Ideja pravljenja horor igre zasnovane na krvavoj mrlji istorije, kao što je period vojne diktature na Tajvanu od trideset osam godina, na prvi pogled deluje kao balansiranje na granici dobrog ukusa, ali Detention pokazuje da je sa pravim pristupom sve moguće. Ovaj impresivni 2D atmosferični horor je prvenac mladog tajvanskog studija Red Candle Games. Informacije o njihovom timu postoje samo na jednoj šturoj veb stranici i Facebook nalogu, pisanom (valjda) na kineskom. Iako od početničkih projekata obično očekujemo da pate od mnogih dečjih bolesti i da za njim važi izreka „prvi se mačići u vodu bacaju”, i iskusniji studiji bi od Tajvanaca mogli da nauče nekoliko stvari o tome kako se pravi dobra igra.

Priča nas vodi u zabačenu srednju školu na Tajvanu šezdesetih godina prošlog veka. Vojna vlast je na snazi već više od deset godina, škola ima instruktora zaduženog da spreči revolucionarno mišljenje i delanje, i svaka nedozvoljena radnja podrazumeva dugogodišnju robiju ili smrt. Mladi Wei spava na času, propuštajući lekciju o predsednikovim vojnim podvizima, ali i posetu omraženog instruktora koji odvodi njegovu nastavnicu na informativni razgovor. Wei se budi u praznoj učionici i zaključuje da su svi otišli kućama. Čita upozorenje o nadolazećem tajfunu, naškrabano na tabli. U holu škole zatiče Ray, učenicu koju su takođe iz nekog razloga ostavili da drema na svečanom podijumu, i njih dvoje žure da se niz planinu spuste do kuće. Ali avaj, jedini most do njihovog naselja je srušen, pa se Wei i Ray vraćaju u školu, kako bi našli kakav-takav zaklon, dok oluja besni sve jače. Kada Wei prekrši prvo pravilo koje smo naučili gledajući horor filmove i predloži da se razdvoje, kako bi probao da telefonski zatraži pomoć, bizarne stvari počinju da se nižu jedna za drugom.

Detention počinje kao klasična horor igra smeštena u jezivoj i pustoj građevini, držeći nas kao na iglama dok njušimo nevidljivu opasnost iza ugla. Ubrzo, realnost počinje da se prepliće sa onostranim, uz oživele legende preuzete iz tajvanske i kineske mitologije o neživim bićima koja ne mogu da napuste ovaj svet. Međutim, najveća zamka u koju se može upasti prilikom igranja Detentiona je pretpostavka da je u pitanju klasična horor igra. Naravno, ne fali joj demona, krvi i natprirodnih sila koje rotiraju slike na zidu, kao da su glava zaposednute devojke iz The Exorcist, ali pravi užas koji igra može probuditi u vama nastaje kada ogolite slojeve natprirodnog i ostanete lice u lice sa strahotama režima čije žrtve nisu izmaštane.

Rađena u maniru upri&klikći side-scrollera, Detention traži od igrača da prikuplja inventar i rešava uglavnom jednostavne zagonetke, pomalo u maniru The Cat Lady. Iako su male šanse da zapnete dumajući o rešenju nekog problema, igra povremeno prestaje da vas vodi za ruku i očekuje da se setite, recimo, zamandaljenih vrata pored kojih ste prošli 20 minuta ranije, što ume da zbuni, ukoliko ne odigrate sve iz jednog cuga. S obzirom na dužinu, Detention se idealno igra u toku jedne večeri.

Mučna tematika ne čini ovu igru ništa manje vizuelno primamljivom. Ručno rađeni crteži i 2D animacija stvaraju upečatljiv stil, nalik na pomeranje lutaka od papira. Pored sve lepote crteža, dizajn nivoa nije previše inovativan. Enterijer škole se kroz igru neprekidno reciklira uz male promene, dovodeći nas u iste prostorije koje su često šture u detaljima. Mala zamerka odnosi se na animaciju hodanja, koja je u nekim segmentima igre spora, poput reda u pošti, i čini se kao da vam trebaju eoni da prepešačite nekoliko metara. Srećom, tokom većine igre moguće je kretati se normalnom brzinom.

Detention duguje izuzetno mračnu i jezivu atmosferu odlično uklopljenoj muzici i zvučnim efektima. Šumovi, nerazgovetni šapat i krici su pogubniji po psihu od bilo kog vokalnog nastupa Joko Ono, i skoro jednako zastrašujući.

Priča ispričana kroz Detention je jedan od najpotresnijih i najkompleksnijih game narativa koji su se mogli videti u poslednjih nekoliko godina, i neizbežno budi sećanje na fantastični dokumentarac The Act of Killing koji, iako se odigrava u drugoj državi, sadrži sablasne sličnosti sa tajvanskim Belim terorom. Između natprirodnih pojava, objašnjenih kroz mitologiju, i istorijskih činjenica leži priča dvoje glavnih junaka, kroz koju saznajemo njihove lične drame i životne okolnosti. Lik Ray je razvijen do detalja, pa je lako postaviti se u ulogu zaljubljene srednjoškolke sa mnoštvom dilema. Motivi likova i radnja izgrađeni su bez uplitanja deus ex machina, koja se često potkrade kada je u pitanju tematika natprirodnog.

U poslednje vreme je sve više igara koje u svom opisu sadrže reč survival, iako u njima takvi elementi ne postoje ili su minimalni. Takav slučaj je i sa Detention, koji je na više mesta okarakterisan kao survival horor, iako komponenti preživljavanja ima koliko i svaka druga igra na planeti u kojoj protagonista može da umre i vrati se na poslednji checkpoint, a ne mora da cepa drva niti pati za dobrim obrokom. Kada smo već kod checkpointa, sistem čuvanja pozicije je dosta nepraktičan, jer poziciju možete sačuvati samo na predviđenim oltarima koji su retki i lako ih je promašiti, ako se pri istraživanju odlučite za neki drugi smer. Srećom, prilika za pogibiju postoji veoma malo, no, ako iznenada morate da prekinete igranje, računajte na gubitak nesačuvanog napretka.

Red Candle Games je studio koji obećava. Nivo posvećenosti koji je pokazao pri stvaranju Detentiona je za svaku pohvalu, kao i sam krajnji rezultat. Izvanredna priča je dovoljna da posvetite ovoj igri pažnju koju zaslužuje, ali budite upozoreni da vas nijedan od završetaka neće ostaviti u veselom raspoloženju. Nešto kao gledanje Šindlerove liste.

Dragana STAJIĆ