Aleksandar ĐURIĆ

1. april 2023.

Inspirisana igrama na tabli, Rough Justice ’84 se odvija u gradu koji je opterećen izuzetno visokom stopom zločina, a na igračima je da opakim kriminalcima stanu na put. Naime, policija nema resursa za borbu sa zločincima, a naš alter ego, iskusni detektiv Džim Bejlor, pušten je zbog toga iz zatvora i preuzima vođstvo nad jednom od brojnih bezbednosnih agencija koje, praktično, imaju ovlašćenja policije. Još brojniji su živopisni operativci koje unajmljujete i koji, odreda, kao da su ispali iz kriminalističke pop kulture perioda iz naslova. Vreme je za deljenje žestoke pravde...

Vaši agenti pomagaće žrtvama, nadzirati lokacije, hvatati lopove i slično, a uspeh u slučajevima određuje bacanje kockica i pravilan izbor operativaca. Njihove karakteristike - intelekt, snaga, percepcija i tako dalje, određuju koliko ćete kockica dobiti, a za uspešan ishod u najlakšim slučajevima, potrebno je baciti tri kockice, tako da svaka rezultuje sa četvorkom ili većom brojkom. Na primer, u slučaju infiltracije u grupu dilera kokaina, gde je važna socijalna veština, poslaćete agenta sa razvijenom empatijom; ukoliko je ona na trećem nivou, toliko i kockica dobijate. Alternativno, možete i poslati snažnog agenta koji će problemu pristupiti direktnije i nasilno stati na put širenju belog praha - svaki slučaj nudi dva ovakva izbora. Ukoliko je to potrebno, utrošićete akcione poene agenata, koji se koriste i za putovanje kroz grad, da sebi obezbedite dodatne kockice. Tu ulogu imaju i predmeti koje agenti nose sa sobom, poput kamere ili baterijske lampe, a koji odgovaraju svakoj od karakteristika. Predmete kupujete, čime drugim, nego novcem, koji zarađujete uspešnim završavanjem slučajeva, a trošite i na unajmljivanje agenata. Ukoliko ostanete bez novca - game over, ali to možete izbeći pozajmicom u banci.

Sa protokom igre, operativci napreduju po nivoima, a pojavljuju se i posebni događaji kada birate između dve opcije koje trajno utiču na gameplay: na primer, da li da se cene unajmljivanja agenata uvećaju ili da opadne broj akcionih poena. Tu su i etički izbori, doduše, bez trajnih posledica na gameplay. Uz to, protok igre donosi još neke promene. Isprva na raspolaganju imate samo jednog operativca u toku jednog seta od po nekoliko slučajeva, ali, postepeno, njihov aktivni broj raste i odvijanje igre postaje utoliko složenije. Tada treba optimizovati izbor agenata prema dostupnim slučajevima, koji unapred daju hintove o tome koje će se karakteristike zahtevati. Ubrzo se otključava i posebna vrsta slučaja koja uključuje neku od dvadeset jedne tempirane mini-igre. Uz to, priča o gradu zločina se razvija kroz naročite operacije, koje zahtevaju dosta novca i razvijene agente, ali i nude najveću zaradu.

Rough Justice ’84 je zabavna igra, ali je za kraće igračke sesije. Može joj se zameriti izvesna repetitivnost, budući da se ono što najčešće radite - rešavanje slučajeva bacanjem kockica - ne razlikuje umnogome između slučajeva. Istina, taktiziraćete o tome, na primer, kada je oportuno da iskoristite akcione poene ili opremu za uvećavanje broja kockica, ili da li utrošiti pare na novog agenta ili nešto drugo, ali toga nema previše. Osećaju repetitivnosti doprinose mini-igre. Rekli smo da ih ima puno, ali nakon drugog ili trećeg rešavanja, svaki put kada ponovo igrate neku od njih, dosadnije je nego prethodni put. Jurenje high-scorea za svaku mini-igru ne doprinosi puno.

Jednako suštinski aspekt ove igre kao gameplay je „Miami Vice” vajb. Od synth muzike do izgleda i biografija agenata, ljubitelji ove epohe (ili onoga kako je predstavljena u tadašnjim akcionim i krimi-filmovima) imaće u čemu da uživaju. Možda kvalitet pisanja povremenih dijaloga, biografija i samih (konciznih) slučajeva nije na naročito visokom nivou, ali sveopšta prezentacija ove igre prijatna je i živopisna podloga bacanju kockica i ostalom.