Ćirilični domeni

Ne delimo se mi samo na partizanovce i zvezdaše, radikale i narodnjake, severnjake i južnjake, zemunce i vanzemunce – delimo se i po pitanju nacionalnog pisma i nacionalnih domena. Dok je naš ćirilični domen još u cvatu, prilika je da vidmo kako to rade baćuške koje su prve otvorile jedan takav

Dan 11. novembar 2010. godine. Serveri u Rusiji usijali su se od prijava za novi ćirilični domen. U ruskom registru (Koordinacioni centar za TLD) svi su zbunjeni jer nisu očekivali da će dan, označen kao početak slobodne registracije ćiriličnih domena .рф, doneti više od 200 hiljada prijava. Samo dan ranije taj broj bio je jedva 18 hiljada, što je, budući da je u pitanju prvi ćirilični domen u svetu, plašilo ICANN i Ruse, ali i druge zemlje koje su se spremale na taj korak. Naravno, i nas. S obzirom da je Rusija država koja oduvek ima jedno pismo i odavno ga koristi na računarima, 18 hiljada u periodu ograničene registracije domena naspram 2,5 miliona (u tom trenutku) ASCII domena (.ru) ličilo je više na nekakvu statističku grešku.

U narednih deset dana broj registrovanih ćiriličnih domena narastao je na pola miliona, a u trenutku pisanja ovog teksta bilo ih je tačno 669.433 (кц.рф/en/domains/domens_rf/stat.php). Čisto radi poređenja, naš .rs ima ukupno 62 hiljade domena, a najvalidnije poređenje ruskih domena sa evropskim zemljama dato je u tabeli. Dok ruski ASCII domen drži petu poziciju, vidi se da je domen .рф toliko naras’o da je trenutno na 16. mestu po broju registracija u Evropi. Pošto su svi odahnuli nakon ovog izvanrednog uspeha, mi smo se zapitali šta se tu zapravo desilo.

Opširan odgovor dobili smo od PR-a ruskog registra Julije Očinikove. Naime, ruski ćirilični domen bio je za ICANN, praktično, zamorče. Proces registracije ruskog domena imao je predregistraciju (prijave želja), koja je počela veoma rano, još dok ICANN nije ni odgovorio potvrdno na zahtev Rusije za domen. Ona je imala za cilj da se opipa javnost. Bilo je nekoliko stotina hiljada najavljenih rezervacija, što je navodilo na zaključak da za ćirilični domen ima mnogo interesovanja. Nakon toga, Rusi su doneli pravilnik koji je podrazumevao nekoliko perioda ograničene registracije domena. U prvom krugu prednost je imala država (broj domena oko 500), a u drugom krugu to su bili vlasnici robnih marki. Podela drugog kruga bila je na tri nivoa, gde su na prvom nivou bili ćirilični trejdmarkovi, u drugom nećirilični (trejdmarkovi u slikama, na nećiriličnom pismu i kombinovane latinično-ćirilične marke). Treći nivo bio je za kompanije i nekomercijalne organizacije.

Već ovaj opis procedure govori o tome da je reč o komplikovanom procesu. Međutim, pravi problem nastao je zbog ogromne papirologije koju je morao da sakupi budući vlasnik ruskog ćiriličnog sajta, pa je usled pomenutih slabih rezultata oktobra prošle godine usledila revizija pravilnika. Tada je najavljen 11. novembar kao dan početka slobodne registracije, a revizija pravila za registraciju oslobodila je proces nepotrebnih papira. Rezultat se video već u prva tri sata: tokom prvog sata registrovano je 36 hiljada novih domena, tokom drugog 43 hiljade, tokom trećeg 41 hiljada.

Bilo je grešaka, ali to je i normalno jer je ruski registar ipak u ovome bio pionir. Rezultati govore kako su taj posao uradili. Njihova iskustva i nama su veoma vredna, bar kada su ćirilični domeni u pitanju, pa smo posetili predavanje Julije Očinikove u okviru okruglog stola o našem ćiriličnom domenu .срб, koji je na ovogodišnjem Telforu (24. novembar) upriličio RNIDS, i kasnije poduže razgovarali s njom.

Da ne bude zabune, govorimo o petom svetskom jeziku po zastupljenosti u govoru, ruskom jeziku, koji se piše na jednom pismu, ruskoj ćirilici. Već tu uviđamo razliku u odnosu na našu ćirilicu, koja jeste naše Ustavom definisano jedino i zvanično pismo, ali je mnogo više u upotrebi ono drugo – latinica, koju trenutno čitate. Rusi, za razliku od nas, odavno koriste tastaturu sa ćiriličnim tasterima. Sagovornica iz Rusije kao krucijalnu stvar za uspeh označila je podršku na najvišem državnom nivou. Dakle, predsednik države i premijer intenzivno su podržavali ovaj domen, kao i mediji. Naravno, i masa aktivnosti koje je sam registar uradio (okrugli stolovi, prezentacije i slično). Rezultat – domen .рф u Rusiji je postao moda. Smišljale su se skraćenice ne bi li se izabrala što prostija i popularnija reč za ime domena.

Da li se tako može i u Srbiji? Prvo, naša vrhuška slabo obraća pažnju na ovaj domen. Drugo, po pitanju nacionalnog pisma, iako je ono definisano Ustavom, ljudi su podeljeni, a latinica se koristi čak i više od ćirilice. Međutim, pitanjima da li treba ukinuti latinicu ili smatrati da su dva pisma bogatstvo – nećemo se ovde baviti. RNIDS, koji vodi celu priču oko našeg ćiriličnog domena, napravio je predlog pravila za registraciju, oko kojih se vodila rasprava i na našem forumu (http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=64753). Po svemu sudeći, ova pravila biće pretočena u pravilnik i ona bukvalno oslikavaju budući izgled našeg ćiriličnog domena.

RNIDS je odlučio da napravi jedan lep sistem zaštite postojećih registranata. Predloženi model preslikava ASCII domen .rs u ćirilični .срб, uz prosta pravila transliteracije. Vlasnik ASCII domena može i ne mora da uzme taj domen. Predviđeno je da ovaj deo procesa traje godinu dana, i u tom periodu neće biti moguća slobodna registracija ćiriličnih domena. Ona počinje nakon tih godinu dana.

Registracija ASCII domena, naravno, ne staje, te onaj ko ima nezgodnu reč za naziv sajta i ne sviđa mu se transliteracija može da registruje novi ASCII domen po svom nahođenju i njime ostvari pravo prvenstva na ćirilični domen. Time se pospešuju i jedan i drugi srpski domen. Predložena politika cena dodatna je stimulacija za oba domena: besplatno u prvoj godini, a nadalje po povlašćenoj ceni, naročito u paketu sa ASCII parnjakom. Pošto ovaj model treba još da prođe mnoge instance i da od predloga postane pravilnik, ćirilični domen možemo da očekujemo tek kasnije ove godine.

Opšta je ocena da su pravila prosta, jasna i da efikasno sprečavaju moguće probleme. Najbitnije je to što stimulišu oba srpska domena. Naravno, nećemo licitirati oko broja ćiriličnih domena, ali je svakako pohvalno to što je ovim domenom Srbija uspela da zauzme prostor na budućem Unicode Internetu.

Dušan STOJIČEVIĆ