Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2024.

Već godinama nema dileme o tome da je Stellaris najbolja i najkompleksnija 4X igra koju novac može da kupi. Takođe je jasno da ogroman procenat voljnih igrača nema strpljenja da investira dane i nedelje u savladavanje tog pangalaktičkog levijatana. Takvi se melanholično sećaju Peperidž farme i nekih prostijih vremena u kojima se igrahu Master of Orion i Ascendancy, odlične igre za koje vam nisu bile potrebne master studije iz ksenobiologije i kvantne megafizike.

Paradox je nanjušio da postoji potreba za jednostavnijom i bržom varijantom Stellarisa, te je ovih dana u Early Access pustio Stellaris Nexus. U pitanju je 4X igra, nastala na motivima Stellarisa, ali sa poteznom mehanikom i drastično pojednostavljenim pravilima. Nexus funkcioniše kao digitalni boardgame, a tako se i reklamira - kao 4X društvena igra u kojoj partije traju maksimalno 60 minuta. U igri postoji i sadržaj za jednog igrača, kao što su partije sa AI protivnicima i single-player kampanja sa fiksnim misijama i naracijom. Ova poslednja stvar još uvek je u teškom povoju, jer je u trenutku nastanka ovog teksta bila dostupna samo prva misija.

Bez obzira na to da li igrate solo ili u multiplayeru, osnovni režim igre je succession, borba na poene između vas i ljudskih/AI konkurenata. Cilj ovog modusa je borba za skor od sto poena, koje dobijate na nekoliko (teških) načina. Najbrži način za pobedu je osvajanje centralne, planete Nexus, što vam donosi najviše poena po turnusu „glasanja”. Da pojasnimo... Svakih desetak poteza, galaktičko vijeće glasa o titulama koje će poneti neka civilizacija, u zavisnosti od njenog uspeha u različitim disciplinama. Ako imate najviše vojnih pobeda, imate šansu da postanete warlord, ako ste na planetama izgradili tušta i tma nekretnina, možda vas proglase za industrijalca, itd. Jedino je titula gazde Nexusa automatska i za nju nije potrebno glasanje. Svaka titula podrazumeva određen priliv poena u svakom obračunskom periodu, a prvi igrač/civilizacija koja stigne do stotke dobija partiju. Sve ovo, naravno, klasična je društvena mehanika koja ima najviše smisla ako igrate sa drugim igračima, gde se alijanse rađaju i umiru u treptaju oka i gde se par igrača lako udruži da saplete onoga ko se previše i prebrzo raširio.

U odnosu na „veliki” Stellaris, svaki X iz 4X (Explore, Expand, Exploit, Exterminate) u Nexusu je totalno pojednostavljen. Recimo, planete osvajate prostim desnim klikom na njih, ukoliko u orbiti imate dovoljno jaku flotu. Nema gradnje transportera, biranja tipa trupa, angažovanja generala i aktiviranja edikta koji daje specifične bonuse, dovoljno je samo kliknuti i planeta je vaša, uz automatsku žrtvu procenta flote koji predstavlja „cenu” osvajanja. Gradnja je, takođe, banalno prosta, ali kod nje makar morate da vodite računa o tipu planete - na industrijskim planetama, najbolje je graditi industriju, itd. Sve što treba da znate o mehanici igre naučićete kroz desetominutni video-tutorijal koji će vam igra prikazati pre prve partije.

Osnovna mehanika je jednostavna, ali u igri postoji nekoliko zanimljivih, unikatnih fora, od kojih je možda najzanimljivije ono što je urađeno sa resursima. Neki od njih, recimo novac i materijali, prikupljaju se bez limita; naučni poeni, neophodni za istraživanje, permanentno se vezuju za svaku tehnologiju, što vas tera da progresivno širite naučne fasilitize. Na isti način se ponaša i flotni limit, a sve zajedno podrazumeva da morate da dobro izračunate šta i gde gradite, jer samo balansirana imperija koja se širi bez loših kompromisa može da napreduje. Način igre u izvesnoj meri zavisi i od rasnih/frakcijskih bonusa, koji u svetlu jednostavne mehanike imaju veći značaj nego u velikom Stellarisu.

Stellaris Nexus je jednostavan, ali zarazan spin-off svog velikog i slavnog brata, koji nekako gađa druge registre u strateškom delu mozga. Ako je Stellaris maraton, reli u pustinji ili Tour de France, Nexus je sprint, skijaški skok ili partija brzog basketa.