Intel Sandy Bridge arhitektura, Core i5-2300, i5-2500K i i7-2600K

Intel Sandy Bridge

Više puta smo pominjali tick-tock ritam po kome Intel naizmenično izbacuje novu arhitekturu i njenu optimizovanu ili smanjenu varijantu. Intel se trudi i skoro da uspeva u tome da se „otkucaji” dešavaju na tačno 12 meseci. Od prošlog ticka prošlo je upravo toliko (Westmere), a od prethodnog tocka, tj. od premijere Nehalema malo više od dve godine. Došlo je vreme za novi tock nazvan Sandy Bridge. On nam donosi nove procesore i čipsetove, pa je ovo još jedna velika prekretnica u svetu Intel baziranih računara.

Spisak unapređenja je podugačak i u skladu sa trendovima svako od njih doprinosi efikasnosti i smanjuje utrošak energije. Važno je napomenuti to da se Sandy Bridge odnosi na sve segmente procesora i čipsetova, od prenosnih preko desktop do serverskih varijanti, ali je samo deo desktop i mobilnih procesora dostupan odmah. Neke ćemo dobiti već u martu, ali ćemo za neke čekati drugu polovinu godine. Podverzije DT (desktop) i NB (mobile) jesu one koje nas zanimaju, a sigurno je da će zanimljiva biti i Sandy Bridhe-EN kada se bude pojavila, s obzirom na to da će na njoj biti bazirani najbrži desktop procesori, naslednici serije Core i7-900. Zasad su naslednike dobile serije 500, 700 i 800, kao i određeni broj modela za notebook računare, a u martu će stići i modeli koji smenjuju seriju procesora Core i3-300.

Kada se pogleda spisak unapređenja, postavlja se pitanje da li je ovo potpuno nova arhitektura ili je u pitanju evolucija Nehalema. Mnoga rešenja preuzeta su od prethodnika, ali su isto tako neka potpuno revidirana. Zanimljivo je to što su neka rešenja preuzeta sa starijih arhitektura, čak i NetBursta. Ponovićemo, naglasak je na uštedama i optimizaciji, a sam rast performansi nije bio preterano bitan s obzirom na to da su svi, pa i inženjeri u Intelu svesni toga da korisnicima već neko vreme ne nedostaje sirove snage.

Nećemo ulaziti detaljnije u način rada nove arhitekture i samo ćemo nabrojati novine. Procesori su dobili Loop Stream Detector (LSD), L0 keš memoriju, unapređen im je algoritam za predviđanje grananja i dodata Physical Register File (fizički fajl registar) organizacija OoO (Out of Order) klastera. Zanimljivo je to što je ovo poslednje rešenje „iskopirano” sa arhitekture NetBurst i „omraženih” Pentium 4 procesora. Ovo nije prvi put da se Intel vraća u prošlost – HyperThreading je takođe prvi put viđen na NetBurst generaciji procesora, a njegova implementacija je „preskočena” kod arhitekture Conroe. Tu su i nove instrukcije, čiji se skup više ne zove SSE već AVX.

Kako bi omogućio bolju skalabilnost i performanse kada se dodaju jezgra, Intel je umesto na klasično povezivanje jezgara „svako sa svakim” prešao na Ring Based Interconnect. To znači da su svi delovi procesora, uključujući tu L3 keš memoriju i grafički, memorijski i PCI-Express kontroler, povezani na jednu kružnu magistralu. Novi procesori su tako mnogo bolje „upakovani” i međusobno povezani iznutra, a istovremeno i jednostavniji i jeftiniji.

