Miodrag KUZMANOVIĆ

1. maj 2023.

Svemirski Diablo, ali kakav! Everspace 2 je ispao mnogo bolji nego što sam se nadao - mlak prvi utisak (SK 01/2021) evoluirao je u totalni entuzijazam za igru koja je uspela da se iskobelja iz senke revolucionarnog prethodnika na krajnje neobičan način. Prvi Everspace bio je unikatna svemirska rogue-lite simulacija sa proceduralno generisanim sadržajem. Ova jedinstvena igra me je, pre šest godina, potpuno oborila s nogu - nikada je nisam deinstalirao i svake godine joj se vraćam da vidim da li još uvek imam ZING potreban za njeno savladavanje.

Na poslednjem, predpandemijskom Gamescomu (2019), imao sam neformalni sastanak sa glavnim developeromEverspacea 2, koji mi je, off the record, na laptopu u sajamskoj kafeteriji predstavio vrlo ranu alfa verziju dvojke. Jel’ moguće, prika moj, da napuštate moderne, proceduralne i rogue-lite koncepte i da ste Everspace 2 zamislili kao klon Privateera ili Freelancera? Moguće je... Moje blago razočaranje produbila je early access verzija igre koja se pojavila dve godine kasnije, tako da nisam polagao neku zvezdanu nadu u finalni build igre. Eto, čak se i meni, veteranu tolikih ratova, desi da omašim u proceni.

Everspace 2 je sjajna stvar. Istovremeno klasična i novotalasna, igra uspešno gudi po strunama i stimuliše nervne završetke koji procenjuju da li je nešto zabavno ili nije. Po koncepciji, igra u najvećoj meri podseća na Freelancer, zapravo, možda još više na Tachyon: The Fringe, zbog velikog akcenta na likovima, dijalozima i priči. Kao i sve drevne igre ovog tipa, i ovo je borbeno-trgovačka simulacija, ali su komercijalni elementi stavljeni na totalni backburner u korist borbe. Everspejs dva nije igra u kojoj ćete beskrajno leteti između Lave i Diso i trgovati hranom, već ćete spaljivati pirate na buljuke, otimati im loot i uživati u skakutanju damage brojeva koji pršte na sve strane i podgrevaju vam strast za nasiljem. Koren njene atraktivnosti je loot podeljen na raritetne klase, od sivog, preko zelenog i plavog, do ljubičastog i legendarnog, žutog. U igri će ga biti na tone, baš kao u svakom Diablu vrednom svoje soli. Za nekoga bi ovo bilo sasvim dovoljno da igri dâ šansu ili sedam, ali to je tek početak priče o njenim kvalitetima.

Everspace 2 se idejno naslanja na prethodni deo, stavljajući vas u ulogu jednog od klonova koji je preživeo svu onu muku skakanja kroz zvezdane sisteme i borbu sa Kurtom i Murtom. Mladi Adam Roslin, svestan da je njegova klonska egzistencija ilegalna, inkognito radi kao korporacijsko obezbeđenje u demilitarizovanoj zoni, skupljajući keš radi penzionisanja u mirnijim krajevima galaksije. Život, naravno, ima druge planove, gurajući ga u centar novog potencijalnog sukoba, koji može da rasplamsa vatru opšteg interplanetarnog rata.

Od bekstva iz piratskog zarobljeništva na početku igre, do end-game fajtova u kojima se odlučuje sudbina slobodnog sveta, svemirskim horizontom produvaće kilotone zvezdane prašine. Iz relativne sigurnosti napuštene vojne baze iz prethodnog rata, Adam i njegova progresivno rastuća ekipa lagano će dubiti svoje mesto pod suncem, ispunjavajući zadatke za svakog ko ima da plati honorar. Dispozicija junaka i njegove družine, inicijalno plaćenička i u potrazi za jednim finalnim „gigom” koji će im omogućiti penzionisanje, lagano će prerasti u herojstvo na opštenarodnu korist.

Everspace 2 je zaista masivna igra, za čije kompletiranje će vam biti potrebno više od četrdeset sati ili čak duplo više od toga ako želite da iskusite baš sve što ima da ponudi. Pored misija koje prate priču, imate i nekoliko kategorija opcionih zadataka i raznih eventova koji, još jednom podvlačim, podsećaju na sisteme koji postoje u Diablu III. Igra čak ima i endgejm u formi Riftova, uz pomoć kojih samostalno možete podešavati težinu radi šansi za bolji plen, što je još jedan naklon Blizardovom tiranosaurusu. Sav taj opcioni sadržaj u igri, zapravo, i nije opcion, jer story misije imaju preporučeni igrački nivo - ako niste dovoljno izlevelovali, nanosićete manje i primati više demidža, bez obzira na kvalitet opreme, što je sistem skaliranja koji smo, takođe, videli kod Blizza. Dakle, moraćete malo da grindujete sporedni sadržaj, bilo da se radi o questovima, bilo o random fajtovima sa piratima kojih ima, praktično, svuda.

