„Hightech” razglednica iz Čikaga

Posetivši dve visokotehnološke izložbe u Čikagu, upoznali smo se sa dostignućima svetskih naučnika i inovatora, naslutivši tako i delić budućnosti kakva nas očekuje

Sticajem okolnosti, u grad koji je pionir nebodera, grad u kom se nalazi najveći soliter u Americi Sears Tower, kao i Hancock Building sa najbržim liftom u Severnoj Americi, stigli smo u momentu koji nam se odmah učinio značajnim za „Svet kompjutera”. Naša vikend poseta svela se na detaljno razgledanje dve izložbe: „Wired Nextfest” u Milenijum parku i „Fast forward – Inventing the future” u Muzeju nauke i industrije.

Na ovim izložbama interaktivnog tipa videli smo neka nova dostignuća u najrazličitijim poljima. Iako su tu bili prisutni automobili budućnosti, nove zabavne tehnologije, dostignuća iz oblasti medicine, može se reći da je preovladala tema „zelenog”.

Zeleno je „in”

Ako ste zabrinuti za zdravlje planete, možete nabaviti spravu koja meri koliko ste „zeleni” (izraz zeleni više se ne odnosi na neiskusne). The Personal Environmental Impact Report (PEIR) povezan je sa telefonom koji ima GPS i tako možete dobiti real-time online pregled vašeg uticaja na okolinu. Možete saznati i to kako okolina utiče na vas. Informacije su analizirane na osnovu modela koji daju približnu procenu vaše izloženosti zagađenom vazduhu, ugljeniku, ekološki osetljivim područjima, a meri se i konzumiranje brze hrane, naročito prilagođeno američkom načinu života.

Uz PEIR dolazi i Facebook aplikacija, tako da i vaši prijatelji mogu da znaju koliko ste bili (ne)pažljivi prema planeti. A ako zapostavite prijatelja, a imate dobar zeleni učinak, tj. mnogo zelenih poena, možete uvek da imate opravdanje za nejavljanje u stilu „Bio sam suviše zauzet spasavanjem planete”.

Na koji još način tehnika može da zaštiti Majku Zemlju? Za tri sata, Solazyme mikroalge se udvostruče. Za nekoliko dana rapidnog množenja stvori se ogromna količina biomaterijala bogatog uljima. Krajnji proizvod može biti jestivo ulje, kao i gorivo. Novomer je ime plastike koja nastaje od kore pomorandže i ugljen dioksida, a možda će nam doneti sirovinu jeftinu za proizvodnju i pogodnu za reciklažu.

SUNRGI je došao sa jednostavnom misijom: maksimalno iskoristiti sunčevu energiju koncentrišući njegovu svetlost na malene, izuzetno efikasne solarne ćelije. Kompaktni Xtreme Concentrated Photovoltaics (XCP) modul prima sunčeve zrake, sažima njihovu svetlost 2000 puta, a zatim oko 40 odsto te koncentrovane svetlosti pretvara u struju, za razliku od uobičajenih solarnih panela koji konvertuju oko 15 odsto.

Da li znate da uskoro više nećemo morati da menjamo sijalice? Tu je svetlost koja može da traje 20 godina. Planilum, osvetljen u vidu panela koji mogu da stoje za sebe ili da budu deo police, stola ili nekog drugog dela nameštaja, donosi kompanija SAAZS. Debljina mu je oko dva centimetra, a sastoji se od četiri sloja stakla, netoksičnog gasa i fosforescentnih elemenata. Planilum svetli blagom svetlošću, a može se dotaći bez opasnosti da ćete se opeći. Naravno, proizvod je energetski efikasan i može se 90 odsto reciklirati. Možda ćemo za deceniju ili dve pričati o tome da su sijalice mogle da pregore generacijama koje će se tome smejati.

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš

Xerox je izložio nekoliko inovacija. Jedna se odnosi na bezbedno štampanje. Radi se o dokumentima koji ne mogu da se fotokopiraju zahvajujući slovima ili slici poput holograma. Jedan od metoda da se spreči falsifikovanje i neovlašćeno kopiranje jeste primena Glossmark teksta, a to je sloj odštampanih reči vidljivih samo pod određenim uglom i osvetljenjem, koji se ne može odmah uočiti. Fluroscentni znak može se videti samo pod takozvanim „black lightom” (UV lampom). MicroText je toliko sitan natpis da se može pročitati samo pomoću lupe.

