Opasan mališa

Kada govorimo o single board računarima (SBC), obično na umu imamo Malinu ili Pomorandžu ili neku ploču sličnih dimenzija, oblika i namene. SBC uopšte ne mora da izgleda kao neuspeli klon Raspberry Pija, a dokaz tome je i ploča iz naslova, koju je razvio Onion. Omega2+ je direktni naslednik Onionovog kikstarter projekta Omega. Ploča je izuzetno malih dimenzija, tako da na prvu loptu više podseća na neki WiFi dev kit ili bar na neki od gomile WiFi random_name modula koji se mogu naći po online supermarketima. U pitanju je mali računar koji se na mrežu može povezati preko ugrađenog WiFi-ja na 2,4 gigaherca i dizajniran je za IoT (internet of things), pre nego za multimediju ili zamenu za desktop.

Omega2+ je mini-računar sa MT7688 SoC-om, gde je MIPS CPU na 580 megaherca i sa 128 megabajta DDR2 DRAM memorije, a tu je i 32 megabajta fleš memorije za podatke. Ako ni to nije dovoljno, ispod je mikro SD slot za proširivanje memorijskog kapaciteta. Da, dobro ste pročitali, slot na Omegi služi za smeštanje podataka, ne za operativni siste. Napomenućemo da postoji verzija bez plusa i bez ovog slota sa duplo manje memorije. Na Omegi je već instalirana blago prepravljena LEDE (Linux Embedded Development Environment) verzija Linuksa, koju znamo kao deo OpenWRT projekta. To znači da ne postoje nikakve druge verzije operativnih sistema za ovaj računar, niti za time ima potrebe. Sa LEDE-om na ploči sve radi od samog početka i dovoljno je da se na Omegu dovede napajanje. Tu dolazimo da prvog problema. Ploča radi na 3,3 volta, ali na njoj ne postoji naponski regulator, nema čak ni bilo kakav USB port, a da stvar bude gora, razmak pinova je dva milimetra, što znači da direktno povezivanje sa Omegom na breadboard možemo da zaboravimo, a isto važi i za Dupont konektore.

Onionov mališa je, rekosmo, izuzetno malih dimenzija za jedan SBC, sa 25,4 × 43,18 milimetara. Preko 90 odsto ploče prekriva metalni poklopac sa osnovnim podacima i MAC adresom koja je veoma bitna, pogotovo poslednje četiri oznake. Prema rečima proizvođača, metalni poklopac ima ulogu RF štita (elektromagnetna zaštita). Sa gornje strane su još statusna LED, U.FL konektor za dodavanje eksterne antene po potrebi i dva otvora za montiranje. Sa donje strane su dva reda muških hedera razmaka dva milimetra (A i B linije) i mikro SD slot. Za bilo kakav komotan rad ili za razradu projekta potreban je neki od dostupnih dokova, kojih ima mnogo. Jadac je u ceni. Ploču smo nabavili po ceni od devet dolara (sada je već 13 dolara), a većina dokova košta od 15 dolara, pa na više. Možemo i bez dokova, ali tada treba rešiti problem povezivanja sa napajanjem, USB-om, eventualnim modulima i sl.

Mi smo se odlučili za Power Dock 2, koji nudi od svega po malo. Omega2+ se na doku može napajati preko USB porta ili 3,7 volti LiPo baterije, za koju je konektor (JST-PH) postavljen odmah ispod mikro SD slota same Omege. Na doku su, osim naponskog regulatora, još i LED koje signaliziraju trenutno stanje baterije, USB host port, mikro USB port preko koga ćemo dok i Omegu povezati sa računarom, on/off prekidač i reset taster. Resetom ćemo Omegu vratiti na fabrička podešavanja, šta god da zabrljamo. USB host port se može koristiti i za povećanje magacinskog prostora, ako se za time ukaže potreba. I na kraju, tu je red dvorednih ženskih hedera razmaka 0,1 inč sa jasnim oznakama pored, na koje se mogu ubosti muške Dupont žice. Ovi hederi dozvoljavaju ekspanzije koje se mogu dokupiti od Oniona, a u pitanju su ethernet, proto, relay, oled, servo, RFID i GPS. Osim ovog doka, postoji mnogo drugih, ali smatramo da je ovaj najidealniji, a cena im je uglavnom ista, sem Arduino doka, koji je malo skuplji i na koji možemo dodavati šildove o kojima smo već pisali.

