Vladimir PISODOROV

1. januar 2024.

Mnogi odlaze toliko daleko da Super Woden GP 2 proglašavaju izometrijskom verzijom Gran Turisma. Na njega ih verovatno podseća (imaginarna) mapa sa koje birate takmičenja na kojima ćete da učestvujete, ali i razbacane prodavnice automobila u kojima možete da pazarite nove četvorotočkaše. Sve to, zaista, donosi određenu dozu privlačnosti i igri daje šmek sa kojim odavno nismo imali prilike da se susretnemo kada su u pitanju trkački naslovi.

Bez puno okolišanja, sedate za upravljač krntije koja vam je dodeljena i uzimate učešće u prvom šampionatu sa liste. Prvo što vas očekuje je prepoznatljiv, izometrijski pogled na akciju, sličan onom iz igre World Rally (1993). Kamera, naravno, nije fiksirana za jedno mesto, pa će biti situacija u kojima se akcija posmatra i iz, na primer, ptičje perspektive, ali i otpozadi. Dobra stvar je što možete da uključite „podsetnik” za nadolazeće krivine, jer sa mini-mape ne stižete da „čitate” podatke zbog brzine i opšte gungule na stazi. Ako vam ni to nije dovoljno, autori su ostavili mogućnost da se obavi zumiranje, što obično nije slučaj u naslovima iz žanra.

Grafička rešenja briljiraju: stilizovana su i izvedena u retro maniru, tako da imate utisak da ste se vratili u zlatno doba arkadnih mašina. Ono što dodatno može da pojača utisak je mogućnost korišćenja grafičkih filtera, pa, tako, prikaz dodatno može da se pikselizuje, može da se obavi simulacija rada CRT ekrana, pa čak i da se sve prilagodi tako da izgleda kao da se pokreće sa Amige.

Nije samo retro aroma ono što igri daje posebnu notu, već je tu i pojednostavljen sistem upravljanja, pa u igri mogu da uživaju i oni koji se do sada nisu susretali sa ovakvim konceptom. Poenta je obezbediti fluidan prolaz kroz krivine ako je moguće i to bez korišćenja kočnice - pravovremenim puštanjem papučice gasa. Na taj način, automobil ulazi u drift, a vi veštim pritiskanjem strelica obezbeđujete da se kroz krivine prođe „postrance”. Čukanja sa oponentima i objektima pored staze biće česta i iako se neće vizuelno odraziti na stanje limarije, hoće na performanse. Skala oštećenja jasno pokazuje u kakvom se stanju automobil nalazi, mada su reperkusije na performanse kratkotrajne. Naime, nakon što je trka završena, automobil se vraća u fabričko stanje bez ulaganja novčanih sredstava. Kad smo već kod trošenja novca, postoji mogućnost friziranja mašina i tu je na raspolaganju šest oblasti koje mogu da se „napadnu”. Tako, promene mogu da se obave na agregatu, menjačkoj kutiji, kočnicama, šasiji i oslanjanju, a dozvoljena je i kupovina kvalitetnijih pneumatika. Kupovinom ne akvizirate pojedinačne delove, već pakete kojih je na raspolaganju po tri u svakoj oblasti. Iako se automobili magično „oporavljaju” između trka, povremeno ćete morati da menjate ulje, baš kao i da operete automobil. Na meniju se nalazi i mogućnost promene boje automobila, odabirom neke od podržanih šema.

Roster automobila je zapanjujuć - ima ih oko 180. Nije bilo realno za očekivati da će autori uspeti da obezbede licence za korišćenje naziva pravih automobila, pa se to nije ni desilo. Ono što su mogli da urade, a nisu, jeste to da osmisle nazive koji će podsećati na originale. To je stvar koju smo ranije redovno viđali kada su u pitanju nelicencirana ostvarenja, a nije nužno vezana samo za nazive automobila. Ako je za utehu, većinu četvorotočkaša koji defiluju igrom prepoznaćete odmah. Nisu u pitanju samo trkački modeli, već i ulične verzije, pikapi, pa čak i „šklopocije”, poput Citroenove Dijane. Trebaće vam malo vremena da se naviknete na nazive devet dostupnih proizvođača i, naročito, na njihove proizvode koje nije moguće kupovati pre pokretanja trka, već isključivo iz prodavnice.

