Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2024.

Ako bi se o čovečanstvu sudilo po disproporciji između igara koje se bave banditizmom u odnosu na one sa temom sprovođenja reda i zakona, presuda bi bila palac nadole. Na deset dilera i srikača pejdžera kojima je smisao života viski u separeu i GTA Online, dolazi jedan ili nijedan provincijski policajac koji, praktično, i nema šta da igra, osim ako u ponudu igara ne računate nesrećni Police Simulator: Patrol Officers, igru koju su nemački autori stvorili za nemačku publiku.

Policijske procedure nisu zanimljive same po sebi, već su atraktivne samo ako se radi o životu ili smrti. Igre iz starog i predobrog serijala S.W.A.T. znale su da pogode žicu razvučenu između sirove zabave i surovog realizma, ali taj serijal se ugasio četvrtim delom, koji se pojavio davne 2005. godine. Od tada nismo imali mnogo prilike da se bavimo upadima u drogoške laboratorije i uzvikivanjem: „LEZI DOLE MAJMUNE!”. Bilo je, doduše, nekih sitnih indie pokušaja da se za male pare napravi SWAT simulator, ali igre kao što je Door Kickers ipak nisu S.W.A.T. koga se seća Peperidž farma.

Ready or Not je, dakle, jedinstvena, moderna igra na tu temu. Od našeg poslednjeg osvrta na nju (SK 02/2023) prošlo je jedanaest meseci, tokom kojih je igra ispeglala uniformu i ušnirala taktičke čizme bez preskakanja rupa. U pitanju je, naravno, old-skul taktički simulator S.W.A.T. odreda, koji postoje u američkim lokalnim policijama. Ako možda niste znali, S.W.A.T. je skraćenica za Special Weapons and Tactics, što bi kod nas bilo nešto najpribližnije Žandarmeriji. SWAT se angažuje kada je potrebno da se spasavaju taoci, kad postoji ozbiljna oružana pretnja i u slučaju terorizma i drugih zadataka kojima obični plavci nisu dorasli.

Ready or Not smešten je u Los Sueños, fiktivnu varijantu Los Anđelesa, gde operišu, praktično, sve dokumentovane kategorije opasnog ološa. Borićete se sa dilerima droge, terorističkim milicijama, bombašima, ludacima, pa čak i nekakvim kripto-prevarantima koji su uobrazili su opasni banditi, te su se naoružali i uzeli taoce. U single-player kampanji igraćete ulogu komandira petočlanog tima (vi i četiri AI saborca), a igra podržava i kooperativne misije, odnosno, igranje sa drugim igračima. Kampanjske misije naoko su nepovezane, ali ćete u jednom momentu uočiti niti koje ih spajaju. Svaka predstavlja samostalni tematski scenario i situaciju koju morate da rešite po PS-u. Ovo znači da ne smete da ubijate sve što se miče, da morate da razlikujete civile od krimosa, da ne smete da pucate u bandita koji se predao, već da ga uhapsite, da pokupite dokazni materijal koji leži okolo (oružje, najčešće) itd.

Rad po proceduri će vam, takođe, pomoći da preživite gomilu opasnih situacija. Koristeći moćni kontekstualni meni, vašim pulenima izdavaćete najrazličitije komande, od kojih se najznačajnije tiču kontrolisanih upada kroz zamandaljena vrata iza kojih se krije neko naoružan. Dobra situaciona slika je majka preživljavanja, te ćete u tu svrhu koristiti zmija-kamere i druge gedžete, a zabarikadirane krimose rešavati šok-bombama i koordinisanim upadima sa više strana. Taoci, kojih će biti sve više kako kampanja napreduje, uvek komplikuju situaciju, pogotovo u misijama gde nemate toleranciju na civilne gubitke.

Ready or Not je uzbudljiv i hiperrealističan po mnogim pitanjima, pre svega po oružju i opremi kojom možete kastomizovati svog avatara i članove odreda. U igri postoji tona pušaka, automata, sačmara, pištolja, revolvera, nišana, rukohvata, razbijača pucnjeva, prigušivača, kompenzatora i drugih dodataka, a eksperimentisanje je često zabavnije od rešavanja misije po pravilu službe. Jedina stvar koja realno smeta kod igre jesu pasivni protivnici, koji imaju premali radijus kretanja - najčešće čuče u sobi u kojoj su spawnovani, čekajući da im dođete na zicer. Da su malo proaktivniji, igra bi bila zaguljenija, ali kudikamo realnija. I još bolja.