Modulator-demodulator (5)
Vraćamo se telefoniji i ostajemo u digitalnom svetu pretplatničkih linija Žica od milion herca Već kod ISDN-a imali smo kombinovanje glasa i IP paketa kroz istu bakarnu paricu (par upredenih žica). Ovakva parica, dakle, ima potencijala da brzo prenese više signala različitih frekvencija, te sama priroda bakarnih žica nije skoro nikakva kočnica za brzinu povezivanja na Internet. Zašto skoro? Zato što povezivanje žica sa različitim presekom bakarnog provodnika stvara smetnju signalu zbog različite otpornosti, a o samom kvalitetu žica ne vredi trošiti reči. Pošto brzina pretplatničke linije zavisi od udaljenosti od centrale (za ADSL najviše 5,5 km), svaka dodatna smetnja dovodi do pada brzine. Često zbog toga provajder udaljenim korisnicima ne može da obezbedi brze DSL pakete. Dakle, ako imamo na umu da se kroz paricu mogu prenositi frekvencije do nekoliko miliona herca, ceo posao svodi se na to da se određeni „zadatak” (prenos glasa, prenos IP paketa...) upari sa određenom frekvencijom. Taj posao vrši modem, ali se, u zavisnosti od vrste DSL tehnike, razlikuju i modemi. ADSL – Asimetrična Digitalna Svetkompjuterska Linija Prvenstveno je namenjen kućnim korisnicima i manjim firmama (takozvani SOHO). Kod ovakvog vida pretplatničke linije pošlo se od pretpostavke da korisnik manje šalje nego što prima podatke sa Interneta. Time je ustanovljena asimetrija u brzini, te je brzina uploada ponekad i desetak puta manja od brzine downloada. Koje su to brzine? ADSL može teoretski da „gura” u downstreamu maksimalno 8–9 Mbit/s na razdaljinu od oko 1,8 km, a upstream do 640 Kbit/s. U praksi, ono što nude provajderi jeste do 2 Mbit/s u downstreamu. Ponegde u svetu mogu se naći i ADSL2 i ADSL2+ varijante, gde prvi nudi downstream do 12 Mbit/s i upstream do 1 Mbit/s, dok drugi duplira downstream na 24 Mbit/s, a upstream triplira na 3 Mbit/s. Dakle, ADSL ima u svojoj listi „zadataka” sledeće stavke: prenos glasa (koji zauzima frekvencije od 0 do 4 KHz), upstream (frekvencije od 25,875 do 138 KHz) i downstream (frekvencije od 240 KHz do 1,5 MHz). Ove frekvencije važe za CAP modulaciju (Carrierless Amplitude/Phase). DMT (Discrete MultiTone) modulacija ovakvu raspodelu dalje deli na 247 kanala, „debljine” 4,3125 KHz, po sličnom principu kao kod kablovskog Interneta. DMT sistemi su danas standard, ali postoje i CAP. Privatna veza Sam modem sastoji se od nekoliko delova koji su manje-više standardni: transformator, kola za povezivanje sa računarom, mikrokontroler, kola za slanje i primanje podataka sa DSL linije, kao i filter za „razvrstavanje” frekvencije. Kako ovo sve funkcioniše? Tokom inicijalizacije modema, modem proverava kanale (DMT modulacija – nekoliko podataka ide različitim bliskim frekventnim kanalima modulisanim QAM modulacijom) i bira najbolje kanale po odnosu signal/šum (kao što na AM opsegu radio-aparata može postojati šum na nekim frekvencijama). Kada se izabere frekvencija za oba smera, ADSL modem kreće sa slanjem i primanjem podataka sa Interneta. Da zagrebemo još malo dublje – ADSL pakuje podatke u „superram”, koji se sastoji od 68 ADSL ramova sa podacima (može da sadrži IP pakete, ali češće sadrži drugačije organizovane podatke, poznate kao ATM ćelije, dužine 53 tzv. okteta, na slici je samo zaglavlje). Superram se šalje brzinom od 4000 bauda (period je 250 µs), a svaki ima i simbol za sinhronizaciju. U svakom ADSL ramu sa podacima ima 8 bita rezervisanih za korekciju greške i 24 bita za indikaciju. Na „lošim” kanalima šalje se manje bitova, dok se najbolji frekventni kanali, najčešće niže frekvencije, maksimalno koriste. Od modema do ADSL provajdera parice moraju da budu direktne, bez „prepreka” – ADSL neće raditi ukoliko je linija dvojnička ili je na putu PCM (ili pak lokalna centrala u firmi). Samim tim, ovom „privatnom” vezom ka provajderu postiže se da je korisnik non-stop na Internetu, kao i to da je ta veza full-duplex, pravi autoput. Na drugom kraju parice, kod ADSL provajdera, nalazi se DSLAM ili Digital Subscriber Line Access Multiplexer (DSL pristupni multiplekser), koji se sastoji od splitera i ADSL modema. Spliter razdvaja po frekvenciji, slično kao i kod korisnika, telefonski saobraćaj (koji se prosleđuje centrali) i IP saobraćaj, koji se šalje prema Internetu preko ADSL modema. • • • Naravno, priroda „privatne veze” daje glavnu prednost ADSL-u spram kablovskog Interneta. Dodavanje korisnika kod kablovskog Interneta smanjuje perfomanse (jer svi koriste jednu petlju), dok dodavanje novih ADSL korisnika na jedan DSLAM ne dovodi do pada perfomansi sve do određenog broja korisnika koje je on predviđen da opsluži. Ako hoćete još korisnika, samo proširite kapacitet. Pitanjem da li su ovo jedini modemi kojima možete da širokopojasno krstarite Internetom bavićemo se u sledećim brojevima... Dušan STOJIČEVIĆ
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Home / Novi broj | Arhiva • Opšte teme | Internet | Test drive | Test run | PD kutak | CeDeteka | WWW vodič • Svet igara Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • Redakcija | Kontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English | |
SKWeb 3.22 |