Momčad iz Teama Oneshot su svojom prvom igrom dokazali da veliki budžet i tehnička rafiniranost nisu preduslovi da napravite dobru igru. Iako je napravljen u RPGMakeru i izgleda kao da se pojavio pre 25 godina, OneShot je definitivno najbolja prošlogodišnja igra, koju niko nije igrao. Možda je relativna anonimnost ovog naslova ipak dobra stvar (doduše, autori igre verovatno imaju drugačiji stav po tom pitanju), jer ste poprilično zaštićeni od spoilera koji bi uništili brojna iznenađenja koja igra krije, koja su jedan od glavnih razloga da je odigrate. Iako je napravljen u RPGMakeru, OneShot je avantura s lakim, ali logičnim zagonetkama i vrlo dobrom pričom i atmosferom. Samo to je dovoljno da joj date šansu, čak i ako niste ljubitelj avantura, a pomenuta iznenađenja su ono što ovu igru čini potencijalno zanimljivom širim igračkim masama. Ako vam sve to zvuči privlačno, prestanite da čitate ovaj tekst i vratite mu se kad pređete igru. Potrudiću se da spoilere svedem na minimum, ipak je najbolje da u igru uđete bez dodatnih informacija...| OneShot je definitivno najbolja prošlogodišnja igra koju niko nije igrao. |
Na početku igre junakinja Niko budi se u nepoznatoj kući. Na prvi pogled, OneShot ne deluje kao avantura, jer Niko kontrolišete pomoću strelica na tastaturi, a lokacije po kojima se krećete, prilično su velike. Ipak, vrlo brzo shvatate da se mehanika ove igre sastoji od istraživanja, skupljanja predmeta, njihovog kombinovanja u inventaru i upotrebi na predmetima u okruženju, uz povremeno rešavanje problema druge vrste. Zagonetke nisu trivijalno lake. Vidi se da ih autori nisu zamislili kao srž igre, već podstiču istraživanje, praćenje zanimljive priče i uživljavanje u specifičnu atmosferu. Neobični svet u kojem se Niko obrela, na rubu je uništenja. Sunce je nestalo, anomalije se pojavljuju širom sveta i deluje kao da stanovnici nemaju još mnogo vremena... Niko na početku igre saznaje da je ona spasilac iz proročanstva, koji će da oživi ovaj umirući svet. Tada dobijate zadatak da odnesete veliku sijalicu, koju ste našli na početku igre (a koja predstavlja Sunce), na vrh kule koja se nalazi u središtu sveta i koju možete da vidite gde god se nalazite.| Atmosferi, ali i mehanici, doprinosi i aura misterioznosti koja prekriva igru. |
Kliše o izabranom je namerno upotrebljen, jer je OneShot prilično meta-igra. Prvo iznenađenje očekuje vas na početku, kada upalite kompjuter u nepoznatoj kući, igra se minimalizuje, a kompjuter počne da komunicira direktno s vama. Niko ubrzo saznaje da ste vi bog i da, izuzev pomenutog kompjutera, samo ona može da priča s vama. Od tada, Niko je svesna vašeg stalnog prisustva, razgovara s vama i posmatra vas kao prijatelja i zaštitnika... Tada počinje vaše vezivanje za tu simpatičnu, hrabru, ali i krkhu devojčicu (inače, mnogo ljudi na internetu misli da je Niko dečak, ali ja sam sve vreme bio ubeđen da je u pitanju devojčica). Ne znam da li postoji protagonista neke igre za koga ćete više da se vežete i čija sudbina će vam više značiti. Sem veštine scenarista Teama Oneshot, za to je zaslužna upravo meta-priroda igre. Uprkos želji da spase svet, Niko jedva čeka da se probudi iz ovog košmara i vrati u svoj svet, što ima mnogo veću težinu kada to saopšti direktno vama. Takođe, mnogo je lakše da se vežete za protagonistu kad igrate avanturu, žanr u kojem vaš lik ne umire na svakom koraku.  |
Sledeće meta iznenađenje očekuje vas kada ugasite, i ponovo upalite igru, kada će Niko zabrinuto da vas upita zašto je svetlost na trenutak nestala... Kada naiđete na neki od kreveta u igri, Niko će vas zamoliti da joj dopustite da odspava. Ako pristanete, igra se gasi. Kad je ponovo upalite, posmatrate san koji Niko sanja i posle toga razgovarate s njom o tom snu i o drugim stvarima. Ovakvih primera ima još, ali već sam dovoljno rekao. Takođe, inovativnost u ovom pogledu obuhvata i mehaniku, jer nekoliko zagonetaka rešavate van igre.| Iako je svet igre grafički maštovito dizajniran, on zbog tehničkih ograničenja ne izgleda previše lepo. |
Ovi postmodernistički zahvati dodaju novu dimenziju igri, ali ne bi ništa značili da ovo nije dobra priča i u konvencionalnom smislu. Igra je ispunjena opcionim likovima i detaljima koji služe samo da dodatno obogate priču. Likovi su dobro izgrađeni, i uprkos tome što vas igra ne bombarduje tonama teksta, deluju uverljivo, kao prave osobe. Dijalozi i opisi predmeta su zanimljivo i duhovito napisani. Uprkos tome što će igra povremeno da vam izmami osmeh, apokaliptično okruženje, nezavidna situacija u kojoj se Niko nalazi, setna SF muzika i povremeni jezivi trenuci, grade jedinstvenu, melanholičnu atmosferu. Takođe, razni blesavi detalji dodaju priči nadrealnu notu, koja oscilira između sna i košmara... Glavna tema kojom se scenario bavi je dobro poznato pitanje ljudskosti u robotima (čak nailazite i na zakone robotike Isaka Asimova). OneShot pametno uspeva da upotrebi formu video-igre da ovom pitanju doda nešto novo, samim tim što uspeva da vas toliko veže za jedan lik iz igre, koji je ograničen svojim kodom... Atmosferi, ali i mehanici, doprinosi i aura mističnosti koja prekriva igru. Igra se neznatno menja vremenom, likovi izgovaraju nove, zagonetne rečenice i možete da rešite zadatke koje ranije niste mogli. Na Steam stranici igre autori su iskosili neka slova, tako da zajedno grade reč „solstice” (kratkodnevica), a u igri možete da nađete sobu s odbrojavanjem do 21. marta, kada je prolećna ravnodnevica. Takođe, neki detalji u zapletu i lokacije u igri ukazuju na to da igrači još nisu bili u prilici da shvate sve tajne koje igra krije, a možda i eventualni, skriveni, treći završetak... Jedina velika mana tiče se tehničkog aspekta igre. Iako je svet grafički maštovito dizajniran, zbog tehničkih ograničenja ne izgleda previše lepo, a nema ni glasovne glume. Nešto manja mana tiče se nerazrađenog negativca koji uspeva da deluje zlokobno i preteće, ali njegovi motivi ostaju nejasni. Doduše, možda se to promeni 21. marta... Aleksandar ĐURIĆ | | |
