Aleksandar DINIĆ

1. april 2023.

Platformsko-logička „nadesno-skrolujuća” avanturica Planet of Lana već duže vreme predstavlja šargarepu na štapu za sve ljubitelje dotičnih (pod)žanrova, jer je njen okvirni datum predstavljanja- već više puta odlagan tokom prošle godine. Neodređen, „drugi kvartal tekuće godine, najverovatnije početkom proleća, lol, možda, ko zna...” trenutno figuriše kao mogući momenat kada će ovaj naslov konačno aterirati međ’ igračke mase. Za to vreme, na sreću, demo vrti gde release date neće, pa smo u komadiću ove simpatične igre uživali već sad (a možete i vi, bar dok demo ne bude povučen za preuzimanje sa relevantnih platformi).

Osnovna postavka igre jednostavna je taman koliko i njen gameplay i sve ono što će nas sačekati u kompletnoj verziji, a priča o nedefinisanoj planeti izdašno lepe prirode kojoj se desio peh najezde mehanizovane vojske robotolikih osvajača. Igrač je u ulozi naslovne curice Lane kojoj je, u društvu svog mačko-psetolikog mezimca, prvobitni zadatak da umakne i eskivira dotične napasnike, a, zatim, verovatno, krstareći svetom u nastavku sage provali načine kako da dotične neutrališe ili pošalje tamo odakle su došli. Demo koji je pred nama ne deluje kao prezentacija uvodnih taktova same priče, već više kao sublimacija nekoliko igrinih mehanizama koji će najviše figurisati tokom Lanine odiseje i u kompletnoj verziji igre.

Nalik nepreglednim skorašnjim uzorima, kao i onima od davnina (Flashback, Another World, Limbo, Deadlight, Inside, Somerville i mnogi drugi), Planet of Lana svoju priču pripoveda pomoću suptilnih alatki u vidu upijanja dešavanja iz okruženja, bilo onih koja su u prvom planu, bilo (mnogo češće) događajima u pozadinskim ravnima. Ovo je praćeno poslovičnim izostankom bilo kakvih opširnijih objašnjenja, prikupljenih dokumenata i inih logova, dijaloga između likova (koji su svedeni na sporadična mrmljanja i povike) i slično. Po svom generalnom vajbu i atmosferi, Lana, zapravo, najviše podseća na sjajni Heart of Darkness iz daleke 1998. godine, sa gotovo istim i očuvanim osećajem Spilbergovskog avanturističkog ushićenja koje u današnja cinična vremena nije baš lako ponoviti.

Samo igranje je maksimalno pojednostavljeno i usmereno na korišćenje nekoliko jednostavnih zahvata na terenu, koji omogućavaju dalje napredovanje. Ovo, pre svega, podrazumeva zadavanje jednostavnih instrukcija pomenutoj nerazdvojnoj kreaturici, koja, zatim, odrađuje željene radnje sa različitim ishodima (aktiviranje prekidača, stajanje na biomasama koje se drugačije ponašaju u tim slučajevima, odvraćanjima pažnje i slično). Malobrojni robotoliki stražari prisutni u demo verziji funkcionišu po principu brzometnog jurišanja i insta-gibovanja kada detektuju bilo kakav pokret iz pravca vas ili vašeg pratioca, što iziskuje besprekorno odrađene stealth ili manevre izbegavanja.

Sa prezentacione strane, igra naprosto blista, kao miks raskošne, živahne, koloritne i ručnocrtane grafike u stilu Ghiblijevih crtaća i izvrsno aranžirane muzike koje se ne bi postideo nijedan skupi, dugometražni, animirani film. Dodatne simpatije sigurno će pobrati i način na koji vaš pomenuti pratilac skakuće, trčkara ili obavlja razne akcije na terenu, dok bi, eventualno, jedina mikrozamerka išla pomalo krutom načinu na koji je naslovna junakinja animirana (ništa naročito loše ili ometajuće, ali, ipak, upadljivo za koju klasu ispod fenomenalnih i fluidnih postupaka i animacija glavnog lika iz famoznog Insidea, na koji Lana, takođe, ponekad podseća).

Početak proleća, kao pomenuti izgledni period kada bi igra trebalo da se pojavi, perfektno je vreme za nešto sa ovakvom mehanikom i atmosferom, i do tada držimo palčeve da igra neće ponovo biti odlagana unedogled. Pomenimo i to da će u njenim čarima za sada moći da uživaju samo vlasnici personalnih računara kao i XBoxovci prethodnih i kurentnih generacija (uz dostupnost igre kroz Game Pass servis), dok će Playstationovci i Nintendisti svoj fiks morati da potraže na nekom drugom mestu.