I dalje su s nama HyperThreading i TurboBoost 2.0. Novi TB 2.0 je i pametniji i efikasniji, jer iako podiže radni takt više nego njegov prethodnik, istovremeno je energetski efikasniji. Ne treba posebno napominjati to da TurboBoost tesno sarađuje sa Power Control Unit, jedinicom zaduženom za zadržavanje potrošnje u zahtevanim granicama. Da bi se iz uložene energije izvukao maksimum, novi procesori mogu nezavisno da gase i pale grafička ili procesorska jezgra, menjaju im radni napon i takt. TB zasebno može da ubrza deo koji je najviše opterećen, a zbog uštede nikada neće istovremeno maksimalno podići performanse svih delova procesora. Moguće su situacije kada će TB podići potrošnju iznad TDP nivoa, ali ne na duže od 25 sekundi.

Radni takt novih procesora kreće se od 2,1 do 3,4 GHz (3,8 sa TurboBoostom), a raspolažu sa 64 KB prvostepene i 256 KB drugostepene keš memorije. Tu je i L3 keš, a njegova količina razlikuje se od modela do modela i iznosi od 3 do 8 MB. Novina je i to što svi Sandy Bridge procesori imaju integrisano grafičko jezgro, čak i najbrži modeli, što ranije nije bio slučaj. Ova logika više nije izvan već unutar procesorskog jezgra, a to obezbeđuje bolje performanse, manje gubitaka, kao i jeftiniju proizvodnju. Pored grafičkog, i PCI-Express kontroler našao je svoje mesto u samom jezgru. Grafičke performanse su poboljšane, a u zavisnosti od toga da li procesor raspolaže sa 6 ili 12 EU (izvršne jedinice) i da li radi na 650 ili 850 MHz, nosi oznaku Intel GMA HD 2000 ili 3000. TurboBoost 2.0 više ne ubrzava samo procesor već i grafički podsistem, pa se takt grafike može podići do čak 1350 MHz, što garantuje bolje performanse u odnosu na prethodnika. Podržane su DirectX 10.1, SM 4.1 i OpenGL 3.0 mogućnosti, te enkoding i dekoding HD video materijala.

TDP novih procesora ne prelazi 95 W za desktop modele i 55 W za mobilne. Donja granica je 35, odnosno 17 W, na koliko su deklarisani oni najštedljiviji. Zasad su najavljeni dual i quad core modeli, dok će se šestojezgarni i osmojezgarni modeli pojaviti onda kada se za to ukaže potreba. Dvokanalni DDR3 memorijski kontroler je standardan za sve modele i može da koristi module takta 1600 MHz.

Sve ovo izrađuje se u 32 nm procesu, čime je postignuta ušteda materijala oko 20 odsto u odnosu na prethodnu generaciju. Zanimljivo je to što zasad najveći Sandy Bridge čip sadrži 995 miliona tranzistora, a to je novi rekord.

Novi modeli se od starih razlikuju u označavanju po tome što imaju četvorocifrene oznake. Prva cifra je 2, čime nam Intel ukazuje na to da je u pitanju druga generacija Core i procesora. Slede tri cifre koje podsećaju na one iz prethodne generacije. Na kraju se može naći i slovo K, T ili S u zavisnosti od toga da li procesor ima otključan množilac, malo ili više smanjenu potrošnju. Na kraju sledi nešto što se mnogima neće dopasti. Intel je odlučio da stane na put overklokovanju procesora na svim verzijama izuzev onih sa slovom K u oznaci, tj. modelima sa otključanim množiocem. Zahvaljujući ugradnji klok generatora u čipset osnovni klok neće biti moguće menjati. Ovakav potez zaista ograničava overklok, bar onakav kakav smo do sada koristili. Ipak, Intel je izjavio da će neki modeli procesora dolaziti sa poluotključanim množiocima, koji će u sprezi sa Turbo modom moći da se podignu do neke granice, ali svakako ne kao neki raniji modeli. Ovo se neće dopasti entuzijastama, koji su navikli da kupuju najslabije modele u seriji i overklokuju ih više od taktova najbržih modela u seriji.

