Tenda W300A, W302U, W306R i W307R

Tenda W302U

Kada kažemo tenda, prvo što nam pada na pamet su one koje nas čuvaju od loših vremenskih uslova, ali od martovskog broja ove godine (SK 3/2010) misli nas vuku i na mrežnu opremu. Od kineskog brenda Tenda na test nam ovog puta stiže nekoliko bežičnih mrežnih uređaja. Naime, radi se o jednoj USB mrežnoj karti, jednom access pointu i dva rutera. Prema rečima proizvođača, sva četiri proizvoda urađena su po 802.11n standardu (kompatibilni sa 802.11b i 802.11g standardima), što bi trebalo da podrazumeva brzine do 300 Mbit/s i veliku pokrivenost.

U pakovanju uz USB dongle (W302U) stiže prigodno USB postolje za montažu i CD sa drajverima, uz AP (W300A) tri antene, postolje za uspravnu montažu, napojni adapter, kratko štampano uputstvo i CD (korisničko uputstvo), a uz rutere (W306R i W307R) dve antene, postolje za uspravnu montažu, napojni adapter, kratko štampano uputstvo i CD (čarobnjak za podešavanje, korisničko uputstvo), s tim što uz model W307R stiže i LAN kabl. Nejasno je zašto se proizvođač odlučio da uz AP i model rutera W306R ne isporuči barem po jedan LAN kabl.

Tenda W300A

Što se dizajna kućišta tiče, mrežna karta i postolje urađeni su od kombinacije crne mat plastike za zadnju i sjajne bele za prednju masku. AP i dva modela rutera nalaze se u skoro identičnom kućištu, sa sitnim razlikama – kod svih je gornja maska izrađena od sjajne plastike bele boje, dok su donje maske izrađene u različitim bojama. Kod AP-a je to mat crna, kod modela rutera W306R od svetlo sive, a kod modela W307R od tamno sive plastike. Veliki propust industrijskih dizajnera jeste indikacioni panel na prednjoj strani gornje maske rutera i AP-a. Zahvaljujući malom razmaku između dioda teško može da se razazna koja je upaljena a koja ugašena (jer prosijavaju), što otežava očitavanje.

Namena USB mrežne karte je opštepoznata, ali razlike između AP-a i rutera ukratko ćemo objasniti radi korisnika koji do sada nisu imali dodira sa tim uređajima. AP je uređaj koji se koristi za donošenje opcije bežičnog povezivanja u mreže koje već imaju postojeću infrastrukturu sa žičnim ruterom, dok se bežični ruteri obično primenjuju u mrežama koje do sada nisu imale žični ruter, a ni mogućnost bežičnog povezivanja. Takođe, bitno je napomenuti to da bežični ruteri u sebi imaju ugrađen AP, dok AP ne može da obavlja napredne radnje rutera.

Tenda W306R

Mrežni adapter se na Windows 7 instalira automatski, dok se drajveri za ostale podržane OS-ove nalaze na pratećem CD-u. AP je moguće podešavati pomoću grafičkog web interfejsa, a rutere i preko programa za podešavanje i preko grafičkog web interfejsa. Program je urađen u obliku čarobnjaka i nije ga potrebno instalirati. On je predviđen za manje iskusne korisnike i pomoću njega se najbitnije opcije podešavaju u nekoliko koraka. Dizajn grafičkog web interfejsa i dalje je veoma loš, ali je barem pristojno organizovan.

