Dragan KOSOVAC

1. april 2023.

Pre nešto više od tri godine, na Blizzconu 2019, zvanično je objavljeno da razvoj igre Diablo IV teče punom parom. Prošlog meseca (prvo od 17-19, a onda i od 24-26. marta), Blizzard je konačno održao dva beta-vikenda. Zbog specifičnosti nastanka svakog od izdanja „Sveta kompjutera”, naši prvi utisci o beti Diabla IV zasnovani su na tom prvom, „zatvorenom” vikendu, čija glavna specifičnost je bila u tome što je igračima bilo dostupno samo tri od pet klasa. Tačnije, prvog vikenda su igrivi bili samo barbarian, sorceress i rogue, dok su im se drugog vikenda pridružili i necromancer i druid. Napomenućemo i to da je ovo beta-testiranje istovremeno bilo prilika za Blizzardovce da testiraju servere za ovu igru, tako da nećemo na ovim stranama iskaliti bes nastao usled dugog čekanja u redu za log-in i neretkim diskonektima, već ćemo nastojati da vam prenesemo veliki, zadovoljni osmeh na licu usled impresivnog stanja u kom je Diablo IV sada, dva i kusur meseca pre zvaničnog prelaska u live status.

Zaplet igre istovremeno nas vraća korenima franšize i vodi u novi period sveta, poznatog kao Sanctuary. Radnja se odvija trideset godina nakon događaja iz D3 i ekspanzije Reaper of Souls, a u korenu priče je večni sukob između nebesa i pakla, kao i veza između demonske princeze Lillith i anđela Inariusa koja je dovela do nastanka Sanctuaryja i ljudske rase. Tri decenije nakon što su potezi Diabla i Maltaela (ali i njihovih anđeoskih protivnika na čelu sa Imperiusom) doveli do desetkovanja populacije i uništenja velikih segmenata sveta, Sanctuary se još uvek nije oporavio, već je leglo kultista i demonskih sluga koji ponovo prete opstanku sveta. Naš lik je usamljeni avanturista koji otkriva da je neko uspeo da u Sanctuary prizove Lillith, Mephistovu ćerku i „majku čovečanstva”, kao i da je to samo nagoveštaj za novu ofanzivu paklenih Prime Evilsa. Pokušaji da pomognete svetu dovode vas u kontakt sa malobrojnim sledbenicima reda Horadrima, misterioznim pojedincima sa vlastitim ciljevima i mnogo, mnogo pripadnika nepresušnih demonskih armija sa kojima se obračunavate na tradicionalni način - neprestanim kliktanjem mišem (i probranih tastera na tastaturi).

Dok je srž igračke mehanike četvrtog Diabla i dalje prepoznatljivi akcioni RPG sa izometrijskim pogledom na akciju, veoma je bitno da se naglasi da ovo više nije pretežno single-player naslov sa opcionom multiplayer komponentom, već se radi o takozvanom MMO-lite ostvarenju u kom su određeni delovi sveta instancirani i samo vaši, ali u većini redovno nailazite na druge igrače i možete da sarađujete sa njima ili, u zavisnosti od zone, da se borite protiv njih. U praksi, ovo funkcioniše besprekorno, pre svega, zahvaljujući snažnom narativnom aspektu igre. Način na koji se prezentuje priča je u najmanju ruku impresivan, sa kombinacijom tradicionalno „blizzardovski ultrakvalitetnih” predrenderovanih sinematika, zatim, in-engine sekvenci koje su sada na zavidno visokom nivou i, naposletku, samih dijaloga i borbi u okviru glavnog prikaza igre. Sve je podređeno stvaranju veličanstveno mračne i teskobne atmosfere koja, na sreću svih hard-core fanova, više podseća na vazda omiljeni Diablo II, nego na neprestano kontroverznu Trojku. Autori Diabla IV očigledno su rano doneli odluku da oberučke prigrle grimdark estetiku i to se, na svakom koraku, oseti sa pozitivnim posledicama. Svet ove igre nastanjen je likovima koji nikada nisu očigledno dobri ili loši, sve je u nijansama sivila, a čak i oni sa dobrim motivima mogu da, na kraju, ispadnu marionete neke zlokobne sile.

Mehanika razvoja vašeg heroja predstavlja kombinaciju evolucije sistema iz Diabla II, sa drvetom veština čija kompleksnost višestruko prevazilazi D2, ali nikada ne zalazi u domen zastrašujućeg (a la Path of Exile). Glavne odlike ovog sistema veština su prilagodljivost i mogućnost izbora, jer u svakom tieru postoji mnogo više veština, nego što ćete imati skill poena koje stičete levelovanjem i kvestovima. Značajna novost u D4 u odnosu na prethodnika je povratak sistema iz D2, u kom u neke veštine možete da uložite više poena, kao i da nađete komade opreme koji podižu rank specifične veštine (ili grupe veština). Usled činjenice da su likovi tokom bete bili ograničeni na prvi čin i 25 nivoa, nismo mogli da u praksi vidimo paragon-sistem koji omogućava dodatni razvoj heroja nakon što dostignu maksimalni, stoti nivo, ali iz zvaničnih prezentacija razvojnog tima se vidi da se radi o mehanici koja je kompleksna, duboka i fleksibilna. Glavna razlika između D3 i D4 biće u mogućnosti „respecovanja” likova. Tačnije, tokom levelovanja, cena promene veština biće prilično razumna za količinu golda koji stičete tokom igre, ali na maksimalnom biće prilično visoka i zahtevaće dane i dane grinda. Procenjuje se, čak, da će jeftinije i lakše biti stvaranje i levelovanje novog lika umesto farmovanja za novi respec. Oprema ne pljušti kao u D3, ali se stiče utisak da je ima više nego u D2.Set itemi, za sada, ne postoje, ali je moguće prebacivanje specijalnih modifikatora (aspekata), sa legendarne i unique opreme na moćne rare komade.

