Dragan KOSOVAC

1. maj 2023.

Smrt je jedna od neumoljivih sila sa kojima se čovečanstvo nosi od početka samosvesnosti naše vrste. Zbog toga ne čudi da su brojne kulture, još pre više hiljada godina, stvarale njenu antropomorfnu reprezentaciju, prvo u pisanoj, a zatim i u likovnoj formi. Od ranih prikaza u obliku, manje-više, običnog muškarca ili žene kao delova klasičnog politeističkog panteona, do prizora kosturskog lika u crnoj odori, sa kapuljačom preko glave i kosom u rukama smo došli tek u Evropi tokom epidemije kuge, sredinom 14. veka. Takođe, taj izgled je tek pola milenijuma kasnije dobio i zvanični anglofoni naziv - Grim Reaper. Od sredine dvadesetog veka, u literaturi i na filmu počinju da se pojavljuju simpatične, pa, čak, i dobroćudne varijante Smrti, što je, naravno, kulminiralo trenutno najslavnijom varijantom „Kosača” u pop-kulturi, onom iz serijala „Discworld” Terija Prečeta. Smrt iz igre Have a Nice Death, iz studija Magic Design, donekle podseća na dopadljivu kreaciju Ser Terija, najverovatnije zbog kombinacije suvog humora i upečatljivog kolorita vizuelnog elementa igre, mada glavni protagonista i dalje ima vlastiti, autentični vajb smorenog šrafa u velikoj korporativnoj mašineriji. Sem toga, sama igra uspešno odiše kombinacijom komedije i ozbiljne situacije u kojoj se, svojom krivicom, obreo naš naslovni lik.

Zagrobni život u koji nas vodi ova igra predstavlja svojevrsnu birokratsku distopiju. Naime, eksplozivni rast broja ljudi na Zemlji doveo je do situacije da na dnevnom nivou mnogo više duša mora da bude sprovedeno u zagrobni život. To, naravno, znači da Smrt ima mnogo više posla, sve do tačke da više ne može da tu dužnost obavlja samostalno. Tako je neumorni Kosač odlučio da delegira svoje dužnosti stvorenjima zvanim Sorrowsi. Prvo je obavljao svoj posao zajedno sa njima, zatim se bacio samo na nadgledanje, a onda su čak i to preuzeli drugi Sorrowsi, a Smrt je ostala u svojoj kancelariji, zadužena za, naizgled, beskonačnu papirologiju na vrhu megakorporacije koja se bavi sprovođenjem duša. Igra počinje u trenutku kada je Smrt toliko dugo sedela za stolom udarajući pečate, da je postala mala, slabašna senka svoje nekada impozantne pojave, a pohlepni Sorrowsi, koji su na čelu različitih odeljenja ovog birokratskog konglomerata, rešavaju da preuzmu kontrolu nad kompanijom od Smrti. Na vama je da batalite pečatiranje papira, izvadite svoju vernu kosu iz naftalina i dovedete neposlušne zaposlene u vašoj korporaciji u red.

Što se tiše gameplaya, Have a Nice Death je akcioni platformer i to u roguelite varijanti, što znači da su u prvom planu dve najbitnije karakteristike ove vrste igara - nasumično generisan sadržaj i redovno vraćanje na početak usled smrti (gubljenja života našeg junaka) sa trajnom meta-progresijom koja bi trebalo da olakša sledeću partiju. Kod nivoa, ta nasumičnost ogleda se i kroz njihovu konstrukciju (sklapanjem prepoznatljivih sub-elemenata u potpuno nove i jedinstvene celine), ali i raspored zona i mini-bossova sa kojima se obračunavate. Pored pomenutih Sorrowsa u ulozi bossova svake zone, tu su i takozvani Thanageri (spoj engleske reči menadžer i grčke tanatos, za smrt). Iako su sve zone u igri prigodno mračne i sablasne, jer se, ipak, radi o zagrobnom životu, svaka ima specifičnu tematsku atmosferu sa svojom „ergelom” protivnika i opasnosti koje treba izbegavati. Tu su, na primer, odeljenje za industrijsko zagađenje, sekcija za moderno ratovanje, toksičnu hranu ili fizičke bolesti. Početni, strogo crno-beli kolorit, povremeno razbijen šarenilom posebnih predmeta ili vaših sposobnosti, u svakoj zoni dobija specijalni filter koji (u sprezi sa zvukom) čini čuda na polju atmosfere.

U okviru jedne partije posetićete pet odeljenja/zona, svako sa po pet spratova. U duhu kretanja po mrežastoj mapi sa brojnim račvanjima (što je tipično za roguelite igre), nakon prvog, nasumično odbranog odeljenja, dobijate mogućnost izbora između dve nove zone. Sem toga, kada otključate kontrolu nad kobnim liftom, moguće je preskakanje spratova, ali ono nije i preporučljivo. Zašto? Zato što tokom platformisanja i obračunima sa običnim protivnicima stičete resurse za unapređivanje svog lika, otključavate sekundarne magije, mogućnost za unapređivanje opreme, kao i pasivne „bonuse” u vidu prigodno nazvanih prokletstava. Kod ovog poslednjeg, radi se o specijalnim kartama koje trajno modifikuju pravila partije. Dok su početna prokletstva čisto pozitivnog karaktera, ona naprednija imaju i negativnu komponentu, pa je na vama da odaberete kombo koji vam najviše koristi.

