GNOME na stabilnoj grani

Došao je i taj dan, sva izdanja Ubuntua prešla su na GNOME. Tačnije, sva najnovija, Unity će i dalje prolaziti kroz repozitorijume, sve do kraja podrške za bivši LTS, što će se dogoditi 2021. godine. Unity će proći i kroz SK-ove tradicionalne opise Ubuntua makar još jednom, no o tome malo kasnije.

Dve perspektive

Ubuntu 18.04 različita je vrsta zveri u zavisnosti od toga odakle dolazite. Doduše, iako čak ni bionički dabar na prvi pogled ne izgleda kao zver, Bionic Beaver posebno će vam protresti rutine ako je izdanje koje ste pre njega koristili imalo veze sa zemaljskim gostoprimljivim vevericama.

Drugim, manje životinjskim rečnikom, nadogradnja sa Ubuntua 16.04 (Xenial Xerus) na 18.04 toliko je velika promena, te će vas pri prvom podizanju novoosveženog sistema dočekati slikovito objašnjenje šta se u stvari desilo. Sedam je stvari koje je Canonical istakao kao važne pri prvom susretu sa Ubuntuovim GNOME-om 3 i mahom se odnose na ono što biste očekivali na mestima na koja ste navikli u Unityju. Bitna pomeranja i novine pre svega su vezane za meni sa aplikacijama i položaj tastera za kontrolu prozora. Oni su sada na desnoj strani, meni sa aplikacijama je na dnu panela, koji je na istom mestu na kom ste navikli da bude. Pregled otvorenih prozora dobija se klikom na prostor u gornjem levom uglu (Activities), gde se može manipulisati virtuelnim radnim površinama. Meni sa aplikacijama i „Aktivnosti” deo su standardnog GNOME 3 ugođaja i nešto što Unity gotovo da nije imao.

Stvari koje ćete naći na starom mestu su i fajlovi na radnoj površini (desktopu). Iako su GNOME-ovi majstori korisničkog iskustva odlučili da nepovratno isključe mogućnost smeštanja fajlova na radnu površinu, Ubuntuovo neslaganje vidimo na delu čak i na „čistim” instalacijama. Fajlovi su i dalje na radnoj površini, ako tako želite, doduše. Valja primetiti da se o fajlovima brine podrazumevani program iz prethodne verzije GNOME-a (3.26)

Serijal o menijima ima još dve epizode. Uz onaj sa aplikacijama, Canonical skreće pažnju na to da su tu još dva, aplikativni i sistemski. Sistemski se delimično razlikuje od onog na koji ste navikli na Unityju, ali ćete se najverovatnije brzo snaći. Ovi koji pripadaju aplikacijama malo su komplikovaniji jer im se ponašanje razlikuje od toga da li je program koji koristite pisan u skladu sa instrukcijama pomenutih majstora za korisničko iskustvo ili nije. U GNOME aplikacijama će biti opcije poput novog prozora, podešavanja programa, pomoći i, naravno, isključivanja (ono što GNOME zove globalne, top level funkcije), dok „hamburger” meni u aplikaciji (tri horizontalne linije jedna ispod druge) krije opcije vezane za same aktivnosti u njoj, praktično sve ostalo što nije u meniju koji dobijate klikom na ime aplikacije u gornjem panelu. Ako aktivna aplikacija nije pisana po instrukcijama GNOME-ovih eksperata za korisničko iskustvo, meni u gornjem panelu može imati samo jednu opciju, za koju sigurno znamo da je potrebna skoro svim aplikacijama, a to je prekid rada.

Na ovo okruženje ćete se najverovatnije navići brže nego što na prvi pogled izgleda, naročito ako ne koristite HUD. Za dodatne detalje o tome koliko je GNOME nov u odnosu na Unity pronađite svoj primerak novembarskog „Sveta kompjutera”, u kom se nalazi opis Ubuntua 17.10, na kom je GNOME kao podrazumevano okruženje debitovao.

