Aleksandar DINIĆ

1. april 2023.

Poplava japanskih RPG-a u poslednjih par godina nije novost u svetu video-igara, koliko je to izraženiji prodor na Zapad. Ipak, u tom moru naslova samo oni ambiciozniji uspeli su da se istaknu. Prvi Octopath Traveler, Switch ekskluziva iz 2018. godine, sukcesivno je prešla i na PC i Xbox One (ali ne i na PlayStation) pratila upravo takvu formulu. Igra je, s jedne strane, donela lepezu od osam igrivih likova/klasa, svaki sa sopstvenom pričom, dok je sa druge bila rodonačelnik specifičnog vizuelnog izraza krštenog u međuvremenu kao „HD-2D”, a sve to na sveopštu radost i zadovoljenje potreba fanova za slatkastom, retro-modernom RPG zanimacijom od stotinu i kusur sati.

Svi uočeni nedostaci, zamerke i druge sitnice koje se nisu glatko uklapale u solidan prvenac u međuvremenu su pažljivo bistreni, redizajnirani ili popravljeni, a krajem februara tekuće godine Square Enix nas je obradovao i nastavkom. Skverovci ne bi bili to što jesu da i ovaj put nisu primenili svoju nedokučivu izdavačku politiku: igra je, pored Switcha i PC-a dostupna i na PS4/5, ali sada nedostaje Xbox.

Algoritam „ako-hoćeš-da-zaradiš-na-konto-igre-xy-onda-nastavak-yx-odradi-na-identinčan-način-uz-minimalna-unapređenja-i-nahrani-prasiće” u potpunosti je i uspešno primenjen i u ovom slučaju. Igra vizuelno i po mehanici izgleda i funkcioniše kao mas’an DLC-kapitalac za prvu igru, uz neke suptilne i dobrodošle novotarije. U dvojci je urađen hard reset i po pitanju likova i po pitanju sveta koji će vam biti stavljen na raspolaganje za istraživanje. Solistija je područje koje zahvata dva masivna kontinenta, nekoliko većih ostrva između njih, sijaset manjih arhipelaga i priobalnih područja i čitavu silu gradova, gradića, naseobina, farmi, hramova, pećina, puteva, puteljaka, rečnih tokova, rukavaca i ostalog. Po pitanju arhitekture i izgleda, igra zahvata iz malo više izvora za razliku od srednjevekovno-fantazijskog miljea koji je krasio prvi deo. Pored pomenutog, tu su i dikensenovsko-viktorijanski gradovi i industrijske steam punk zone, građevine i estetika s kraja 19. veka, barok, zavejani predeli i vrhovi, pustinjski i miljei Divljeg zapada, džunglasto-tribalni tropski pojasevi, dalekoistočnjački prizori feudalnog kvazi-Japana i sijaset toga drugog.

Po ustaljenom običaju na koji implicira i sam naziv igre, radnja prati odiseje osam igrivih likova, koje počinju separatno u svom prvom poglavlju, nakon čega možete vrbovati svakog od ponuđenih pitomaca u četvoročlanu ekipu u nastavku njihovih okto-saga (igrive likove, u krčmama i gostionicama, uvek možete menjati izmenama sa klupe, osim primarnog, sa kojim ste započeli kampanju). Svaka od njihovih priča je interesantnije skrojena i ispričana za razliku od onog viđenog u prethodnoj igri, a gotovo sve se bave motivima izdaje, osvete, potrage za pravdom i ispravljanja krivih i inih Drina. Izdeljene su po poglavljima razbacanim po čitavom igrinom svetu, sa puno inicijalnih sati koje ćete provesti dok, zapravo, ne okupite celu ekipu na jednom mestu. Jedna od prvih novina u nastavku skopčana sa ovim tiče se i činjenice da pomenute priče nisu zasebni entiteti, već se povremeno tematski i geografski prepliću, uz ubacivanje četiri scenarija u kojima su protagonisti po jedan predefinisan par likova (što sve, uz momente kraćih, ali dobrodošlih interakcija, čini da prisutni više ne deluju kao gomila nabacanih neznanaca).

Štrapaciranje terenom, kao i ranije, podeljeno je na istraživanje mnogobrojnih lokacija i čvorišta na kojima vrebaju nasumični susreti sa buljucima raznoraznih demonsko/životinjsko/ljudskih i drugih kripova, i relaksiranija i prijatnija šetnja gradovima, selima i drugim sigurnim habovima u kojima tih neprijatnosti nema (osim ako nisu strogo predviđene trenutno aktiviranom pričom nekog od glavnih junaka). Dotične lokacije nude standardne „servisne” usluge: posete trgovcima, pomenutim krčmama radi reorganizacije družine, aktiviranja njihovih dostupnih poglavlja, uvida u opremu, regenerišućeg odmora, odrađivanja delova questova i slično, i predstavljaju sidrišta preko kojih je moguć brz, lak i bezbolan fast travel po svetu (pod uslovom da ste bar jednom kročili u njih).

