Miodrag KUZMANOVIĆ

1. maj 2023.

Mnogi misle da je TV drama „Leptirica” vrhunac ex-YU horora, ali ta kruna, realno, pripada filmu „Izbavitelj” (1976) režisera Krste Papića. Priča o mladom piscu bez kinte koji otkriva zaveru ljudi-pacova infiltriranih u društvo ima duboke alegorijske motive, ali sasvim fino može da se doživi na „pulpičan” način. Ako niste gledali, ispravite taj propust što pre, ima na YouTubeu za „dž”.

U mojoj mutnoj mašti, igra Shardpunk: Verminfall nadovezuje se na trijumf pacovske zavere iz filma. Ovaj potezni hibrid Pathwaya i Darkest Dungeona pripovijeda o civilizaciji koju je uništio iznenadni napad horde humanoidnih pacova. Četvoro preživelih ima ključ za protivnapad u formi automatona, koji nosi kôdove za aktivaciju nekakvih reaktora koji proizvode anti-pac zračenje. Kroz tri poglavlja, vodićete ih kroz lokacije prepune štetočina, birajući samostalni put ka imperijalnoj palati i izbavljenju ljudske rase. Ivan Gajski i profesor Martin Bošković, koga igra sjajni Fabijan Šovagović, drže vam palčeve sa nebesa.

Shardpunk: Verminfall je potezna taktička igra, sa nelinearnom putanjom i meta-progresijom. Iako je zamišljena tako da se igra više puta i da u svakom (ne)uspešnom prolazu/pokušaju otključate nešto novo, ja sam je, bez ikakvih poteškoća, prešao „iz prve”, za nešto manje od devet sati. Na normalnom nivou, igra će biti previše laka svakom iole iskusnom igraču, što je, ujedno, njena najveća mana. Dakle, igrajte na hard. Njena druga mana je jednoobraznost zadataka koja će vas pratiti do kraja kampanje - cilj 90 odsto nivoa je dostizanje bunkera na drugom kraju mape i evakuacija ekipe. Izuzetak su finalni nivoi na kraju svakog od poglavlja i po jedna posebna rudarska misija u svakom od njih, ali ni oni ne nude nikakve specijalne eskapade.

Svi normalni nivoi donose borbu sa progresivno jačim i bolje naoružanim odredima ljudi-pacova. Svaki član vaše ekipe, koju sastavljate na početku od tuceta kandidata, specijalista je za određeni vid borbe i/ili podrške - snajperista, ekspert za blisku borbu sačmarom i katanom, vojnik u borbenom egzoskeletu, itd. Oružje ne možete da im menjate, ali možete da ga nadograđujete između misija, pa i da im budžite borbene specijalke i sposobnosti. Autori kažu da je borba inspirisana serijalom XCOM, što zvuči realno. Operativci imaju dva akciona poena, koja mogu da koriste za kombinaciju kretanja i borbe, svako otvaranje vatre ima procentualnu šansu za pogodak u zavisnosti od distance i zaklona (koji može da bude polovičan i ceo). U igri imate i granate, stimpakove za lečenje (malo Fallout inspiracije), kao i posebna, multipraktična fuziona jezgra koja možete da koristite za napad, oživljavanje vojnika izbačenih iz stroja ili instant otvaranje vrata bunkera, na šta, inače, čekate pet poteza. Automaton koga vodite kao petog člana ekipe ima razne specijalnosti za podršku i često je ključ uspeha.

Između misija, sledi vam Darkest Dungeon sesija u kojoj se vaši borci odmaraju, leče rane, čiste puške i ohrabruju jedni druge. Tu ćete da koristite resurse koje ste nalazili tokom misija, budžiti oružje i sposobnosti i eventualno praviti granate i stimpackove. Broj akcija koje možete da preduzimate u fazi odmora je ograničen, tako da ćete na početku, dok ne ojačate, morati da pravite teške izbore. Pre svega, krpićete rane i rešavati se stresa, koji, kao i u Darkest Dungeonu, dovodi do serije neprijatnih iznenađenja koja vas mogu koštati pobede.

Shardpunk: Verminfall delo je jednog čoveka i to se, nažalost, i te kako vidi. Iako ima solidnu taktičku osnovu i dobro osmišljenu progresiju, igra je na srednje i duže staze previše monotona, a nema ni replay value, jer ćete sve bitno videti i otključati već u prvom prolazu. U individualne zamerke upisao bih i naglašenu retro-pikselizaciju, koju developeri odavno koriste kao štaku umesto kao element umetničkog izraza.