Blizz ovo, Blizz ono, ima li ova igra nečeg originalnog, pita se skeptique u trećem redu. Ceo okvir koji postoji oko ovih klasičnih sistema je, zapravo, originalan, jer nikada nije bilo igre koja ARPG koncept akcije, stalnih mikro-gratifikacija i konstantnog napretka stavlja u svemirsku ravan. Prilježni istoričar bi, doduše, mogao da navede da postoje igre kao što su Space Rangers i No Man’s Sky, ali ni jedna od njih nije aksesibl kao Everspace 2. Ne znam šta bi bio srpski izraz (pristupačan, prim. ur.), ali shvatate poentu. Everspace 2 ne morate da učite ili eksperimentišete, niti da gledate YouTube tutorijale -sve što vam je potrebno, naučićete kroz igru u laganom i tečnom maniru.

Jedinstveni element igre i ključni aspekt njene jednostavnosti je kontrolni sistem. U većini igara ovog tipa sa simulacionim prizvukom, vaše svemirsko plovilo funkcioniše kao avion. Ovde se ponaša kao helikopter ili hoverkraft, jer igra uvek kompenzuje inerciju - čim prestanete da dajete gas, usporavate i zaustavljate se u mestu. U igri možete da strejfujete, pravite bravure, ali i da se sklanjate iza zaklona (u asteroidnom polju, recimo), navlačeći protivnika kao u nekom FPS-u sa ljudskim avatarom. Ovo defaultnu perspektivu trećeg lica čini apsolutno udobnom za igranje, snalaženje u prostoru i prikupljanje loota koji ostaje raštrkan u trodimenzionalnom prostoru. Igrati možete i iz prvog lica, ali pogled iz kabine vam znatno redukuje vidno polje, tako da ima minimalnu upotrebnu vrednost.

Okosnica svog tog questovanja i napredovanja kroz igru je loot. Vaš brodić, koji možete da zamenite kad nakuckate dovoljno kredita, ima slotove za primarno i sekundarno oružje, senzore, štitove, energetski booster, oklop, tovarni prostor i konzumablse. Svaki komad opreme ima sopstveni nivo, kao i različite karakteristike u zavisnosti od tipa, namene i klase. Broj opcija za fino podešavanje vaše borbene uloge je enorman. Svaka kategorija oružja ima različite vrednosti za nanošenje štete na štitu i brodskoj oplati, kao i domet. Pravilo je da manji domet znači više demidža, mada i tu ima izuzetaka. Generalno, najviše se isplati koristiti neki laser sa skidanje energetskog štita i balistički autocannon za bušenje oplate, uz dodatak vođenih i nevođenih raketa, pa i krstarećih projektila za fajt za kapitalnim brodovima.

Neželjenu opremu ili onu koju ste prerasli možete da prodate ili da je raščlanite na sastavne delove, da ne kažem, disenčantujete. Tako dobijene resurse možete da koristite za crafting sopstvene opreme, ali prethodno morate da pribavite planove za željeni tip i raritetnu klasu. Mogućnosti za kompleksan min/maxing statistika na ovom polju praktično su neiscrpne, mada je igra težinski balansirana oko igrača koji ne želi da se bakće s tim. Za one zahtevnije, željne većih iskušenja od običnih misija, postoji nekoliko opcija. Ona koju možete da koristite tokom levelovanja je „zona visokog rizika” - u pitanju su instancirane, ad-hok misije sa elitnim protivnicima i boss brodom, za čije aktiviranje vam je potreban poseban, specifični dekoder, koji ispada kao loot. Kada kompletirate priču, otvara vam se pristup end-gameriftovima, gde sve cinculiranje sa opremom dobija svoj puni smisao. Riftovi su, praktično, igranka bez prestanka i zgodan način developera da vam zadrži pažnju do nekog budućeg DLC-a, kojih će sigurno biti ako igra ostvari uspeh na tržištu.

Everspace 2 je striktno single-player igra, optimizovana do balčaka, prelepa i neopterećena glupostima poput opcionih miktrotransakcija ili nesrećnog Denuva. Radila je kao sat već u poslednjoj beta verziji, koju sam igrao za potrebe ovog teksta. Ovo stoji u totalnom kontrastu sa većinom PC igara visokog profila, koje se na tržište izbacuju u stanju raspadanja, a onda mesecima kasnije pečuju uz masivne doze nezadovoljstva i žuči zbog iznevernog poverenja. Ovde toga nema - Everspace 2 je made in Germany, gde još uvek postoje standardi dobre poslovne prakse i respekta kupca.