Laser i detektor

Na red je došla svetlosna sablja. Ne radi se o plazma sečivu koje se napaja iz živog kyber kristala, već o krajnje primitivnom laseru koji radi na bednoj talasnoj dužini od 650 nanometara u crvenom spektru. Sa ovakvim laserom se ipak ne može pobediti tamna strana Sile, ali može da posluži za druge korisne i zanimljive projekte.

Silu na stranu, u daljnjem tekstu pisaćemo o laseru i detektoru, gde laser o kome je reč, iako slabašan, ipak može da ošteti ljudski vid ako se uperi direktno u oko. Po online radnjama se laseri o kojima govorimo mogu naći u formi modula i u „goloj” varijanti. U šestmilimetarskom telu je dioda koja koja radi na pet volti i na pomenutoj talasnoj dužini. S obzirom na to da troši samo 30 miliampera, možemo je direktno vezati na GPIO, recimo Una, gde je gornji limit po digitalnom pinu 40 miliampera (preporučeno je 20). Zrak lasera u suštini nema ograničen domet (u vakuumu je neograničen), ali usled lošijeg sočiva na većoj udaljenosti je primetno rasipanje tačke. Sam zrak se ne vidi, već samo tačka kada on udari u prepreku.

Mi smo se ovaj put odlučili za laser u varijanti modula koji dolazi sa tri pina. Levi i desni pin su označeni sa S i minus (-) gde minus ide na GND, a S na 5V ili na digitalni pin gde isti u okviru skeča ide na OUTPUT i na HIGH kada hoćemo da upalimo laser. Srednji pin je neoznačen. Na mreži ima oprečnih podataka, gde neki tvrde da je neophodno da se direktno poveže na pet volti. Ono što smo mi utvrdili je da je na tom pinu isti napon koji se dobija preko S, što će reći da se preko njega u odgovarajućem projektu može nadgledati napajanje i rad lasera, ukoliko se poveže na analogni pin, a zatim prate vrednosti. U suprotnom, može se apsolutno ignorisati.

Detektor je sličnih dimenzija kao i laser, ali sa malo više komponenti na sebi. Prvo što primećujemo je providni laserski senzor sa tri nožice. Iste se ubadaju u „slot” tako da se senzor po potrebi može i zameniti. Do njega je crvena LED koja sija kada modul ima napajanje. Detektor takođe ima tri pina za povezivanje, gde GND povezujemo sa odgovarajućim pinom mikrokontrolera, a VCC ide na 5V. OUT povezujemo na digitalni pin našeg mikrokontrolera, ali kao INPUT, gde na taj način imamo očitavanja i, ukoliko laserski zrak prestane da pada na senzor, možemo napraviti odgovarajuću reakciju, recimo – uključiti alarm. Međutim, da bi senzor poslao HIGH digitalnom pinu, potrebna je svetlost. U našem slučaju je to zrak lasera, ali u nekim slučajevima to mogu biti i direktni Sunčevi zraci ili jako svetlo, te stoga treba imati u vidu poziciju postavljanja u nekom gotovom projektu.

int laserPin = 6;

int detectorPin = 7;

boolean detect = 0;

void setup() {

Serial.begin(9600);

pinMode(laserPin, OUTPUT);

pinMode(detectorPin, INPUT);

}

void loop() {

digitalWrite(laserPin, HIGH);

detect = digitalRead(detectorPin);

Serial.println(detect);

}

Skeč koji vidite je relativno jednostavan. S pin lasera ide na digitalni pin 6, dok OUT detektora ide na digitalni pin 7. Na serijskom monitoru ćemo imati 1 ako zrak lasera pada na senzor, a ukoliko dođe do prekida, imaćemo 0. Na ovaj način laser možemo iskoristiti za aktiviranje alarma, ili neki sličan scenario. Čak se može koristiti i kao pointer-pokazivač. Jedna od mogućih primena je i Morzeova azbuka. Uz pomoć par ogledala i servo motora sa rotacijskim enkoderima možemo napraviti zanimljivu zagonetku gde ćemo usloviti motore i položaj ogledala da bismo spustili snop laserskog zraka na senzor i na taj način omogućili naredna dešavanja. Ova ideja nam je pala na pamet nakon posete jednom escape roomu. Ko zna, možda neko od vas ipak iz ove priče „iskuje” svetlosnu sablju. Tamna strana Sile ne spava.

Dejan PETROVIĆ