Trinaesti Need for Speed daje čvrste garancije da će vremešni serijal još dugo odolevati čeljustima zaborava. Nakon nekoliko ujednačenih „Fast & Furious na 1001 način” nastavaka, jednog nezavršenog eksperimenta (ProStreet) i pokajničkog Undercovera, došlo je vreme za konkretne promene. EA je zato lupio šakom o sto i dirigentsku palicu prepustio londonskom Slightly Mad Studiosu (nekadašnji Blimey! Games). Ekipa koja je stvarala GTR 2 i GT Legends počela je da zida od temelja, „šiftujući” Shift u pravcu kojim franšiza još nije zaplovila. Zahvaljujući uspešno sprovedenom antiejdž tretmanu, NFS se više ne vrti u mestu jureći sopstveni rep, već konkurentima opet cedi hladan znoj niz leđa. Meta napada je GRID, prošlogodišnji bestseler, koji je lukavo iskoristio zbunjenost u redovima Black Boxa i nametnuo se kao novi lider u žanru arkadnih vožnji.

Jurnjava sa policijom, ilegalne ulične trke, opsesivno lickanje karoserije, plitak scenario – na sve to slobodno zaboravite, jer Shift nudi nešto sasvim drugačije. To je osvežavajuće efektna kombinacija elemenata koji čine jednu ozbiljnu arkadnu simulaciju u kojoj se uživa svim čulima. Tu spadaju bogat izbor rasnih četvorotočkaša, koji su predodređeni za vrhunske rezultate, a ne za šepurenje gradskim sokacima, zvučni efekti, koji verno dočaravaju rzanje besnih konja ispod haube, sistem oštećenja, koji neće oprostiti nesmotrenost samo zato što je to NFS, i osećaj upravljanja, koji će vraća u život (pod uslovom da se ne oslanjate previše na asistencije računara). Shift nudi veću dozu realizma od GRID-a, ali ne napušta okvire igre, koja je namenjena najširem igračkom auditorijumu. Drugim rečima, radi se o arkadnoj vožnji koja će vam probuditi želju da sve svoje vozačke sposobnosti stavite na pravi test u nekoj od hard core simulacija.

Kako igrači, naviknuti na bezbrižno okruženje prethodnih iteracija, ne bi doživeli šok pri pokušaju da novog psa nauče starim trikovima, recimo, da punim gasom ulete u gužvu ili izvuku krivinu držeći sok u jednoj ruci, prvi krug provozaće na kratkoj test-stazi. Tom prilikom računar će oceniti vaše sposobnosti i automatski će podesiti težinu (AI sistem), uticaj oštećenja na performanse i obim asistencija kao što su pomoć pri kočenju i skretanju, kontrola vuče, sistem protiv blokiranja kočnica, iscrtavanje idealne trase i druge (sve su to elementi ulrarealističnih simulacija). Kada su sve pomoćne funkcije aktivirane, vožnja se svodi na prosto usmeravanje automobila po iscrtanoj stazi, dok će vam se u suprotnom slučaju znojiti dlanovi, a puls skočiti na stotku. Inicijalna podešavanja moguće je promeniti, ali preporučujemo da se za više nivoe težine opredelite tek kada se sasvim adaptirate, naročito ako nemate iskustva sa igrama koje insistiraju na verodostojnoj fizici. Na vožnji sa što manje grešaka i džentlmenskom ponašanju na stazi treba insistirati kako zbog samog ishoda trke (manje sudara znači i manje izgubljenog vremena) tako i zbog činjenice da igra favorizuje disciplinovanost tako što nudi bolje bonuse vozačima koji poštuju pravila, odnosno uskraćujući one koji su preterano agresivni i skloni trikovima kao što su češanje sa protivnicima i sečenje krivina.

Ponuđeni režimi vožnje su u okviru standarda za ovakve igre. Postoje uobičajene trke, pojedinačne trke „na vreme”, takmičenja u driftingu i druge discipline. Uspešno okončane trke donose novac i zvezdice kojima se otključavaju viši nivoi takmičenja i novi setovi vozila rastuće snage. Svoje četvorotočkaše možete često menjati novim modelima, ali možete ih i konstantno unapređivati ugradnjom novih delova kako bi parirali modelima više klase. Pored funkcionalnih, na raspolaganju su i brojne opcije za estetsko doterivanje vozila, ali one su, u globalu, dosta skromnije nego u ranijim izdanjima.

Ostale karakteristike Shifta najbolje je opisati u poređenju sa GRID-om. Obe igre imaju sličan sistem napredovanja, s tim što GRID nudi širi dijapazon vozila na početku i potencira često menjanje modela, dok se u Shiftu nešto više pažnje poklanja modifikacijama, tako da igrač duže ostaje u posedu jednog automobila. Što se same filozofije vožnje tiče, Shift insistira na dobrom poznavanju staze i striktnom poštovanju fizičkih zakonitosti i autentične mehanike automobila, dok konkurent nudi opušteniju varijantu vožnje, toleriše grublju vožnju i lakše prašta greške. Kada je o kontrolama reč, Shift baš i nije reprezentativan: tastatura u svakoj kombinaciji otpada kao suvi list sa grane, a nije ni svaki džojped dovoljna garancija da nećete imati problema sa „kroćenjem” jačih mašina – volan je svakako najbolje rešenje (GRID ima manje problema na tom planu i daleko je lakše održati se na stazi, a i drift discipline daleko su manje traumatične). Na polju zvuka Shift odnosi jasnu pobedu (poslušajte samo tu visokooktansku simfoniju!), dok na su planu grafike mišljenja podeljena – tehničke specifikacije govore u prilog Shifta, tj. slika je svakako bogatija detaljima i crtež je precizniji, ali je subjektivni utisak više naklonjen oponentu jer deluje urednije, a i nešto bolje koristi svetlosne efekte. Ovom utisku donekle doprinosi i veća hardverska zahtevnost novog Need for Speeda, koja vlasnicima vremešnih mašina nameće bolne kompromise, kvareći pomalo utisak koji nose iz GRID-a (bez stabilnih 30 fps igru ne treba ni pokretati). Treba pohvaliti i osećaj tokom vožnje s pogledom iz kokpita, odvojene komande za pomeranje kamere, kao i izazovan online duel režim.

Brdo raznovrsnih staza, osamdesetak perfektno modeliranih automobila svih kategorija, izuzetan osećaj brzine, napredni sistem za friziranje i ulepšavanje automobila – sve to nam govori da pred sobom imamo pravi Need for Speed koji neće izneveriti verne poklonike (barem ne one koji se pomire sa odsustvom uličnih trka i jurnjave sa policijom). S druge strane, Shift je najozbiljnija prekretnica u čitavoj istoriji serijala. Zasađena na sredini puta između arkade i simulacije, ona objedinjuje najbolje iz oba sveta, najavljujući tako novu mladost Brzine i još kvalitetnija izdanja.

Gradimir JOKSIMOVIĆ