Veliki broj papira koji se svakodnevno odštampa u kancelarijama ubrzo završi u korpi za otpatke. Tako je barem bilo do sada. Uskoro će biti moguće da se bačeni papir koristi ponovo. Kako? Rešenje donosi Xerox svojim papirom koji je moguće brisati. Ne, ne radi se o olovci i gumici, već o brisanju onoga što je odštampano. U roku od 24 sata, sve što je bilo na papiru nestaće, ukoliko koristite papir premazan fotosenzitivnim hemikalijama a zatim ga izložite lampi koja koristi određene talasne dužine svetlosti da bi tekst postao vidljiv, a sledećeg dana opet nevidljiv. Tehnologija je u povoju, ali obećava mnogo uštede, što je čini vrlo perspektivnom.

Tehnologija Solid Ink zasnovana je na obojenim štapićima koji se istope u tečnost kada se stave u printer. Slike se štampaju u jednom prolazu, što donosi i do 90 odsto uštede, a možete dobiti i 30 strana u boji za minut.

PARC, takođe deo kompanije Xerox, došao je i do povoljnijeg i energetski efikasnijeg rešenja za filtriranje vode. Radi se o spiralnom filtriranju vode kroz 50 centimetara dugu plastičnu cev, koja odvaja nepoželjne čestice centrifugalnom silom. Čestice se talože na zidove cevi, dok se izdvaja više od 90 odsto vode, podesne za različitu upotrebu. Radi se na modelu za komercijalnu upotrebu koji bi filtrirao do 100 litara vode za minut.

Komunikacija kompjutera i čoveka može biti bez ikakvog fizičkog kontakta. Samo treba malo da mašete rukama dok ne koordinišete pokrete koji će dati prave instrukcije računaru. Sprava koja se zove iPoint Presenter zabeležiće pokrete pomoću dve iPoint kamere. Na taj način jednostavnim gestovima možete pomeriti virtuelne objekte, pritiskati dugmiće, menjati veličinu slika, okretati ih. Recimo, uređaj može da bude koristan na predavanjima. Međutim, pošto njime može da upravlja i više osoba, šta li se događa kada više studenata počne da daje različite instrukcije?

Novo high-tech odelo

Materijal d3o dizajniran je od naročitih inteligentnih molekula. Fleksibilni materijal poput pene otvrdne pri dodiru, tako što se molekuli spoje da bi apsorbovali energiju udarca. Već se koristi u sportu, ali Superhero odelo može da se upotrebljava se i kao zaštitni oklop, pa je idealno za vojnike, vatrogasce, policiju...

Ako nabavite hi-tech majicu na kojoj se uz muziku kreću lampice, kao na muzičkom uređaju, sigurno ćete biti glavna atrakcija. Provereno, neko u takvom futurističkom odevnom predmetu privlači pažnju na žurkama.

Sigurno znate da ako se pametno obučete, tj. nosite inteligentnu odeću, možete da pošaljete i primite zagrljaj. „Time magazine” je još pre dve godine proglasio CuteCircuit i njihovu tehnologiju koja spaja tekstil i komunikaciju jednom od inovacija godine. Pritisnete određeni deo majice, vaš telefon primi podatke putem senzora, a zatim zagrljaj istog pritiska i trajanja šalje drugoj osobi koja nosi istu takvu majicu.

Ako želite malo futurističkog dizajna u vašem stanu, tu je Hoverit ležaljka koja vam može dati osećaj da ste na Mesecu. Umesto da se zavalite u udobnu fotelju ili kauč, možete da lebdite pomoću magnetnih sila koje pobeđuju silu gravitacije. Sámo parče nameštaja, najčešće providno, od akrilik plastike, izgleda veoma neudobno, ali magnetne sile stvaraju neku vrstu jastuka. Kao Mrtvo more – čuli ste da je moguće da sedite na vodi, ali dok ne probate, ne možete sasvim da poverujete. Ako se duže koristi, kažu, Hoverit ležaljka pomaže kod glavobolje, bolova u leđima, upale mišića... Možda je na high tech parčetu nameštaja lakše preboleti dragu osobu kojoj više nismo najdraži. Naravno, pod uslovom da nismo zajedno lebdeli baš na tom mestu.

