Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2023.

Stanovi svih bivših kwarez dilera u Novom Sadu širi su za najmanje tri kvadrata zbog Settlersa III. Samo su se HoMM III i Age of Empires II prodavali bolje od ovog titanskog blokbastera, najpopularnije i najjednostavnije ekonomsko-ratne strategije koju je svet ikada video. Setlerse je igralo i staro i mlado, kuso i repato, čuvajući taj no-nejm ili Verbatim označen plavim flomasterom kao porodičnu relikviju. Ah, ta divna, jednostavna vremena, kad nije bilo drugih briga, osim NATO bombi i hiperinflacije...

Baš kao i Heroes of Might and Magic, i Settlersi su se rasplinuli i, praktično, nestali sa scene u narednim decenijama. Trinaest godina nakon poslednjeg nastavka, Ubisoft pokušava da revitalizuje brend novom igrom od istog developera. Well, tehnički gledano, istog. Iako je Settlers: New Allies delo Blue Bytea, odnosno, Ubisoft Düsseldorfa, kako ga matična kompanija sada naziva (odvratno), ljudi koji su radili na igri nemaju veze sa likovima koji su kreirali stare Settlerse. Ovo su skockali neki novi klinici, bez talenta i šlifa, sa dve leve noge i jednom zakržljalom rukom.

Kao i ranije igre, The Settlers: New Allies je jednostavni hibrid ekonomske simulacije i bazičnog RTS ratovanja. Sve u vezi sa igrom je, nažalost, banalno, od zapleta i njegove realizacije, preko gejmplej sistema, do tehnikalija. Igra ima nekakav sinematik momenat potrage za blagom i „precima” u tropskom arhipelagu, ali su scenario i protagonisti toliko generički, bezlični i banalni da su, praktično, post-cringe. Tipičan nemački paradajz ima jaču aromu od ove animirane kartonske kutije od igre.

Duh ekonomskih sistema starih Settlersa prisutan je i u Novim Saveznicima, u smislu da se sve svodi na protok i preradu resursa. Ključna stvar za privredu su putanjice između rudnika/farmi, postrojenja za obradu ruda/plodova i njihovo odlaganje u skladište. Što su putevi kraći i logičniji, priliv proizvoda će biti brži. Ta brzina je ovde vrlina, jer igra, paradoksalno, nema mogućnost ubrzanja vremena. The Settlers: New Allies vas forsira na slow motion pasivluk, bez obzira na to što 90 odsto vremena čekate da radnici prikupe resurse. Bukvalno ćete se okoziti gledajući kako se čovečuljci i digitalni magarci vuku prašnjavim putevima, ignorišući činjenicu da misiju koja je mogla da traje pola sata prolongiraju na tri. Ovu sporost bi opravdala potencijalna kompleksnost, koje ovde nema ni od korova. Populacija, recimo, zavisi samo od broja raspoloživih kućica, ne i od hrane, koja egzistira samo kao opcioni boost faktor za industriju. Jednom kada sve utegnete, nećete imati potrebe da intervenišete ili balansirate, sve će da se odvija automatski.

U starim Settlersima, ratovanje je bilo sekundarno i prisutno reda radi, a tako je i ovde. Iako imate nekoliko tipova jedinica, nikakva strategija ne postoji, niti vam je potrebna. Naštancovaćete jedinice, desno kliknuti na protivnika i, u slučaju da je vaša gomila veća, pobediti. Protivnik je izuzetno intelektualno pasivan i dosledno će slediti skript, šaljući identične talase na vaše selo. Svaka Stronghold igra, pa i one najgore, ima inteligentniji borbeni „AI” i složenije koncipiranu ekonomiju od novih Settlersa. Osim kampanje, u igri postoji i skirmish, ali i multiplayer koji pati od problema sa lagom. Svaki meč mi se pretvorio u razvlačenje dok protivnik ili ja nismo rejdžkvitovanjem odustali od daljeg natezanja.

Kome je namenjen Settlers: New Allies? Fanovima prethodnih nastavaka sigurno ne, njima će biti prost i banalan. Mlađim generacijama i apsolutnim početnicima u ekonomskim strategijama? Verovatno, o čemu svedoči i multiplatformnost igre. Ovo su prvi Settlersi koji su, pored PC-a, odmah predstavljeni i za konzole. Na PC-u, igru ne možete kupiti na Steamu, već isključivo na servisu Ubisoft Connnect, što će efikasno osigurati njenu potpunu tržišnu nevidljivost.