Osnovne komande izvedene su u stilu D3, sa dve primarne veštine na levom i desnom tasteru miša, još četiri aktivne veštine na numeričkim tasterima, taster ’Q’ aktivira napitak za zdravlje, a ’Space’ obavlja dodge/dash/roll u željenom pravcu. Sve je pregledno, smešteno u dno ekrana, između dve tradicionalne kugle. Desna, crvena, prikazuje zdravlje vašeg junaka, a leva, čija boja varira u zavisnosti od klase, energetski resurs za aktivaciju veština. Klasičan borbeni ciklus funkcioniše veoma glatko, sa kombinovanjem veština koje generišu i troše resurse, uz par moćnih skillova sa većim cooldownom. Na većim nivoima težine, borbe sa pojedinim bossovima su poduže i zahtevaju umešno kretanje i maksimum vaših ofanzivnih i defanzivnih mogućnosti.

Sve klase ostavljaju utisak ispoliranog finalnog proizvoda, utegnutog za puštanje igre u promet. Favorit od pojavljivanja u D2, barbarian je mesnati borac za bliske obračune i jedina je klasa koja može da nosi četiri oružja odjednom. Dva su dvoručna (slashing i blunt) idva jednoručna, a direktno se koristi samo ono koje „traži” specifična veština koju koristite (pasivni bonusi svih komada računaju se stalno). U zavisnosti od ličnih afiniteta, barba možete da specujete bilo gde na skali od nesmotrenog berserkera do defanzivnog zaštitnika saboraca.

Nakon što je u D3 zamenjen wizardom,sorcerer se vraća u D4.Sorc je klasa sa najvećim potencijalom za nanošenje štete protivnicima, ali i najvećom šansom da lako capne, pa je sve u kretanju i mudrom korišćenju veština. Takođe, specijal ove klase, nazvan Crackling Energy, iza protivnika koje ste spržili munjama ostavlja orbove koji vam dopunjuju manu kada ih pokupite.

Rogue je, takođe, povratnik, iz prvog Diabla, koji lepezi originalnih poteza dodaje elemente (za sada) odsutnih okretnih heroja, kao što su amazon, assasin i demon hunter. Ova klasa može da se specijalizuje za korišćenje lukova i samostrela sa jedne ili bodeža i mačeva sa druge strane, ali u oba slučaja, neophodno je neprestano kretanje i pažljivo pozicioniranje, kako za maksimizovanje napada, tako i za čisto preživljavanje.

Nekro i druid nisu bili dostupni za test tokom prvog beta-vikenda, pa ih nismo isprobali pre završetka pisanja ovog teksta, ali u pitanju su stari znanci. Druid kombinuje „prirodnjačke” magije sa transformacijama u zveri i prizivanje životinjskih pomagača, a necromancer se oslanja na ličnu armiju undeadova.

Svet igre je ogroman i predivno zlokoban, sa naglaskom na uživanju u sadržaju, a ne na brzini njegove konzumacije. Live igra imaće pet velikih regiona istočnog kontinenta Sanctuaryja (ledeni Fractured Peaks, divlji Scosglen, sušni Dry Steppes, močvarni Hawezar i pustinjski Kehjistan), kao i nezaobilazne fragmente pakla. U beti nam je bio dostupan samo početni Fractured Peaks, u kom smo bez problema proveli više od 20 sati, a nismo otkrili celu mapu, niti posetili sve tamnice. Dok otvoreni svet igre, logično, ima nepromenjivu geografiju, dungeoni u D4 prate tekovine ovog serijala sa nasumično generisanim layoutom koji neprestano unosi neophodnu svežinu.

Koliko je D4 zaista dobar i koliko će biti uspešan, zavisiće, pre svega, od kvaliteta endgamea koji beta nije prikazala. Ipak, ako je suditi po beti, dolazak do te tačke, prateći priču, sporedne kvestove i nasumične eventove, trebalo bi da bude fantastičnih pedesetak sati igre. Najbitniji aspekti gameplaya ove igre zaista su već na vrhunskom nivou: od atmosfere i izgleda, preko dinamike borbe, do želje da se ponovo zaroni u svet igre i pronađe nešto novo. Jedan od najboljih trenutaka iz originalnog Diabla (i istorije igara, generalno) je kada na drugom spratu tristramske katedrale otvorite vrata, a ka vama pojuri Butcher vičući: „Fresh meat!”. U Diablu IV postoji sličan momenat iz kog se verovatno nećete izvući živi, ali ćete svakako imati osmeh na licu.