Marko VASILJEVIĆ

1. maj 2023.

Nakon remastera i remakea, TLoU Part I dobija još jedan review na našim stranicama, iz barem dva razloga. Prvo, radi se o PC verziji koju već nedeljama ceo internet mrzi. Drugo, ovo je jedna od najboljih igara svih vremena, pa i zaslužuje više pominjanja.

Dakle, sve lepote i finoće o kojima smo već govorili (SK 10/22), a koje krase PS5 verziju, trebalo je da donesu najbolji mogući TLOU ugođaj PC igračima koje Sony uporno kljuka svojim ekskluzivama. Očigledno, konzolaškoj populaciji ovakva „izdaja” ne čini previše duševnog bola i praštaju izneverena obećanja o ekskluzivnosti njihove platforme. Istovremeno, Sony-san fino kompenzuje nedostatak resursa i mogućnosti da proteklih godina na tržište donese dovoljan broj konzola - prodajom već proverenih igara svežoj igračkoj populaciji. Iskreno, nama ne smeta, platformska ekskluzivnost uvek deluje nekako trulo i ucenjivački, iako ima svoje opravdanje. Da nije toga, pitanje je da li bi neki od studija, poput Naughty Doga, imali dovoljno volje i finansija da iznedre ultraispolirane i, suštinski, vrhunske naslove. Druga je priča kada razvijate nešto za jednu konzolu, a čije iznutrice poznajete bolje od rođene familije i ne brigate o tome da li će neko pokušati da je potera sa integrisanom grafičkom i dva gigabajta RAM-a.

U specifičnom slučaju ove igre, desilo se upravo to. Gazda je naredio brzo portovanje igre koja je „spakovana” za PS5 i na kome radi i izgleda odlično. To nije trebalo da bude previše komplikovan zadatak, kada se u obzir uzme hardver PS5 i „igračke” PC konfiguracije (koja, doduše, košta više za ekvivalentnu snagu). Nažalost, nije sve prošlo glatko. Većina igrača imala je brojne probleme. Stalni padovi u performansama i „pucanje” igre izazvali su plimu nezadovoljstva koja se uredno prelila na Steam, gde se stekao utisak da se ošljarilo i da nema smisla bacati novce na ovakav „poluproizvod”.

Priznaćemo, i nas su iznenadili problemi, koji su se, uglavnom, svodili na izuzetno duga učitavanja, ponekad i u toku samog nivoa, kao i trzanja i štucanja prilikom svake promene scene. Iako je test mašina bila u granicama preporučene konfiguracije, sve je radilo prilično loše, ali nije bilo i potpuno neigrivo.

Suštinski, najveći problem bio je u činjenici da se šejderi nisu pravilno raspakovali. Nakon instalacije, igra će vas upozoriti na potencijalne probleme ukoliko ne sačekate da se obavi njihovo konfigurisanje. Nakon višečasovnog strpljenja (što je sramotno) na našoj mašini su se šejderi spakovali do nekih 52 odsto i nakon toga se poruka izgubila te nam je dala pogrešnu sliku o tome da je sve spremno i svi problemi koje smo imali primećeni su u toku igranja ovakve verzije igre.

Međutim, nakon patcha 1.0.3. od 15. aprila i ponovnog pokušaja, šejderi su se konfigurisali do 100 odsto za desetak minuta. Ispoštovali smo i molbu da osvežimo drajvere za grafičku karticu. Nakon toga, nismo imali niti jedan FPS drop, štuc, puc ili bilo šta što bi odvuklo pažnju. Igra radi odlično, izgleda odlično, i nema prepreka da iskusite nešto što se ne propušta, a što ste, ukoliko nemate PlayStation, propustili.

U odnosu na verziju za PS5, skoro da nema baš nikakve razlike. Teksture, koje su prelepe, za nijansu su oštrije u PC verziji, ali to se u toku igranja ne primećuje. PC verzija ima i nešto veći nivo detalja u daljini, ali i to nije odmah primetno. Svetla, refleksije, senke, čestice, sve izgleda brutalno dobro i ukoliko neke razlike postoje, nećete ih uočiti.

Čemu agonalna neoptimizovanost prilikom izlaska igre, verovatno nikada nećemo saznati. Možda je brzanje bilo posledica jurnjave za hajpom oko serije na HBO-u? Iako je TLOU imao premijeru pre desetak godina, ovo nije ta igra. Ovo je nova igra, koja tako i izgleda, samo sa istom pričom i scenama. Na PC-u ne radi baš uvek savršeno kao na PS5. Ko ne instalira igru na NVMe, nego na hard-disk, patiće se sa dugim vremenom učitavanja. Srećom, nakon par zakrpa koje su izašle razumno brzo, The Last of Us, na preporučenoj konfiguraciji, radi odlično.