Upravljačka šema igre je prva liga. Kontrole su jasne i direktne, a kretanje Smrti poletno i glatko, kao što i treba da bude u ovom tipu igre. Klasično kretanje u četiri pravca sa mogućnošću duplog skoka, dasha i veranja uz energetske snopove odlično je za efikasno pokrivanje terena, bilo da izbegavate statične opasnosti ili ste u žustrom obračunu sa protivnicima. Kretanje je upotpunjeno napadima primarnim oružjem (različite vrste kosa koje birate na početku partije) sa brzim i sporim napadom, kao i komboima koje, takođe, vremenom otključavate za svaku specifičnu kosu i morate da ovladate njima, pogotovo pre izazovnijih obračuna sa velikim negativcima. Arsenal zaokružuju specijalne magije ili sekundarna oružja (vezana za vaš plašt sa kapuljačom) i njih možete da menjate po želji i prilagođavate ih situaciji i protivnicima, ali prvo morate da ih pronađete tokom partije.

Svaki uspešan roguelite naslov živi i umire na klackalici balansa između dinamičnosti primarnog gameplaya i postepenog trajnog unapređivanja između partija. U slučaju Have a Nice Death, prva komponenta obavlja sizifovski posao zabave igrača dok je druga prilično okrutna. Naime, trajna unapređenja prilično su sitna u poređenju sa otključanim bonusima koje ćete izgubiti sa okončanjem partije. Ovo, zapravo, i nije toliko loše, jer autori igraju na kartu toga da ne zavisite samo od permanentnih upgradea, nego da ćete vremenom da postanete bolji u samoj igri, jer ćete naučiti šta i kako da izbegavate, odnosno, čime da mučite i eliminišete određene neprijatelje. Ipak, ne možemo da se otmemo utisku da je ovo jedna od onih roguelite igara u kojima meta-progresija manje pojačava glavnog junaka, a više mu dodaje nove mogućnosti. To nikako nije loše, ali nasumičnost pri biranju ograničenog broja bonusa iz sve većeg poola, efektivno, otežava prelazak, umesto da ga olakšava. Nakon dužeg igranja i razmišljanja na ovu temu, ipak, pozdravljamo odluku autora da idu na ovakav tip progresije, jer je usmerena ka fanovima ovog žanra koji žele veći izazov, a za one kojima treba mala pomoć pri savladavanju igre, tu je režim Self-Fulfillment, koji donekle olakšava gameplay (više u smislu lakšeg učenja mehanike igre, nego tolikog snižavanja opšteg stepena težine da je kompletiranje celog naslova lakše i brže). U zavisnosti od stepena umešnosti (i, pre svega, sreće prilikom izbora kose i prokletstava, kao i pronađenih magija) igru ćete preći za deset do petnaest sati, mada vas ništa ne sprečava da i nakon toga pokrećete partije i otključavate stvari koje još uvek niste. Takođe, na netu postoje manija... fini ljudi koji igru prelaze za manje od pola sata, tako da izazov uvek postoji.

Atmosfera je, takođe, jedan od velikih aduta Have a Nice Deatha. Pored upečatljivog dizajna likova i okruženja uz pomenuto poigravanje sa crno-belim prikazima u koje su promišljeno ubačene boje ili filteri, tu su i razgovori sa NPC-ima koji na površini mogu da podsećaju na isprazno kancelarijsko tračarenje u hodnicima velike kompanije, ali se iz partije u partiju ovi dijalozi menjaju, ukazujući na neotkrivene mogućnosti vašeg lika, slabosti pojedinih protivnika, pa, čak, i skrivene questove čijim ispunjavanjem ćete otključati neko bitno, trajno unapređenje.

Have a Nive Death je kvalitetan 2D akcioni roguelite, čiji autori dobro znaju šta vole poklonici ovog žanra. Simpatičan svet, glatka akcija i ozbiljan stepen izazova držaće vas zaokupljene i zabavljene više nego dovoljno dugo, tako da je cena od 25 evra sasvim korektna. Istina, ovaj naslov možda ne doseže impresivne visine jednog Dead Cellsa ili Hadesa, ali im je svakako dovoljno blizu da bez problema mogu da se nađu u istom razgovoru kada se povlače paralele između dizajnerskih odluka različitih razvojnih timova. U svakom slučaju, imamo samo reči hvale za Magic Design Studios i želimo im još mnogo naslova koji su u stanju da zabave publiku kao što to radi Have a Nice Death.