Dragan KOSOVAC

1. april 2023.

Možda nam nećete verovati, ali izgleda da ako posvećeni razvojni tim, kao što je francuski Ishtar Games, provede više od četiri godine u predanom radu na nekom naslovu, a od tog vremena skoro dve godine provede u Early Accessu uz neprestanu komunikaciju sa igračima, finalni rezultat je vrlo, vrlo dobra igra. Neverovatno! Zaista, igra o kojoj smo pisali pre nešto manje od dve godine u rubrici „Prvi utisci” (SK 7/2021) zadržala je sve što ju je već tada činilo zanimljivom, ali je, takođe, vremenom stasala u ozbiljan naslov koji ljubiteljima taktičkih izazova može da ponudi nedelje zabave. Još bolje, ako se desi da ovaj specifičan žanrovski amalgam nekog igrača baš „pogodi u žicu”, govorimo o doživotnoj ljubavi.

Okvirna priča igre The Last Spell prilično je mračna i vodi nas u distopijsku varijantu fantazijskog sveta u kome se desio ekvivalent nuklearne apokalipse, jedino što totalno uništenje nisu donele atomske bombe, nego još destruktivnije magije. Da stvari budu još gore, iz ljubičaste magle regiona razorenih čarolijama pojavljuju se claweri, izvitoperene i neupokojene verzije nekadašnjih stanovnika, privučene životnom silom i magijskom energijom koja omogućava opstanak šačice preživelih, okupljenih u nekolicini izolovanih utočišta. Jedini način da se claweri zaustave i planeta izleči od otrovne divlje magije je da se sva mistična energija odseče od sveta. Da bi to moglo da se uradi, preostali magovi u svim utočištima moraće zajedno, danima, da pripremaju naslovnu poslednju čaroliju, ali količina energije koju pritom troše toliko je velika da claweri ne mogu da odole i napadaju još snažnije nego pre. Kako bi zaštitili magove koji rade na poslednjoj čaroliji, lokalni heroji i vredni meštani organizuju odbranu, do poslednjeg akcionog poena i poslednje kapi mane.

Što se gameplaya igre The Last Spell tiče, u prvom planu svakako je taktički RPG, ali glavni adut ovog naslova leži u činjenici da se, zapravo, radi o melanžu žanrovskih uticaja, o jedinstvenoj mešavini koja strateškoj komponenti dodaje roguelite elemente, kao i bazičnu, ali vrlo bitnu mehaniku izgradnje i razvoja baze. Svaku partiju počinjete sa rudimentarnom postavkom heroja: melee borac, okretni strelac i borbeni mag. Ipak, ova klasifikacija je više provizorna, jer sama igra nema klase, nego se profilisanje mogućnosti svakog od vaših heroja odvija putem osnovnih atributa, specijalnih perkova i, najbitnije, opreme koju nose. Naime, za svaki komad oklopa ili oružja vezane su veštine koje dati lik možete da koristi tokom poteza za tamanjenje clawera. Zbog ovakvog načina funkcionisanja, mogućnost da lik u toku borbe promeni oružje pruža dodatnu dozu taktičke fleksibilnosti. Situacija se dodatno popravlja kada regrutujete dodatne heroje, pa još imate sreće da se u prodavnici pojave baš oni predmeti koji su neophodni da ih razvijete kako ste zamislili da bi vam najbolje pojačali odbranu tokom sledeće noći.

Svaka partija podeljena je na više dnevnih i noćnih faza. Tokom dana, razvijate bazu i likove i pripremate se za sledeći napad, a igra vam, kulturno, pokazuje iz kog smera će neprijateljska horda doći. Kada padne noć, dolaze claweri, višestruko brojniji od vaše male družine. Tokom svakog poteza, vaši heroji troše tri vrste poena (akcije, kretanje i mana) za borbu na kvadratnom rešetkom podeljenom bojnom polju. Poeni za akcije i kretanje obnavljaju se nakon svakog poteza, dok se mana regeneriše tek nakon kraja noćne faze i to slabo (razvoj građevina i kupovina predmeta koji pomažu oporavak mane postaju omiljena aktivnost u dnevnoj fazi). Mana nije samo resurs za borbene magove, već za sve heroje i služi za aktivaciju najmoćnijih, AoE veština bez kojih ne možete da kontrolišete horde clawera.

Dok pikselizovana grafika, možda, nije za svakoga, njom dočarana atmosfera je odlična, a vrhunska prateća muzika podiže je na još viši nivo. Ipak, veliko srce ove igre je njen gameplay i ako imate sklonost ka ovom tipu igara, bio bi greh da ne isprobate The Last Spell.