Kao što je i najavljivano, tačno mesec dana nakon indijskih avantura ubojice Arbaza, poslednja igra iz ovog blic-serijala je konačno pred nama. Iako žalimo zbog činjenice da period pada Ruske imperije nećemo proživeti u nekoj varijatni full Assassin’s Creed naslova, ostaje nam utisak da je treći deo Hronika svakako najzanimljivija igra iz ovog spinoff tiera.

Radnja se, kao što je bilo i očekivano, odvija u vreme previranja nakon Oktobarske revolucije, svrgavanja i pritvaranja cara Nikolaja Romanova i jačanja ruskog ogranka templarskog reda, uz ekspresno istiskivanje suprotstavljene, asasinske sekte. Igrač je u ulozi Nikolaja Orelova, omatorelog atentatora koji pred zbeg u Ameriku pristaje da za svoje zakrabuljene poslodavce odradi „još jedan poslednji posao^tm”. Ispostaviće se da je posao krađa Prekursorske Kutije stanovitog Ezia iz Ipatijevog doma, kuće u kojoj su kao taoci držani članovi porodice Romanov, i to u noći njihovog zloglasnog smaknuća. Orelov, međutim, uspeva da od boljševičkog metka spasi na vreme samo princezu Anastasiju, koja od tog trenutka postaje njegov saveznik i lik kojim ćete naizmenično upravljati u nivoima koji slede. Dotični donose klasičnu poteru za pomenutim artefaktima Prve civilizacije, tajne eksperimente u Tunguskoj oblasti u kojima je učestvovao i gos’n Nikola Tesla lično, kao i dodatna otkrića vezana za Anastasijino umeće baratanja bodežima, koji povezuju događaje i likove iz prethodnih Chronicles igara.

Usled vremensko-geografskog okvira u koji je treća igra smeštena, već prepoznatljiv način igranja i prelaska nivoa obogaćen je sa nekoliko svežih momenata i novina, taman toliko da ne dođe do zamora materijala, sa čime Chronicles igre poslovično kubure. Orelov je sada naoružan puškom koju, pored odstrela stražara, možete koristiti i za odvraćanje pažnje (uz zviždukanje odranije), dimnim bombama za dezorijentaciju stražara, kao i metalnom sajlom sa kukom za otvaranje određenih vrata i otvora, odnosno overloadovanje električnih zamki i prepreka. Na nivoima su skretanje pažnje i relokacija stražara sada mogući putem telefonskih poziva, zavlačenje u ventilacione otvore i zviždukanje na njihovim udaljenim krajevima, neutralisanje električnih izvora svetlosti pomenutom sajlom i kukom, kao i izbegavanje opasnih mina uz pomoć magnetne kartice (koju prvo treba da ukradete od oficira i vojnika koji je imaju).

Sa grafičke strane, igra je pun pogodak, i predstavlja uspelu rekreaciju ranog ruskog propagandnog vizuelnog stila, uz puno crvene, crne i sive boje koja doprinosi atmosferi na pravi način. U svemu ostalome nema puno iznenađenja i, ako ste prešli prethodne dve igre, nema nikakvog razloga da ne stavite tačku na ovaj mini-serijal.

Aleksandar DINIĆ