Potezne borbe minimalno su obogaćene novotarijama, ali ćemo se podsetiti cele mehanike zbog Playstation publike koja je izvisila za prvu igru. Elem, svaki protivnik dolazi sa određenim stepenom odbrane (prikazane brojem na štitu) i sa nekoliko vrsta napada (magijskih ili hladno-oružanih) na koje je ranjiv i koji dotičnu odbranu tope. Jednom ogoljen i ošamućen protivnik ne samo da preskače sledeći potez, već postaje izrazito osetljiv na ono najjače i najubojitije iz arsenala što možete da mu servirate u lice. Isto ne funkcioniše i u suprotnom smeru, ali to ne znači da vas satrapi neće dobro oznojiti u pojedinim okršajima svojom brojnošću, različitim stepenom odbrane, razornim ili višestrukim napadima, raznoraznim aflikcijama, tumbanjima redosleda napada i bafovima i debafovima kojima će polivati i sebe i vas. Ovo posebno dolazi do izražaja u okršajima sa mnogobrojnim mini, midi i maksi bossovima (koji su groteskno prikazani višestruko većim od svih ostalih bojovnika), koji se dodatno služe raznim kvarnim metodama (privremeno „gašenje” ranjivosti na određene napade, prizivanje smarajućih saveznika usred borbe, pojačavanje štitova i drugo).

Okosnicu taktičkog momenta u fajtovima čini repriza Boost poena, mehanike u kojoj jedan napad možete inicijalno izvesti dva puta (to jest, sa pojačanim dejstvom ako je u pitanju specijalna veština, odnosno, magijska intervencija) ili ga kumulativno „deponovati” kako biste protivniku napravili dar-mar u kasnijim potezima. Novina u ovome je prisustvo latentnih moći, drugačije nepristupačnih moćnih specijalki ili varijacija postojećih koje možete aktivirati nakon što vam se, ljuštenjem protivničkih štitova, ali i primanjem udaraca, ne napuni odgovarajuća kružna skala za svakog od junaka. Ubačena je i mogućnost detaljnijeg dualno-klasnog profilisanja lika kroz stanovite job licence, tako da ćete vremenom napabirčiti impozantnu lepezu napada, magija, specijalnih, specijalnijih i ultimativno specijalnih veština za svaku klasu, pratećih pasivnih skillova, opreme i raznih drugih trica koje će vam biti na raspolaganju za optimalno krljanje sa neprijateljima.

Od preostala dva, mirnodopska fičera implementirano je smenjivanje dana i noći (koje sami inicirate u svakom trenutku, osim kada tekući aktivirani scenario to ne dozvoljava), koje po pravilu menja konfiguraciju položaja stanovnika po naseobinama i direktno utiče na to koja od dve Path radnji vam je trenutno dostupna. Dotične predstavljaju specijalne zahvate koje možete primeniti nad posejanim NPC-ima koji su raspoloženi za interakciju sa vama (izazivanje na dvoboj, mamljenje da vas prate u vašim avanturama kao sporedni učesnici, podmićivanja, ceđenja informacija, klero-ispitivanja, iniciranje kupovine, džeparenja, ošamućivanja i dr.). Ovo ćete, osim u praktičnim situacijama, najviše koristiti za rešavanje mnogobrojnih sporednih zadataka koji zaslužuju posebnu pohvalu zbog načina na koji su osmišljeni (jer je potrebno provaliti šta, gde i na koji tačno način nešto odraditi, isključivo na osnovu šturih inicijalnih informacija kojima će vas zainteresovane strane opskrbiti). Noćni „život” podrazumeva i prisustvo opasnijih kreatura i primeraka u danger zonama, ali i određene benefite i bonuse pred borbe koji se automatski aktiviraju (što zavisi od sastava prvog tima koji vodite).

Poslednje, ali ne i najmanje bitno osveženje gameplaya tiče se prisustva broda koji ćete prvo morati kupiti za pozamašnu sumu krvavo ušteđenih novaca, a koji omogućava kako posetu izolovanim ostrvima sa svojim specifičnostima, tako i pomorske okršaje sa raznim akrepima i abominacijama iz dubina.

Prepoznatljivi pikselizovano-modelirani vizuelni stil koji replicira svojevrsnu 3D-dioramu (odnosno, set igračaka za bogate) ostao je netaknut, sa lepšim doterivanjima prikaza, fokusiranja prednjeg i zadnjeg plana, kolorita, zamućenjima, detaljima i drugim efektnim i efektno suptilnim efektima. Muzičke teme su kvalitetne i raznovrsne, ali i ubitačno kratke i repetitivne do granice tolerancije po pitanju svrdlanja u mozak, ali zato stajaće ovacije zaslužuje izvrsna i kvalitetno izvedena glasovna gluma.

OT2 neće predstavljati nikakvo iznenađenje za fanove prve igre, dok za sve ostale važi da Mrska Osmorka svakako zaslužuje da joj se dâ šansa, pogotovo što je na relevantnim platformama demo za dotičnu još uvek dostupan za gustiranje.