Nadogradnja sa 17.10 na 18.04 šok je onoliko koliko ćete primetiti da se Xorg podrazumevano vratio umesto Waylanda. Sparivanje Waylanda i GNOME-a na LTS nivou moraće da sačeka 20.04, mada je zanimljivo da je Canonical u LTS izdanje ugradio sveži GNOME, koji je objavljen u martu. GNOME u Ubuntuu preležao je većinu dečjih bolesti, ugrađene ekstenzije su stabilne i sve to kao celina na svežim instalacijama funkcioniše kako bi i trebalo. Uz novi GNOME, sa izuzetkom fajl-menadžera, stiže svita novog softvera. Dok u momentu pisanja teksta čekamo da stigne Firefox 60, koristimo LibreOffice 6.0 pogonjen Linuxom 4.15, koji će popraviti mnogo toga što je kernel u 16.04, ali i 17.10 propuštao da radi kako valja, naročito na mobilnim računarima.

Serverski posmatrano, Ubuntu 18.04 skup je zanimljivih momenata sa ogromnim akcentom na cloudu, kontejnerima i bezbednosti, što je, uzevši u obzir zastupljenost Ubuntua u svim vrstama „oblaka”, više nego očekivano. Detalje o „grafički pogonjenom” i za „veštačku inteligenciju” spremnom Kubernetesu na Ubuntuu, LXD-u 3.0 i svemu novom što Ubuntu 18.04 server donosi, ostavljamo za drugu priliku. Uz sve ovo, predmet velike pažnje su i Snapovi. Kalkulator na 18.04 podrazumevano se isporučuje kao snap aplikacija, na primer.

Ono što je zajedničko za korisnike obe prethodne verzije Ubuntua za koje je ovo nadogradnja jeste stabilno podrazumevano okruženje i svežina softvera. Tu se priča dobrim delom završava, što dodatno komplikuje pitanje nadograditi se ili ne, pre svega na radnim stanicama.

Nadogradnja

Da odmah sa liste skinemo lakši deo, ako koristite 17.10 sa „preživljenom” tranzicijom na GNOME, razloga da se ne nadogradite gotovo da nema. Sve će biti novije, najverovatnije za nijansu brže (ako ste već pregrmeli Meltdown/Spectre krpljenje) i stabilnije. Na kraju, ipak je ovo LTS.

Prethodni LTS je pak druga stvar. Prvo i najvažnije, sam Canonical jasno kaže da zvanična nadogradnja neće biti dostupna do 18.04.1, što će se desiti krajem jula, a odavno nije bilo boljeg saveta. Ako ne možete da izdržite, budite spremni da stvari ne krenu baš kako treba. Na test računaru koji je sa 16.04 prevremeno prešao na 18.04 proces nadogradnje nije se ni završio do kraja. Paketi su uredno instalirani, no ono što ide posle nije uspelo, šta više, skript koji se zove „unity-gnome-shell-migration.17.10.py” nije uspeo da uradi ono što je trebalo (17.10, nije greška), što je rezultovalo ručnim podešavanjima i doterivanjima GNOME-a. Razlog za čekanje do 18.04.1 verovatno je mahom GNOME. Unity, koji je nadograđen sa 16.04, funkcioniše kako bi trebalo i to za nijansu brže, što je ujedno i plan B za sve „izbeglice” sa GNOME-om zahvaćenim područjima. Ako se nadograđujete, naći ćete ga u GDM meniju pri prijavi na sistem. Ako instalirate sveži 18.04, Unity je jedan apt install daleko. Ako ste se pitali šta da stavite u taj apt install, ubuntu-unity-desktop je paket koji vam treba.

GNOME je i dalje dovoljno nova stvar za Ubuntu da 18.04 ostaje jedno veliko „ako”. Ako vam je podrazumevani GNOME sa svim svojim specifičnostima u redu, ako ne koristite HUD i ne marite za malo više prostora na ekranu koji će meniji i okviri prozora koristiti, ako vam neće faliti „male” stvari, poput prevlačenja fajla na aktivnu aplikaciju u panelu, čime se ona aktivira da „prihvati” fajl, ako ste spremni da sve što vam fali nadoknadite GNOME ekstenzijama, među kojima mnoge nisu ni blizu LTS nivoa (recimo, Unite), 18.04 je dobro izdanje za vas. Ako sa GNOME-om ne ide, Unity je i dalje tu. Očekivati nove mogućnosti i popravke nekritičnih propusta nije realno, ali će Unity ostati bezbedan i higijenski ispravan do 2021, kada prestaje podrška za 16.04, u kom je bio podrazumevan.

Na kraju ostaje najveće „ako” – ako je Ubuntu 18.04 sa svim svojim vrlinama i manama prestao da bude vaš, možda je vreme da probate drugi Ubuntu.

Ivan JELIĆ