Potonje rečeno naročito je važno, pošto su šampionati „vezani” ne samo za snagu, već i za modele automobila kojima je dozvoljeno učešće. Inače, automobili se međusobno razlikuju po snazi, upravljivosti, maksimalnoj brzini i prianjanju. Uspešno kompletiranje šampionata (ima ih „mali milion”) osim novca, kao nagradu, donosi i zvezdice koje se kasnije koriste za automatsko otključavanje dodatnih takmičenja. To je još jedan segment u kom Super Woden GP 2 sija. Tako, na raspolaganju su i trke na štopericu, pojedinačni trkački vikendi, koji su, takođe, tematski organizovani i zahtevaju upotrebu naznačenih modela automobila, pa čak i trke izdržljivosti u kojima ćete se sa oponentima ganjati vozeći više desetina krugova. Ono što nas je najviše obradovalo su reliji koji čine značajan deo trka. Na raspolaganju su čak i suvozači koji će vas uz odgovarajuće vizuelne znakove upozoravati na tip krivina koje vas očekuju. Autori su u miks ubacili i arkadni režim u kojem je cilj da savladate naznačen set deonica pre nego što istekne vreme, uz mogućnost korišćenja dodatnih žetona. Ovaj režim, podrazumevano, donosi i nešto drugačiji grafički prikaz, kako bi se postigao osećaj igre na pravom arkadnom aparatu.

Nažalost, podrška za online multiplayer igranje je izostala, mada to ne znači da se od takmičenja više ljudskih igrača istovremeno u potpunosti odustalo. Moraćete da se zadovoljite klasičnim offline komplementom, koji podrazumeva podelu ekrana na ravne časti. Moguće je učešće do četiri igrača istovremeno, jedino što je potrebno jeste da se nalaze u istoj prostoriji.

Na prvi pogled, Super Woden GP 2 deluje neodoljivo i u žanr trkačkih igara donosi toliko očekivan svež vazduh. Iako su na mnogim poljima pogodili sam centar mete, autori su napravili i nekoliko propusta zbog kojih, ipak, ne možemo da kažemo da se radi o savršenom ostvarenju. Ruku na srce, tako nešto nije ni bilo očekivano. Nije nam se dopao način na koji se automobili ponašaju nakon kontakata sa protivničkim automobilima, ali ni sa objektima pokraj staze. U prvom slučaju, gubitak kontrole je prenaglašen, mada ćete mašine uspeti nekako da obuzdate nakon malo vežbe. Situacija u kojoj to obično nećete biti u prilici da učinite jesu „poljoprivredni radovi”. Kontakt sa travom, peskom ili već bilo kojom drugom podlogom koja se nalazi izvan okvira staze dovešće do znatnog usporavanja automobila i otežanog upravljanja, a ako dođe do kontakta sa zaštitnom ogradom, spoznaćete šta su to pravi problemi. Automobili kao da se „lepe” za objekte, ne dozvoljavajući vam da promenite smer kretanja dokle god „sekvenca” kažnjavanja nije završena. S druge strane, upravljački model dovoljno je precizan, pa ovakve situacije nećete biti u prilici da konzumirate u količinama koje bi vam pokvarile uživanje.

Kada su produkcijske vrednosti u pitanju, mišljenja smo da su autori mogli da obave nešto bolji posao. Već smo pomenuli da je kupovina automobila moguća samo sa mape, ne i pre početka trka, ali to nije jedina stvar koja je mogla da bude bolja. Retro je u redu, ali ne ako postane izgovor da se ne zategnu svi razvezani krajevi. Na polju menija i sadržaja u njima, igra deluje nezavršeno i nezaokruženo.

Iako se u kampanji nalazi takmičenja koliko vam srce ište, veoma brzo bićete primorani na grind, jer nećete biti u prilici drugačije da priuštite vozilo koje vam omogućava pristup novim trkama. Provaliju možete da preskočite kupovinom paketa delova i friziranjem mašina. Takođe, već na podrazumevanom nivou težine obezbeđivanje potrebnog broja zvezdica može da bude problem, pa se čini da ne postoji puno prostora za neuspehe, ali i da se vrednuju isključivo pobede.

Pomenuti nedostaci nisu dovoljni da pokvare pozitivan utisak o igri koji imate od samog početka. Veliki izbor automobila, trke po različitim vremenskim prilikama i podlogama, noćni okršaji i mogućnost igranja do četiri igrača u lokalu dugo će vas držati ispred ekrana. Tu je i poduža kampanja sa izazovima u kojima su uključene i reli deonice, pa se ni sa te strane nećete osećati uskraćenim. Šlag na tortu je podatak da Super Woden GP 2 košta svega 13 evrića, a to vas stavlja u poziciju da ćete teško odoleti iskušenju da sebi ne priuštite lep digitalni poklon za Novu godinu.