Kod modela W300A na naslovnoj strani učitava se mini-čarobnjak sa izborom funkcije uređaja i osnovnim podešavanjima. Osim AP-a, ovaj uređaj može da uzme ulogu ripitera, P2P (Point to Point) uređaja, P2MP (Point to Multiple Point) uređaja ili klijenta (mrežne karte). U podešavanjima za režime rada zajedničke opcije su izbor standarda (samo b, samo g, b/g ili b/g/n), dva SSID-ja, paljenje/gašenje broadcasta, izolacija SSID-a, izolacija AP-a i izbor kanala. Režimi rada razlikuju se po svega nekoliko opcija. Kod režima rada kao AP po sigurnosti (WEP, WPA, WPA2 ili 802.1X), režimi P2P/P2MP imaju WDS – Wireless Distribution System (šifrovanje: WEP, TKIP i AES) i izbor druge tačke u slučaju P2P, tj. izbora ostalih tačaka kod P2MP (pomoću skeniranja dostupnih SSID ili ručno), dok u režimu rada kao ripiter imamo i sigurnost (WEP, WPA, WPA2 i 802.1X), i WDS (šifrovanje: WEP, TKIP i AES), i izbor ostalih tačaka pomoću skeniranja dostupnih SSID ili ručno. Kroz meni se pristupa naprednim opcijama: statusni podaci (WLAN, LAN i statusne informacije hardvera), LAN, WLAN (režim rada, napredna podešavanja, WPS, kontrola pristupa po MAC adresi, prikaz aktivnih konekcija, konzola za ping), SNMP i podešavanja sistema (promena lozinke, povratak na fabrička podešavanja, bekap i povraćaj podataka, vreme i datum, rebutovanje, nadogradnja i logovi).

Tenda W307R

Što se rutera W306R i W307R tiče, na početku se učitava čarobnjak za osnovna podešavanja. Kroz meni se može pristupiti naprednim opcijama kao što su status sistema (LAN, WAN i podaci sistema), Setup Wizard (pristup čarobnjaku sa naslovne strane grafičkog web interfejsa), napredna podešavanja (LAN, WAN, MAC kloniranje, DNS), WLAN (osnovno, sigurnost, napredno, WPS, WDS, prava pristupa i status), DHCP (server i lista rezervacija adresa), Virtual Server (prosleđivanje portova, ALG, DMZ i UPnP), kontrola saobraćaja sa statistikom, bezbednost (filtriranje po IP adresama, URL filter, filtriranje po MAC adresama, sprečavanje mrežnih napada, udaljeno upravljanje, WAN ping), rutiranje (tabela rutiranja i statičko rutiranje) i sistemska podešavanja (vreme, DDNS, bekap/povraćaj postavki, zamena firmvera, povratak na fabričke postavke, rebutovanje, promena lozinke i log). Među opcijama ova dva rutera postoje samo dve razlike. Model W306R nema Port Triggering u sekciji Virtual Server, dok model W307R nema URL monitor. Izdvojili bismo jednu veoma bitnu opciju koju oba rutera imaju, a retko se sreće na kućnim modelima. Radi se o kontroli saobraćaja sa statistikom. Naime, pomoću ove opcije može se regulisati obim saobraćaja po korisniku, što olakšava upravljanje korišćenjem zakupljenog opsega internet veze.

Veoma veliki propust u sigurnosnim podešavanjima kod AP-a i oba rutera predstavlja nemogućnost korišćenja specijalnih karaktera pri podešavanju lozinke za prijavu na SSID.

Na testu dometa uređaji su se pokazali loše, uprkos tome što su rađeni po standardu 802.11n. Ruter je pokrio samo sprat na kom se nalazio, što je, prema našem mišljenju, neprihvatljivo kada se radi o standardu 802.11n. Drugi test koji smo radili jeste test protoka pri primanju i slanju podataka. Urađen je pomoću jednog laptop računara, jednog desktop računara, postojeće mrežne infrastrukture u zgradi i već navedene bežične opreme. Testiranje je urađeno pri maksimalnoj jačini signala. Kartica koja je korišćena je W302U. Najveća brzina koju smo postigli pri povezivanju je 135 Mbit/s, a dobijene rezultate protoka možete videti u tabeli. Pošto se u specifikacijama 802.11n standarda i samih uređaja barata se ciframa do 300 Mbit/s, iznenađeni smo činjenicom da su na sve uređaje stavljani 100 Mbit/s mrežni portovi, što bi predstavljalo usko grlo (iako teoretske brzine prilikom testa nismo dostigli).

S obzirom na sve vrline i mane, ovi uređaji u najboljem slučaju mogu da se primene u kućnim mrežama. Brzine protoka koje su znatno ispod teorijskih brzina 802.11n standarda biće dovoljne kućnim korisnicima za deljenje Interneta i prenos fajlova. Postignute brzine, iako niže od očekivanih, ipak su oko tri puta veće od realnih brzina 802.11g bežičnih mreža.

Petar LONČAREVIĆ