Čipsetovi koji su lansirani istovremeno nose oznake P67 i H67. Praktično, oni ne donose ništa novo izuzev podrške za nove procesore i podnožje LGA1155, koje dele. Najveće razočaranje je odsustvo podrške za USB 3.0, koju smo očekivali. Nekako se čini besmislenim to da Intel, koji je jedan od kreatora ovog standarda, u svoj najnoviji čipset ne ubaci podršku za tako nešto. Za razliku od USB 3.0, SATA3 je našao svoje mesto u novim čipsetovima. I H67 i P67 imaju podršku za višegrafičke tehnologije, RAID i maksimalno osam PCI-Express slotova. Jedina razlika je u tome što H67 podržava grafiku integrisanu u procesorima, a P67 ne. Novi čipsetovi i odgovarajuće ploče nisu jeftini, pa željno očekujemo jeftinije modele. Zasad su najavljeni modeli H65 i H61, koji će se pojaviti zajedno sa jeftinijim modelima Core i3 i Pentium, baziranim na arhitekturi Sandy Bridge.

Za kraj priče o Sandy Bridgeu konstatovaćemo da donosi zaista interesantne novine, pa nije ni čudo što se njegova pojava željno iščekuje. Velikom „hajpu” kumovao je i Intel ne otkrivajući ni detalj o novoj tehnologiji pre zvanične promocije početkom januara.

Kakav bi to test bio bez malo brojki, poređenja i ocena? Na premijeri SB arhitekture promovisano je desetak procesora, od kojih su svakako najinteresantniji modeli Core i5-2300, i5-2500K i i7-2600K. Prvi jer je najpristupačniji, a druga dva jer su u pitanju K modeli, tačnije oni sa otključanim množiocem i raspoloženi za overklok.

S obzirom na to da ovi procesori nikada ne rade na deklarisanom taktu već ih tehnologija TurboBoost uvek „overklokuje” za nekoliko stotina megaherca, jedno ili sva jezgra, nemoguće je porediti nove i stare procesore „takt na takt”. Zbog toga smo odlučili da poredimo procesore koji cenovno odgovaraju novajlijama, modelima Core i5-760 i Core i7-860.

Testovi performansi su ubedljivi i jasni. Ni u jednom testu pripadnici stare generacija procesora nisu uspeli da prestignu Sandy Bridge modele. Često nisu bili ni blizu, pa su testovi najčešće prikazivali razliku od 10 do 20 odsto. Koliko Sandy Bridge prednjači govori i podatak da je Core i5 nove generacije stajao rame uz rame sa Coreom i7 prethodne generacije.

Poigrali smo se i sa overklokom i ustanovili da 32 nm tehnologija i ovog puta limit dostiže tek iznad 4 GHz. Ipak, samo su K modeli bili raspoloženi za takve rezultate – shodno implementiranim ograničenjima, Core i5-2300 nismo uspeli znatno da ubrzamo.

Iz svega izloženog jasno je da je Intel ostvario gotovo neverovatan napredak na svim poljima. Brži, efikasniji, ekološki prihvatljiviji, sa više mogućnosti, i to sve po starim cenama! Nemoguće je ne biti zadovoljan. Nezadovoljni će biti samo oni koji su planirali da kao i do sada kupe najslabiji model u seriji i podignu mu takt za 30–50 odsto. To sada prosto nije moguće. Ipak, s obzirom na to da su K modeli neznatno skuplji od zaključanih modela, čini nam se da ni to neće biti preveliki problem.

Kada podvučemo crtu, predviđanja Intela da će već u prvom tromesečju procesori Sandy Bridge činiti 20 odsto prodaje sada nam se čine sasvim moguća. Tome će dosta pomoći i činjenica da u martu stižu zamene za modele Core i3, a na proleće i potpuno novi Pentiumi. Srhitektura Nehalem tako će već do sredine godine otići u zasluženu penziju, dok ćemo do konačnog gašenja LGA775 sačekati još malo, kada Intel i Celerone prebaci na LGA1155 ili im nađe dostojne Atomolike zamene. Sandy Bridge je u svakom slučaju budućnost, barem dok početkom 2012. godine ne stigne Ivy Bridge.

Saša UZELAC