Mnogi telefoni danas mogu da fotografišu, ali da li znate da mogu i da slikaju? U okviru izložbe prikazano je kako se mobilni telefon koristi za stvaranje digitalne umetnosti. Posetioci su mogli da posete Cell Phone Disco, instalaciju svetlosnih dioda opremljenu senzorima koji detektuju elektro-magnetno polje koje odašilju aktivni telefoni, a kao odgovor nastaje lajt-šou.

Proteze za Olimpijadu

Kompanija Otto Bock HealthCare predstavila je razna usavršena pomagala za ljude koji su ostali bez nekog ekstremiteta. Nekada je bio san da čovek koji je u kolicima stane na noge. Danas neko ko je bez noge može da trči ili da planinari, ponekad i brže od ljudi sa dve zdrave noge. C-Leg System je sistem bioničke protetike. Mikroprocesor prikuplja podatke iz unutrašnjih senzora koji mere ugao i silu 50 puta u sekundi, a zatim prilagođava protezu dok se čovek kreće, tako da pokreti teku lagano i kad je teren zahtevan.

Dynamic Arm Elbow 12K100 istog proizvođača ima električni motor koji je toliko snažan da može da podigne do šest kilograma. Automatski balans sistema podlaktice ima mogućnost da sačuva i kasnije koristi energiju koja se oslobađa kada je ruka opružena.

Za one koji imaju slabe noge, tu je KAFO (knee-ankle-foot orthotic), koji pomoću senzora oseti kada je težina primenjena i zatim kao da se zaključa u kolenu da bi obezbedio stabilnost i oslonac. U odsustvu težine, KAFO se slobodno ljulja i omogućava uobičajene pokrete noge.

Ništa bez robota

MARCbot (Multi-function Agile Remote Control Robot) nastao je sa namerom da identifikuje eksplozivne naprave. Maleni robot na točkovima opremljen je kamerom koja se nalazi na ispruživoj ruci i može da traži, identifikuje i potvrdi postajanje eksplozivne naprave dok su ljudi na bezbednoj udaljenosti. Prvi robot te vrste poslat je u Avganistan 2002. godine, a prvi poboljšani model MARCbot II stigao je u Irak 2004. godine. Na osnovu iskustava sa ratišta, stiglo se do današnje konfiguracije MARCbot IV.

Novim projektom Surface Mobility Systems, NASA i U.S. Army zajedno pokušavaju da dođu do najboljeg rešenja za obavljanje teških poslova, kako na Zemlji tako i na drugim planetama. MARCbot sada radi zajedno sa operaterom, ali će u budućnosti jedna osoba moći da nadgleda čitavu posadu gotovo samostalnih robota kako bi se ispitalo neko tlo, bilo da se radi o ratištu ili o drugoj planeti. Nadajmo se da će biti više rada na drugim planetama i da, ako se negde sretnu robot i vanzemaljac, neće odmah doći do sukoba.

Modularni roboti-zmije nastali su u laboratorijama Univerziteta Carnegie-Mellon. Upotreba im je višestruka, ali pre svega su tu da bi se uvukli na malena mesta i prostore gde čovek i ostali roboti ne mogu da stignu. Pomažu prilikom spasavanja u katastrofama, kao i prilikom otklanjanja rutinskih kvarova. Dugi su oko 92 centimetra i sastoje se od servo motora povezanih kablovima, koji su navođeni daljinskim upravljačem. Pomoću kamere nakačene na njegovo zmijsko telo, ovaj robot omogućava vidljivost na mestima gde ljudi i veći i manje pokretni roboti ne mogu da pristupe. Može da gmiže, pliva i da se penje. Velika mogućnost primene im je u neinvazivnoj hirurgiji, a radi se i na njihovoj primeni u arheologiji.

Pred paviljonom u kom se održavala izložba mogla se videti i jedna ovca, ali od stiropora. Radi se o još jednom robotu koji kosi travu.

Na ulazu je goste dočekivao i pozdravljao GuiaBot, neka vrsta robota-domaćina, koji je dovoljno pametan da ako mu kažete da ne ide negde, to i posluša, jer ima mapu kretanja sa ograničenjima i pravilima koju mu operater šalje putem laptopa.

Jedan dečak bio je na obe izložbe – RoboKind – Zeno. Videli smo ga i na prošlogodišnjem festivalu, ali sada smo prvi put i popričali sa robotom. Nekom drugom prilikom prenećemo vam šta nam je rekao.

Sanja STOJANOVIĆ