Fanovi najpopularnijeg stripa o zombijima koje niko ne zove zombijima, krajem decembra prošle godine imali su razlog za dvostruko slavlje. Sa jedne strane, kilava televizijska serija dostigla je svoju redovnu, mid-sezonsku pauzu, dok smo sa druge strane dobili prva dva poglavlja dugo očekivane treće sezone iz Telltaleove kuhinje epizodičnih avantura. Dok Rik, Deril, Mišon, Megi i ostatak otužne ekipe ne prestaje sa poslovičnim „te ovako ćemo, drugovi, te onako ćemo...”, ubijajući i poslednje atome želje da se nastavi sa praćenjem TV-verzije izvornog stripa, iskusni Telltale ubrizgao je potrebnu dozu novih i svežih likova, istovremeno ne odstupajući od dobitnog recepta koji funkcioniše godinama unazad.

Prve dve epizode nove sezone predstavljaju jednu veću priču, koja sporednom loreu The Walking Deada dodaje buljuke friškog sadržaja i likova. Havijer je glavni junak nove ture preživljavanja u sumornom svetu neumrlih, bivši bejzbol igrač i strastveni pokeraš, kojeg nulti dan zombikalipse zatiče tokom burne noći u staroj porodičnoj kući, na bdenju za nedavno preminulu glavu porodice. Nekoliko nedelja kasnije, Havi je na putu sa Gejbom i Marijanom, decom svog grubog i isključivog brata Dejvida, kao i Dejvidovom drugom suprugom, Kejt.

Ono što počinje kao rutinsko nabavljanje goriva i potrepština, na još jednoj naizgled napuštenoj benzinskoj pumpi i auto-otpadu, ubrzo se pretvara u krvavi pir sa militantnim pripadnicima još jedne grupe preživelih (čije ime je u podnaslovu sezone), koji prvo pucaju, pa pucaju još malo, pa bace nekoliko improvizovanih bombi, pa zatim postavljaju pitanja. Tokom događaja koji će uslediti, Haviju i društvu će se putevi ukrstiti, kako sa pomenutom razbojničkom klikom, tako i sa miroljubivim stanovnicima komune na omanjem aerodromu Preskot, uz susrete i sa nekim starim znancima od ranije: poraslom Klementinom, zvezdom prethodnih sezona, kao i Isusom lično, likom iz Hiltop zajednice, dobro poznatom svim pratiocima stripa/TV-serijala. S obzirom na to da prve dve epizode predstavljaju veću, razdvojenu celinu, tokom igranja ćete voditi isključivo Havijera, dok ćete u ostalim epizodama ponovo biti u koži i same Klementine, uz smenjivanje ova dva protagonista do kraja sezone. Autori igre najavljuju i veće preplitanje sezone sa događajima iz stripa i televizijske verzije, što bi trebalo da donese preko potrebnu sinergiju koja se po difoltu očekivala od starta.

Sa strane gejmpleja, nadali smo se da će konačno doći do nekih revolucionarnih pomaka. Priželjkivali smo se da Havijera vodite u stilu pucačine u prvom licu, sa nekoliko primeraka naoružanja (uz akutni manjak municije) i vernom nožekanjom, ili nekom drugom prigodnom alatkom (čekići, pajseri, protivpožarni aparati) za bliske susrete zombi vrste. Da u svakom trenutku perspektivu igre možete da izmestite u formu real time strategije, gde likovima zadajete napredne naredbe kroz kontekstualne komande, prilikom sukoba sa nemrtvima ili protiv pomenutih ljudskih napasti. Bilo bi divno da se u mirnijim deonicama igra pretvara u kompleksni simulator izgradnje i upravljanja vašom malom, ali stamenom komunom preživelih, sa nadograđivanjima sistema, kako za odbranu od spoljašnih opasnosti, tako i instalacijama za unapređenje života vašeg malog mista. Kamo divne sreće da se imeđu lokacija krećete ili putujete u standardnom open world maniru, uz silni menadžment prevoznih sredstava koji koristite – briga o gorivu i oštećenjima automobila, motora, kamiona i kombija, kao i blagovremeno hranjenje i timarenje konja koje ćete jahati. Eh da su tu i sporadične deonice sa statičnim ekranima u klasičnom hidden object maniru, kao i mnogobrojna RPG profilisanja likova kroz njihove višestruke atribute, kako bi konačno došao taj momenat sa izborima i razvitkom priče u skladu sa odlukama koje donosite...

Sve ovo što smo priželjkivali, na našu duboku žalost, ne postoji. Igra je, o iznenađenja, urađena kao živopisna slikovnica u kojoj se od vas traži da sporadično odaberete neki od ponuđenih odgovora tokom konverzacije, odnosno da pravovremeno odreagujete u quick time sekvencama prilikom akcionih momenata (svako fulanje biva kažnjeno momentalnim upokojenjem, bez gledanja kroz prste i šansom za popravni). Na širim lokacijama ponovo se možete (uslovno) slobodno kretati, razgledati interesne tačke ili popričati sa saveznicima, uz rešavanje jednostavnih i očiglednih avanturističkih „problema”. Pomenuti izbori deluju dramatičnije nego u ranijim igrama istih autora, i bitnije menjanju manja račvanja u glavnoj priči, ali se sve na kraju odvija na način koji je jasno zacrtan i sa kojeg nema nikakvog skretanja, bez obzira koliko se trudili da igru odvučete na neki drugi kolosek.

Jedina prava novina tiče se apdejtovanog i poboljšanog grafičkog prikaza (koji je i dalje u prepoznatiljivom, cell shaded maniru), sa daleko bogatijom grafikom i detaljnijim okruženjima, modelima likova i njihovim animacijama, što dodatno pojačava dobru i sumornu atmosferu igre (iako će fanovi možda zameriti svojevrsno odstupanje od krutog, stripskog izgleda prethodnih Walking Dead sezona i spin-offova). Za zvuk i glasovnu glumu ponovo ne treba trošiti reči, svi su na visini zadatka i prigodno se smenjuju tokom konverzacija.

Treću epizodu ove igre očekujemo u trenutku kada je ovaj broj „Sveta kompjutera” već u štampi, ali raduje podatak da su autori „zakazali” izdavanje kompletne sezone već za 7. februar, što će New Frontier činiti šampionom po brzini pojavljivanja svih epizoda do sada.

Aleksandar DINIĆ