Miodrag KUZMANOVIĆ

SK 12/2020

Jedno od pravila koja sam kodifikovao tokom decenija igranja jeste da je Nena nezaobilazan uvod za svaku igru koja se bavi globalnim nuklearnim ratovanjem. ♫ 99 Luftballons, Auf ihrem Weg zum Horizont ♫ vrti se sa drevnog portabl kasetofona koji vadim samo u specijalnim prilikama, dok pečurke sijaju na horizontu, a osamdesete namiguju osmehom od mnogo milirentgena.

ICBM je skraćenica za Inter-Continental Ballistic Missile, što je vrlo adekvatan naziv za igru koja se bavi potpuno ogoljenim aspektom globalnog termonuklearnog rata. Ovde nema politike, UN rezolucija i postepene eskalacije međunarodnih odnosa, već se sve svodi na razmenu balističkog arsenala u meri ograničenoj raspoloživim resursima. Iako je premisa jednostavna, njena egzekucija je kompleksna, jer cilj nije puka destrukcija planete, već destrukcija uz očuvanje sopstvene teritorije.

Na početku igre birate jednu od osam frakcija, država ili nacionalnih konglomerata spojenih radi uravnoteženja snaga na mapi. Pored SAD i Rusije, imate Evropu, Južnu Ameriku, Afriku, Okeaniju, zapadnu i južnu Aziju. Kao što rekoh, politika je ovde nebitan faktor, inače bi bilo teško objasniti činjenicu da Indija i Pakistan ratuju kao deo jedne koalicije, kao i Saudijska Arabija i Iran. Izborom bilo koje frakcije bićete instant bačeni u opšti rat, koji je na početku vrlo niskog intenziteta zbog ograničenih arsenala. Pre ozbiljnijeg pičvajza, dakle, morate da se upustite u istraživanje i proizvodnju.

ICBM je globalna strategija koju ćete igrati u taktičkom real-time režimu, postavljajući vojne baze, PVO instalacije, raketne silose, flotne sastave i druge strateške resurse na svojoj teritoriji. U većini partija nećete stići da istražite sve tehnologije, niti ćete moći da napravite nezaustavljivi arsenal u svim rodovima vojske. Moraćete da izaberete jedan ili dva dominantna vida napada, uz neophodno ulaganje u odbranu. Radarske i SAM instalacije, koje štite vaše gradove i nivo proizvodnje, stvar su oko koje nema kompromisa. Svaki sprženi grad znači pad procenta proizvodnje i istraživanja i predstavlja korak bliže porazu.

Sam gejmplej prilično je jednostavan i tokom većeg dela igre ograničen je na postavljanje „šahovske table” i jačanje svojih pozicija. Kad se odlučite za napad, možete da ga izvedete manuelno, birajući cilj za svaku pojedinačnu instalaciju ili čak za taktičke faktore unutar jednog objekta (npr. ciljeve za lovce i ciljeve za bombardere u okviru jedne avio-baze), što je Sizifov posao koji, srećom, ima odličnu alternativu oličenu u planeru napada.

Klikom na ikonicu „new strike plan” dobijate interfejs u kom možete automatizovati napad na jednog ili više protivnika, precizno definišući primarne i sekundarne ciljeve za svako oruđe koje imate na raspoloženju. Na primer, bombarderima ćete definisati PVO i avio-baze kao primarne ciljeve, a radare kao sekundarne; mobilnim ICBM-ovima ćete precizirati da napadaju protivničke silose, a svojim silosima da napadaju gradove. Ne morate sve da stavite u jedan plan, jer različito oruđe ima specifične frekvencije i brzine napada Tako se, primera radi, isplati napraviti jedan plan za uništavanje protivničke antibalističke odbrane, a sve nuklearne resurse strpati u drugi plan, koji ćete aktivirati nakon uspešne realizacije prvog. Vežba stvara majstora za dobar tajming, a trebaće vam i strateški instinkt za pravilnu evaluaciju snaga kojima raspolažu protivnici. Nema ničeg goreg od impotentnog napada koji je posustao na pola puta zbog prebrze potrošnje nuklearki ili kontranapada koji vam je uništio silose. Protivnici, naravno, nisu blesavi, tako da često koriste gužvu i počinju s napadom kad ste zauzeti borbom s nekim drugim. Ovo je prvorazredni faktor u multiplayeru, gde su ad-hoc savezništva efikasna kao u partiji klasičnog Rizika.

♫ 99 Jahre Krieg, ließen keinen Platz für Sieger ♫. Pokažite joj da nije bila u pravu.