Dragan KOSOVAC

1. januar 2024.

Neke od najpopularnijih igara svih vremena utemeljene su u gusarenju. Od legendi, tipa Pirates! Sida Mejera i serijala Monkey Island, pa do novijih ostvarenja, kao što su Deadfire, Sea of Thieves ili Black Flag, sam koncept je veoma privlačan publici. Za autore igara je, pak, gusarenje laka odskočna daska za širok spektar zabavnog gameplaya. Vetar u jedrima, papagaj na ramenu i otvoreno more koje obećava pregršt avantura, misterija, bitaka i blaga - to je ono što ljubitelji digitalne zabave prosto ne mogu da odbiju, barem ne u formi umešno stvorene igre.

Najnoviji avanturista koji bi da se otisne na igračku pučinu i pridruži pomenutim legendama je Ubisotov Skull & Bones. Nakon bezbroj odlaganja tokom poslednjih pet godina, ova igra je konačno na kursu da se pred publikom nađe sredinom februara 2024. godine („najozbiljnije, majkemi, bez zezanja”). Prošlog leta je organizovano prvo zatvoreno beta-testiranje, veoma malog obima, da bi se drugo, mnogo veće, održalo od 15-17. decembra i naša iskustva stečena tokom tog vikenda temelj su ovog teksta.

Fanovi piraterije koji su od sredine 2017. godine pratili razvoj Skull & Bonesa sa neizmernim iščekivanjem, tokom godina su, sa svakim novim odlaganjem, gubili sve više entuzijazma i nade. Sve je započelo pre deset godina, kao planirana ekspanzija za odlični Assassin’s Creed IV: Black Flag, igru koja je uspela da unapredi najbolji segment svog prethodnika - pomorske bitke. Kada su uvideli kako zaraznu stvar imaju u rukama, Ubijevci su promenili kurs i objavili da se projekat pretvara u MMO spin-off Assassin’s Creeda, naslovljen Black Flag Infinite. Do zvaničnog predstavljanja na E3 2017, igra je već prošla kroz tri interna naslova i dva reseta enginea. Ipak, u tom trenutku su i publika i mediji bili ubeđeni da će dobiti „ultimativni simulator gusarske akcije” kome treba samo malo vremena i poliranja. Od tada do ove aktuelne bete desio se još jedan tehnološki upgrade, kao i bar dva ogromna talasa internih promena. Razvoju igre, koja je ponikla u Ubisoftovom studiju iz Singapura, pridružili su se brojni drugi Ubijevi timovi, kao sto su Berlin, Čengdu, Pariz, Kijev, Filipini, pa čak i Beograd (kao i još desetak drugih). Pošto su male šanse da će se desiti neko impresivno unapređenje igre od danas do februarskog svečanog porinuća, čini nam se da Skull & Bones čeka baš gruba plovidba. No, krenimo redom.

Početni planovi da se ovaj MMO odvija u karipskom arhipelagu, zamenjeni su morima mistične Hiperboreje, da bismo, na kraju, stigli do prostranstava Indijskog okeana tokom Zlatnog doba gusara, stvarnog perioda od sredine sedamnaestog do početka osamnaestog veka. Igrač je u ulozi mladog kapetana, čiji brod je deo gusarske flote u obračunu sa snagama engleske mornarice. Pogrešna odluka vođe vaše grupe zatiče piratsku flotu u plićaku i gubite sva plovila i dragoceni teret, kao i veliki deo posade. Sada morate da se u maloj, sklepanoj barci domognete piratskog uporišta Sainte-Anne, kako biste ponovo započeli uspon na lestvici gusarske hijerarhije, a sticanje reputacije, boljeg broda i opreme zahteva niz mukotrpnih i krvavih plovidbi po okolnom moru.

Narativni okvir igre generalno je solidan, ali se ne uklapa najsrećnije u sam gameplay. Nakon što skapirate osnove upravljanja i igračkih sistema, trebalo bi da se prepustite slavnoj gusarskoj slobodi. Umesto toga, pred vama je niz onoga što se u MMO naslovima naziva „fed-ex misije”. Dakle, idete od tačke A do tačke B, pokupite nešto, i vraćate se nazad. Situacija je mnogo veselija ako se usput nađe neki nesrećnik u čiji trup možete da ispraznite topove nekoliko puta i maznete kakav zanimljiv loot (neke od misija zahtevaju „dropove” od određenih protivnika), ali opšti utisak je više da ste pripadnik naoružane pomorske kurirske službe, a ne kriminalac koji seje strah i trepet po sedam mora. Ljudi ’oće da budu pirati zbog bitaka, misterije i traganja za izgubljenim blagom, a ne radi sporog grinda uzbrdo po korporativnoj lestvici.