Za razliku od drugih SBC-a, na ovom ne zatičemo HDMI port, niti se na njega može povezati bilo kakav ekran za rad sa grafičkim interfejsom. Omegi se može pristupiti putem SSH ili Serial protokola, a najlakše je putem nekog pregledača preko IP adrese. U tu svrhu se mogu koristiti i krajnje četiri oznake MAC adrese, koja se nalazi na samoj Omegi. Prilikom prvog pokretanja nas je sačekao setup sa nekoliko koraka preko koga se Omega može nadograditi i povezati sa Onion oblacima, a jedna od opcija je instalacija konzole, koju mi toplo preporučujemo. U suštini, u pitanju je neka vrsta grafičkog korisničkog interfejsa (GUI) putem koga se u okviru mreže Omegi može pristupiti u bilo kom trenutku, pa to slobodno možemo nazvati i desktopom. Povezivanjem sa oblacima, Omegi možemo pristupiti nezavisno od lokacije, ipak, trenutno postoji problem sa povezivanjem na Onion oblake.

Konzola nudi nekoliko aplikacija preko kojih pristupamo GPIO pinovima, terminalu, editoru i podešavanjima. U okviru terminala (BusyBox) možemo zadavati komande i instalirati ili nadograditi softver. Za nadogradnju i instalacije se koristi opkg menadžer, koji je poznat svima koji su koristili OpenWRT. Sa komandom

opkg install python

se nakon nekoliko minuta Python obreo na našoj Omegi. Osim njega, možemo instalirati i Git, PHP i NodeJS. Lista podržanih programskih jezika se nastavlja – C, C++, Rust, Ruby, Perl, Shell i GoLang. Uz pomenuti softver, Omega se može postaviti kao ruter, extender, server, a pritom se mogu koristiti GPIO-i za razne senzore, module i slično. Kada smo kod GPIO-a, Omega na raspolaganju ima 12 GPIO-a sa 3,3V logikom, od koji su dva PWM. Uz to, imamo dva UART-a i po jedan I2C, I2S i SPI protokol. Još jedan minus ide na nedostatak ADC-a, koji se može rešiti nekim modulom. Preko pinova se na Omegu može povezati i 10/100 megabitni ethernet port. Za Omegu postoji mnoštvo biblioteka koje se mogu preuzeti/klonirati poput jedne za LCD 2004 I2C ekran, čiji primer možete videti na slici dole. Primetili smo da Omega pravi problem ako se prvo poveže ekran, pa tek onda klonira biblioteka. Takođe, neke od biblioteka su pravile određene probleme za I2C, a to smo rešili nadogradnjom C jezika:

opkg upgrade libonioni2c pyOnionI2C

Onion je definitivno napravio zanimljiv SBC, za koji postoji čitav niz dodataka, a što je najbitnije, postoji zajednica, mada ne prevelika. Osim toga, postoji dobra dokumentacija, a ni broj dostupnih biblioteka nije zanemarljiv. Osmišljen je tako da i oni koji se ne snalaze baš najbolje sa Linuksom mogu da naprave razne projekte, o poznavaocima materije da i ne govorimo. Ipak, Omega se ne može gledati kao pravi SBC. Onion je nije zamislio kao kućni media-plejer ili kao desktop računar, nešto što može čak i RPi Zero, akcenat je više na GPIO-u i IoT-u. Ostaje samo mala opaska da po trenutnim cenama (13$ Omega+ i 15$ Dock) dolazimo opasno blizu većoj Malini. Manja Malina (Zero) bi možda bila i bolje rešenje od Omege, a pritom je povoljnija. U svakom slučaju, Omega2+ je zanimljiv i upotrebljiv komad hardvera.

Dejan PETROVIĆ