjen mikrokontroleru i port preko koga se ploča napaja strujom. Između portova su power i wifi LED, a do naponskih regulatora je i takozvana builtin LED (D13) kojoj pristupamo preko MCU. Na ploči su prepoznatljiva tri tastera i po tome se razlikuje od mlađeg brata koji ima samo dva (Linkit bez Duo u oznaci), a preko kojih se resetuju redom MPU, WIFI i MCU.

Pod limenom haubom je spakovan Mediatekov MIPS24KEc MPU na 580 megaherca (MT7688AN čipset – SoC). MPU ima na raspolaganju 32 megabajta fleš memorije, kao i 128 megabajta DDR2 RAM. Iz ovoga vidimo da je „glavni” hardver rame uz rame sa Omegom. Ono što Omega nema i u čemu je osnovna razlika je mikrokontroler. Ovaj Linkit kombinuje mikroprocesor i mikrokontroler na jednoj ploči pa otud i Duo u nazivu. Sa donje strane ploče se nalazi Atmega32U4 MCU (osam megaherca klok) kakav srećemo na Leonardu ili na Pro Micro. On je poznat po tome što mu za komunikaciju sa računarom nije potreban USB to TTL IC. Takođe je poznat i po „gumenoj patki”, ali o tome nekom drugom prilikom. Linkit vezu između Mediateka i Atmege ostvaruje putem serijske komunikacije. Najčešći primer je da se sa Pythonom (recimo), preko pomenute komunikacije ostvari veza sa Atmegom gde u okviru skeča „slušamo” Serial.read(). Za to vreme Pythonom šaljemo komande mikrokontroleru.

Na lokalnu mrežu Linkit se može povezati bežično putem odštampane antene, a tu je i I-PEX konektor za koji ploča nema switch, već je potrebno konfigurisati je zasebno. Osim bežičnim putem, Linkit se na mrežu može povezati i preko eternet porta uz megabitni protok, a preko GPIO pinova. Kad smo kod pinova, napomenućemo da ih ima 40 sa izuzetno sitnim oznakama. Kao i mnoge slične ploče, i ova radi na 3,3 volta, a osim što se može napajati preko mikro USB porta, može i preko VCC pina uz regulisan napon na 3,3 volta. Linkit ima čak 27 GPIO, od kojih na tri pristupamo preko MPU-a, a na 24 preko MCU-a. Opet, od ovih 27 GPIO čak 12 ih ide preko ADC ka MCU, ali samo šest se označavaju sa A. Na pinout šemi je drugačije, ali na samoj ploči označavanja GPIO idu sa slovnim oznakama A, D, P i S u zavisnosti od njihove namene. Recimo, sa leve strane su pinovi sa P oznakom i oni su direktno povezani sa MPU, od kojih su dva rezervisana za USB, četiri za eternet port a dva za UART. SPI pinovi su označeni sa S, na primer. Za komunikaciju sa periferijama imamo na raspolaganju I2C, SPI i UART. PWM je moguć u maksimalnoj 16-bitnoj rezoluciji. Kao i kod Omege i ovde imamo mikro SD slot ispod ploče sa istom namenom, za povećanje smeštajnog prostora. Na kraju, tu je i osam konektora za MPU JTAG koji se nalaze ispod ploče.

Na Linkitu se vrti OpenWRT Linux. Uz njega dobijamo preinstalirane podrške za Python, Node.js i C. Broj programskih jezika je nešto manji nego kod Omege, ali za IoT od ovoga realno više i ne treba. Linkit nema nikakav GUI. Preko IP ili mylinkit.local domena se pristupa osnovnoj konfiguraciji ploče. Ovo poslednje nije moguće direktno kod Windowsa 7 usled nedostatka podrške za mDNS, pa je potrebno instalirati Bonjour print service. U okviru ovih podešavanja se Linkit može postaviti u AP ili STA mod, ali ne i u AP+STA, promeniti lozinka, nadograditi firmware, a tu je i link ka OpenWRT web panelu. U pitanju je kompletan web panel, što će reći da je u ovoj maloj ploči integrisan kompletan ruter. Za programiranje Linkita, ako ste na Linuxu, može se koristiti pristup preko ssh na root@mylinkit.local, dok kod Windowsa koristimo PuTTy. Pritom, ploča može biti u okviru mreže, a možemo joj pristupiti i putem nekog UART adaptera preko pinova. Za upošljavanje Atmege, potrebno je podršku ploči dodati u IDE na isti način kao kada smo govorili o ESP porodici ploča, kao što smo već više puta pisali. Sve što je potrebno je dodati link download.labs.mediatek.com/package_mtk_linkit_smart_7688_index.json u Preferences. Prethodno je potrebno instalirati drajver za Linkit, gde smo imali manjih problema sa Windows 10, jer drajver nije digitalno potpisan, što je zahtevalo isključivanje Driver Signature Enforcement opcije. Nakon toga, IDE je uspešno video Linkit i mogli smo osnovni skeč prebaciti bez ikakvih problema. U suštini, Linkit se može koristiti kao najobičniji Arduino. Ukoliko se računar koristi na Linuxu ili MacOSu, drajveri nisu potrebni.

Pomenuli smo da ovaj Linkit ima mlađeg brata. Linkit Smart 7688 je ploča koja nema MCU i ne može se programirati kao Arduino. Takođe, nema ni mikro SD slot ispod. Ipak, slabija varijanta ima mogućnost povezivanja digitalnih audio-uređaja preko I2S protokola, što Duo nema. Non-Duo varijanta nema nijedan ADC, ima manje PWM kanala, kao i digitalnih I/O pinova uopšte. Na prvi pogled vizuelna razlika je u dva reset tastera o kojima smo već govorili. Što se tiče samog MPU, razlike nema.

Linkit ima svoje prednosti i mane. Najveća prednost mu je omogućavanje rada mini-računara na Linuxu u Arduino ekosistemu, što nije tako često, a Arduino Yun je prva asocijacija. Pri tom košta četvrtinu cene Yuna. Ovo otvara razne mogućnosti, ali isto tako moramo da napomenemo da ovaj Linkit nije za početnike. Uređaj svoj pun potencijal ima tek sa redovima kôda u Pythonu i kombinovanju obe silicijumske jedinice. Zaključujemo da saradnja ova dva sveta na Linkitu funkcioniše savršeno dobro. Kao što smo pomenuli, možemo ga koristiti kao bilo koji drugi Arduino i da na taj način potpuno zanemarimo MPU, što je svojevrstan greh. Osim Seeed Studia, i u Mediateku imamo potpunu podršku Linkitu, što u okviru foruma i dokumentacije, što preko besplatnih oblaka. Na zvaničnom sajtu je dostupan Hardware Development Kit (HDK). Primera ima dosta, mada zajednica okupljena oko Linkita nije baš velika. Seeed Studio je razvio nekoliko namenskih šildova, ali uglavnom za njihov Grove interfejs. Što se nas tiče, Linkit vidimo kao sponu između dva sveta, oba dobro poznata mejkerima i kao takvog ga možemo preporučiti za kompleksnije projekte.

Dejan PETROVIĆ