Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. decembar 2020.

Autorka ovih redova neprestano tvrdi kako je videla sve i kako ništa ne može da je šokira ili „izuje iz cipela”. Pravi je šok kada ste ubeđeni da ste debelokožac kog više ništa ne dotiče, a onda se pojavi neko umetničko/zabavno delo koje vas ostavi toliko zatečenim, da gledate u neverici u ekran nemo otvorenih usta.... Već uvodna scena u igru Visage, koju je kreirao i objavio SadSquare Studio, toliko je šokantna da gomilom malih strelica probija kožu nosoroga i pravi žmarce.

Lestvica jeze i nelagodnosti koju je SadSquare Studio postavio u uvodnoj sceni stoji prilično visoko, ali to je samo početak. Visage je ponikao kao „playable teaser”, koji se 2014. godine pojavio na YT kao najava nove iteracije legendarnog Silent Hilla. Dve godine kasnije, nakon uspešnog prikupljanja sredstava na Kikstarteru, razvoj Visagea je otpočeo, na radost onih koji su pogođeni otkazivanjem razvoja pomenute Silent Hill igre.

Pojavljivala su se, u međuvremenu, horor ostvarenja i niskog i visokog budžeta koja su sa manje ili više uspeha pokušavala da emuliraju vajb iz Silent Hilla, ali osim blage jeze, retko koji naslov je uspeo da uzburka učmalo more horor avantura. Neko će reći Amnesia, mada je to 2010 godina. Spomenuće ljudi fantastičnu igru Soma. Dodaće neko i The Evil Within, ali ono što je Kodžiima napravio sa SH nije ponovljeno.

Već spomenuta uvodna scena služi kao mamac da vas upeca na udicu Visagea i da vas vuče kroz vodu gradeći tenziju i strah, dok vrlo polako namotava strunu. Pošto ste se upecali, počinjete igru i silazite niz stepenice kuće u kojoj se nalazite i u kojoj se dešava magija. Visage je survival istraživački horor koji kao i mnoge slične igre pre nje polako gradi tenziju i raspliće priču. Vrlo polako. Igru počinjete kao Dvejn Anderson, čovek koji živi sam u ogromnoj kući u kojoj se mučna scena otvaranja dogodila. Da li ste vi bili akter introa, da li ste živi ili ste duh, to su pitanja koja se postavljaju na samom početku i koja rasplićete.

Ljudi koji vole FPS-ove, ali vole da se oprobaju i u hororima, učiniće se da je igra prespora, pa neka odmah pređu na L4D ili nešto slično. Glavna fora u igri je baš ta tenzija koja je tako dobro izgrađena da ćete se konstantno osećati vrlo, vrlo nespokojno. Gde god da krenete, a kuća je prilično velika, sretaćete normalne i paranormalne situacije koje će vas držati na ivici stolice. Besmisleno treperenje svetla ili promena radio-stanice bez vidljivog razloga, izazvaće vam podizanje dlačica na rukama.

Kao i većina sličnih igara i Visage ima takozvani ludometar, odnosno, indikator u kakvom se mentalnom stanju trenutno nalazite. Ako predugo stojite u mraku i ako vidite nešto paranormalno, počinjete, naravno, da gubite razum, što na kraju dovodi do fatalnog ishoda. To možda nije najoriginalnije, ali je dobro izvedeno i nekako funkcioniše. Rešenje za snižavanje ludila su pilule i stajanje ispod svetla.

Visage se sastoji od četiri poglavlja i svako od njih počinjete pronalaskom ključa. U najboljem duhu istraživačkih horora imate i zagonetke. Iako postoji standardna kukanjava po internetu na težinu i logiku, smatramo da su uglavnom, kao i sve ostalo, vrlo pristojne. Oznojiće vas, ali su rešive.

Grafika u igri je izrađena u UE4 i izgleda vrlo dobro. Ovo nije AAA naslov, ali izgled ne zaostaje previše. Kuća je sumorna, ali odlično dizajnirana, sa dovoljno prostora za istraživanje. Zvuk je posebna priča i bilo da čujete kucanje zidnog sata, škripu ili lupanje vrata, šuštanje radija, sve je jezivo. Jedina zamerka koju imamo je pomalo trapav inventar, ali to je česta boljka sličnih igara.

Visage je horor avantura koja predstavlja stravu i užas u svom najfinijem obliku. Igra spora kao puž golać, ali isto tako lepljiva i jeziva dok vam se uvlači pod kožu i tera vas da upalite svetlo ili zovete bolju polovinu da vas isprati do toaleta u dvosobnom stanu. Cena od 30 evra je sasvim pristojna nadnica za strah. Preporučujemo da stavite slušalice, pogasite svetla i pravite se hrabri, ako smete.