Da je tehnička strana igre uzburkano more, njene oscilacije bi ispraznile želuce i najiskusnijih morskih vukova. Sa jedne strane, plovidba je prelepa. Brod i more izgledaju vrhunski, a kada se vaša lađa nalazi na pučini i držite kurs ka sledećem okršaju, pa još posada krene da peva neki sea shanty, bukvalno osećate miris mora i kapljice raspršenih talasa na licu. Atmosfera je u takvim trenucima zaista, zaista fantastična. Sa druge strane, mehanički deo plovidbe daleko je od idealnog i njene slabosti dolaze naročito do izražaja tokom pomorskih bitaka. Komande uopšte nisu loše, pogotovo kada se malo naviknete na manipulaciju jedrima i orijentaciju brodova kako bi vaši topovi imali idealnu liniju vatre. Stvar je u opštem utisku tromosti koja je najverovatnije posledica želje da se donekle izađe u susret simulaciji realnosti, ali u praksi nije sve na svom mestu. Nema veze što gameplay očigledno mnogo više naginje na stranu arkadnog, nego ka simulaciji - jednostavno, balans između ova dva ekstrema nije odmeren kako treba. Uostalom, uzmimo za poređenje ono zbog čega Skull & Bones uopšte postoji (i zašto gomila ljudi želi da ga igra), a to je vrhunska borba u Black Flagu. Bitke u BF očigledno su izvedene manje arkadno od ovih u S&B, ali su istovremeno i mnogo uzbudljivije i mnogo zabavnije, pa je kompletni ugođaj mnogo dinamičniji. Takođe, mehanička priroda MMO naslova ponekad je u direktnoj koliziji sa onim što bi bilo najzabavnije. Tako, na primer, kada obogaljite protivnički brod, dobijate opciju da ga „boardujete”, ali umesto nečega što biste radili aktivno, dobija se samo kratka, automatizovana animacija. Jasno je da nema smisla da ulazite u novi igrački režim i trošite vreme na borbu sa protivničkom posadom kada se oko vas odvija pomorska bitka sa više učesnika, ali to ne umanjuje činjenicu da vas pljuska hladni talas razočaranja u trenutku kada shvatite da umesto proper gusarenja dobijate puku animaciju. Istraživanje olupina i sakupljanje resursa sa nodova uz obalu rešeno je čudnim interfejsom, koji ne zna da li hoće da bude mini-igra ili ne. Uglavnom, ni to nije zabavno.

Dodatni problem tehničke strane ovog musavog dublona je opšti bazd nedovršenosti. Bukvalno prvi lik koji vam se obraća tokom tutorijala ima užasno izveden model i još goru animaciju lica. Nakon toga, kreće lutrija sa izgledom likova u kojoj nikad ne znate da li će sledeća osoba sa kojom pričate imati model i animaciju koji su solidni, prolazni ili, avaj, tragični. Zaista nam nije jasno kako neko može da dozvoli da nakon toliko godina osnovne stvari izgledaju ovako slabo. Sem toga, kada su već ljudski likovi na tapetu, vlastiti splet problema donosi alter-ego igrača. Trčkaranje vašeg lika po kopnu izvedeno je tako tromo i kilavo da imate osećaj da non stop gacate kroz blato. Još jedan kamen spoticanja predstavlja odluka da vaš lik bude mutav. Džaba ste se trudili da podesite izgled svog avatara, kada tokom svih interakcija priča samo vaš sagovornik, a vi ste nemi posmatrač. Od Erola Flina do Džonija Depa, najbolji gusari su oni kojima je jezik jednako britak kao i mač, a u Skull & Bones je, nažalost, ova prilika za dodatno uranjanje u svet igre neslavno propuštena.

Jedan od aspekata igre kome je očigledno posvećen veliki stepen pažnje je sređivanje vašeg broda. U beti je bilo desetak modela sa različitim plovnim i borbenim karakteristikama, klasom, perkovima, kao i kapacitetom za arsenal i dodatnu opremu. Možete da provedete mnogo vremena u lickanju svojih plovećih mezimaca, ali u tome će najviše uživati oni igrači koji vole da se bave sakupljanjem resursa i craftingom, pošto nabavljanje opreme zahteva šetanje od majstora do majstora, nabavljanje „recepata” i materijala. Tek nakon tone „fizikalisanja”, sledi žongliranje sa slotovima na vašem omiljenom brodu.

Autor ovih redova svestan je toga da ovaj tekst zvuči prilično negativno prema Skull & Bonesu. To je, pre svega, zbog razočaranja u to što visoki stepen očekivanja nije ispunjen, a na igru se čekalo više od pet godina. Nema sumnje da će se naći mnogi igrači koji će preći preko brojnih problema ovog ostvarenja i provesti uz njega solidnu količinu vremena, ali većina, u kojoj gori slobodarski duh pirata, želeće nešto više prave avanture, a manje dosadnog grinda i repetitivnih misija. Svi su izgledi da je sudbina ove igre duga šetnja po kratkoj dasci, pravo u čeljusti zaborava.