Igrači navikli na mejnstrim upitno bi podigli obrvu na pomen studija SCS Software i ostali zatečeni informacijom da serijal Euro Truck Simulator talentovanih Čeha uživa planetarnu popularnost, a poslednji stadijum neverice izazvao bi podatak da na našim prostorima osoba koje neskriveno vole da se užive u ulogu Paje ili Jareta ima u zavidnom broju. Nakon vožnje drumskih krstarica duž starog kontinenta i desetina gigabajta fan-made modifikacija (uključujući tu i prilično detaljne mape saobraćajnica na brdovitom Balkanu), došlo je vreme za smenu generacija i selidbu u Severnu Ameriku. Za početak, SCS je u igru uvrstio Kaliforniju i Nevadu, Arizona je najavljena kao besplatna ekspanzija, dok će se budući DLC sadržaj naplaćivati.

Nakon unosa imena, izbora pola (žene kamiondžije, a što da ne?), fotke koja će predstavljati vaš ingame avatar i krštenja novootvorene firme u nešto maštovito kao što je „Bubreg Trans”, spremni ste za obavljanje poslova autoprevoznika. Prvi koraci u svetu transporta biće robovanje nekoj od etabliranih kompanija koja će vam ustupiti vozilo na upotrebu. Pošto svaki kamiondžija sanja da bude sam svoj gazda, čim skupite dovoljnu količinu novca trk do banke, podignite kredit, kupite kamion i garažu koja od tog trenutka postaje vaša operativna baza. Jednom kada proširite vozni park i ustalite posao, kao i svaki balkanski šef bićete u prilici da unajmite druge vozače za vašu firmu. Od dužine rute i brzine isporuke zavisi količina zarađenog novca i iskustvenih poena, a potonji se distribuiraju u brojne skillove koji smanjuju potrošnju goriva, otvaraju duže rute i poslovne ponude koje uključuju prevoz opasnog tereta. Na iznos isplate još utiče i osetljivost robe koja se prevozi, što ne znači da ćete krišom ubacivati cveće i ljubavne poruke u prikolicu, već da ćete, ukoliko prihvatite rizik, prevoziti zapaljivi materijal. U donjem desnom uglu ekrana smešten je displej sa GPS sistemom, informacijama o količini goriva u rezervoaru, umoru vozača, prispelim porukama, raspoloživom novcu i ostalim korisnim stvarima. Poseban odeljak rezervisan je za dijagnostiku, sa prikazom oštećenja vozila i robe.

Ako (tačnije – kada) vam se desi nezgoda na putu, možete da pokušate da se dopeljate do najbližeg servisa ili telefonom pozovete pomoć na putu, što će više da vas košta. Naravno, oštećena roba ne može da se „popravi”, pa ako iz prikolice poslodavcu u dvorište istovarite krš i lom, platićete penale. Pošto je ATS ozbiljna simulacija, svako nepoštovanje saobraćajnih pravila i signalizacije se skupo plaća. Pored policijskih patrola i kamera za detekciju prekoračenja brzine, u igri su čak i punktovi sa drumskim vagama za obaveznu kontrolu opterećenja teretnih vozila. Koliko su autori posvetili pažnje realizmu govori i mogućnost podešavanja kabine, čak i visine sedišta i pozicije retrovizora, zatim upotreba kratkog ili dugog svetla (pogodnost je što vam virtuelni vozači i drumska policija neće psovati majku ako ih zaslepite „blicanjem”), a nakon dužih ruta vozač će vam nimalo diskretnim zevanjem staviti do znanja da je umoran, kada valja pronaći mirno mesto za odmor. U ovom elementu realizam je omanuo jer je izostavljen metod kojim se služe turske kamiondžije – stavljanje cigle na papučicu gasa i dremanje do prvog lančanog sudara. Precizno parkiranje prikolice predstavlja najcrnji košmar, operaciju koja po kompleksnosti liči na zamenu modula na orbitalnoj stanici. Kamera sa pogledom iz ptičje perspektive jedva pomaže i ova aktivnost može da se preskoči, mada u tom slučaju ostajete bez dragocenih iskustvenih poena.

Muzičke pratnje tokom vožnje nema, bar ne u klasičnom smislu – ostavljene su opcije strimovanja omiljenih internet radio stanica i uvoženja sopstvenih MP3 datoteka: improvizovani miks najvećih hitova Mitra Mirića i sabranih dela Siouxsie and the Banshees dođe kao melem za dušu tokom krstarenja kalifornijskom pustarom. AI je uglavnom korektan, ali se nađu i budale koje prvo krenu da se prestrojavaju pa tek onda uključuju signalizator smera kretanja vozila (narodski rečeno – žmigavac). Ako koristite gejmped ili volan, svejedno ćete i dalje morati konstantno da se hvatate za tastaturu i miša, pogotovo za navigaciju kroz brojne menije, što kontrolni sistem u globalu čini veoma nezgrapnim. „Vozački” model je gotovo identičan prethodnim igrama iz ovog studija i tu nema apsolutno nikakvih zamerki, ali je krajnje vreme za jedan temeljni fejslifting kada je reciklirani rendering engine u pitanju. Grafički prikaz ATS-a jeste funkcionalan, ali je sa estetskog stanovišta zreo za penziju i u odnosu na ono što pruža na vizuelnom planu, hardverski je zahtevniji i od naslova kao što je Project CARS. Nažalost, teren je predstavljen u znatno manjoj razmeri u odnosu na stvarnost, pa se tako, na primer, Las Vegas prostire na površini malo većeg tržnog centra. Brojka od svega dva modela kamiona deluje previše mala, čak i pored brojnih načina za doterivanje, a i regioni kroz koje prolazite liče jedan na drugi.

Pošto se u suštini radi o prepakovanom Euro Truck Simulatoru sa malo drugačijim skinovima, tvrdokorni ljubitelji serijala ovde neće naći ništa posebno novo, što nikako ne znači da je odlična igra iz 2012. godine na koju je bačen drugačiji sloj šminke potpuno bezvredna. Možda sporovozno krstarenje od jedne do druge tačke uz striktno poštovanje saobraćajnih propisa zvuči dosadno i sigurno je da neće odgovarati svakome, ali se sa time neće složiti zaljubljenici u realističnu i savršeno relaksirajuću vožnju koja za osnov nema trku besnih mašina nego putovanje. Suština ozbiljnih simulatora (dakle, ne računamo kojekakve jarčeve i pekarske proizvode) je u digitalnom dočaravanju delova realnog života i upravo u tome leži izvor fascinacije ovakvim naslovima.

Jan ČMELIK