Marko VASILJEVIĆ

1. maj 2023.

Strateška igra, smeštena u period Velikog rata, izdata u 2023. godini? Zvuči kao električni automobili na ulicama Petrovca na Mlavi. Nije nemoguće i privlači znatiželju, ali ne deluje očekivano. Vidite, u Petrovcu uopšte nema brzih punjača za e-aute, a broj zainteresovanih za strategije u 2023. godini tek je marginalno veći. Dobro, ovo drugo je preterivanje, ali ti ljudi uglavnom su strateški veterani, što znači da su mnogo odigrali i da znaju šta je kvalitet. Ako njima treba da se dopadne TGW:WF, onda bi bolje bilo da je vraški dobar. To što su gladni i žedni svog omiljenog žanra, ne znači da će rado kušati bilo šta. A ovo nije baš najsjajnija igra.

Na meniju su, pored skirmisha i pustog multiplayera, tutorijal i dve kampanje, po jedna za svaku od sukobljenih strana. Tutorijal nije obavezan, ali bolje je proći kroz njega, da bi pokupili fragment rezona i mehanizama bez kojih nećete moći ni da počnete sa igrom. U svakom slučaju, dočekaće vas mapa zapadnog fronta, lepo obeležena i podeljena na hexove, sa već raspoređenim početnim jedinicama. Kampanju možete započeti u 1914. godini ili u već odmakloj 1916, ali u oba slučaja zadatak je isti. Pozicionirati pojačanja u polja od značaja, napraviti plan i pokušati da se linija fronta pomeri ka prestonici protivnika.

Tu dolazimo do jednog od najvećih problema u igri: želje autora da očuvaju istorijsku verodostojnost i prenesu tu atmosferu da se rat ne dobija u jednoj brzoj akciji, već polako, pedalj po pedalj. U stilu serijala Total War, iniciranjem napada na protivničko polje dobijate mogućnost da pustite računar da odluči pobednika ili uzmete stvar u svoje ruke i pređete iz taktičko-poteznog režima na RTS mapu. U prvom slučaju, rezultati će varirati i verovatno nikada nećete uspeti da uradite nešto značajno. Ako se umrsite u RTS režim, šanse su nešto veće. Ali, ni ovde ne očekujte C&C ili sličnu dinamiku.

Ne, umesto štancovanja zgrada i jedinica, kopaćete rovove. Mnogo rovova. Kada postavite rovove, mitraljeze, artiljeriju i ostalo što vam je na raspolaganju, možete da kliknete „play” i onda gledate kako se ništa ne dešava, jer neprijateljski AI neće napasti vaše pozicije sem ako nije izračunao da može da vas pokida. Okej, onda vi napadnete njega, pošaljete jadnu pešadiju i/ili tenkiće i budu desetkovani, jer niste dobro koordinisali sa artiljerijom. U boljim varijantama uspećete da skontate šta vam sve treba i kako da se organizujete, pa da uz velike gubitke, ipak, ostvarite veliku pobedu. Kako stvar uopšte nije laka, bićete ponosni na sebe. Vraćate se na veliku taktičku mapu. Šta je ovo suncetitvoje? Polje nije osvojeno. Skinuo sam mu samo jednu zvezdicu, a ima ih još tri. Moram sve?! Znači, igraću jednu istu mapu još barem tri puta da bih osvojio jedno polje?

Kome ovo već zvuči dosadno i mučno, praksa neće biti bolja. Ne pomaže ni činjenica da sve (grafika/modeli/animacija) izgleda prilično loše. Plus, vojnici ne prate naređenja najbolje, pa neretko ne uđu u rov ili promene pravac kretanja što, uglavnom, rezultuje pogibijom. Muzika prati opštu letargiju dizajnerskih odluka i čitava prezentacija je na jako niskom nivou.

Audio-vizuelne propuste oprostiće, možda, neko koga ovakav gameplay pogodi i zapravo mu je zabavan, ali ne verujemo da se radi o velikom broju igrača. Ti strpljivi i predani entuzijasti možda nađu radost u moru mehanizama i sitnica koje, pak, imaju upitni uticaj na uspešan ishod bitaka. Možda će im prijati sporost menjanja linije fronta, jer je to realnije. Doduše, moguća je pobeda bez osvajanja protivničke prestonice, već je dovoljno samo da oborite protivnički nacionalni moral na nulu, a svoj očuvate u plusu. Te dve velike brojke menjaće se nakon svake bitke, svakog uspeha i poraza. Bez obzira na ono što vidite na bojnom polju, plus i minus na brojaču pokazaće uvek kako ste prošli. Ako vam +3 na 378 zvuči kao „oh yeah” momenat - ovo je igra za vas. Ako se, pak, sećate dana kada smo vrteli KKnD, Red Alert i slične naslove, produžite dalje, ovo nije takva igra.