Aleksandar DINIĆ

1. decembar 2020.

Kao što kažu sledbenici kuće Grejdžoj: „Što je mrtvo ne može nikad umreti, već se uzdiže opet, snažnije i jače”. Dok su mnogi bili spremni da održe parastos serijalu Assassin’s Creed, smatrajući da je previše odmakao od svojih korena ili da odavno nema šta novo da ponudi nakon ceđenja prethodne dve igre, neumorne Ubisoftove fabrike vredno su zakivale nitne u novi izdanak sage. Dok se obruč dostupnih istorijskih okruženja u koje bi se uglavile buduće AC igre polako steže oko Hašišima i Templara i nakon što je feudalni Japan verovatno stavljen na duboki led nakon odličnog Ghost of Tsushime, Ubisoftovci su potegli sigurnog džokera iz rukava.

Vikinzi, nordijska mitologija i skandinavski folklor u svim svojim pojavnim oblicima nisu, iz nekog razloga, bili česta pojava u naslovima visokih profila, naročito ne u ovako ambicioznom obimu. Tematski, prostorno, audio-vizuelno i na svaki drugi način, Valhalla je vidno inspirisana i gomilom uzora iz širokog spektra popularne kulture: od TV-serija (Vikings, The Last Kingdom, Britannia), filmova (The 13th Warrior, Pathfinder, Outlander), knjiga, novela, stripova, muzike (nažalost, izostala je saradnja sa bendom Heilung koji intenzivno rade na nastavku Hellbladea) i ostalog.

Vizuri iz koje ćete igrati ovaj naslov, nakon slobodnjaka, brata i sestre, muža i žene, brata ili sestre, autori su dodali i novi aspekt. Nakon kraćeg prologa, dobijate opciju da odaberete pol jedinog lika kog vodite, kao i mogućnost da izbor prepustite i samoj igri koja kanonizuje ženskog junaka, uz sporadične delove radnje koje ćete obavljati iz suprotne perspektive (sa nesputanim šaltanjem između svih ovih varijanti). U svakom slučaju, u koži ste plemića-siročeta Eivora, stasalog junaka/junakinje, čija će inicijalna osveta klanu koji mu je izdao i pogubio porodicu biti samo uvid u zamršenije odnose između poluzavađenih vikinških plemena i familija, uvek na ivici strmoglavljivanja u prevremeni Ragnarok. Smatrajući nečuvenom ideju da se podeljeni klanovi ujedine pod jednim kraljem, Eivor, njegov polubrat Sigurd i par vikinških lađa sa istomišljenicima plove put mistične Engleske i njenih obala, zrelih da iz prve ruke upoznaju sve blagodeti i tekovine nordijske (ratne) kulture.

Pored policije, očekivano, u celu stvar biće umešani i sijaset izmišljenih i stvarnih istorijskih likova i događaja, bliskoistočni atentatori sa svojim agendama, začeci Templarskog reda, vikinške i onostrane vizije koje će moriti glavnog junaka, elementi Prve Civilizacije, sporadični i minimalni izleti u sadašnjost (kroz prizmu priče o Lajli Hasan iz prethodnih igara) i mnogo toga drugog. Dijalozi su kvalitetno i dopadljivo napisani, a oseća se i naglašeniji smisao za humor autora, koji je evidentan kroz gomilu luckastih, sporednih priča. Sve ovo prezentovano je kroz masivnu količinu sadržaja, u kojoj se glavna kampanja osvajanja četiri isparcelisana Engleska kraljevstva prepliće sa nepreglednim nizom sekundarnih, obavezno-neobaveznih misija i zadataka i raznih drugih aktivnosti. U ovom smislu, nadležni u Ubisoftu, nakon što im je dostavljen izveštaj o (trocifrenom) broju sati koje je prosečni igrač proveo uz prethodna dva AC uradka, verovatno nisu krili svoje nezadovoljstvo. „Gotta pump those numbers up!”, zavapiše. „Those are rookie numbers!” uskliknuše. Valhalla je gotovo bizarno gargantuanski velika igra, namerena da vas potpuno uvuče u svoje dubine, zaposedne svaki molekul slobodnog vremena i isisanog ispljune na kraju, ako se namerite da propisno očistite i isprobate sve što ima da ponudi.

Želeći da celu stvar koliko-toliko osveže, princip otkrivanja i odrađivanja onoga što igra ima da vam ponudi donekle je promenjen. Sinhronizacijom sa visinskih kota, oko vas se pojavljuju interesne tačke iz tri različita tabora. Zlatni „nodovi” predstavljaju resurse presudne za napredniji apgrejd opreme (i otključavanje slotova za rune), unikatne i kvalitetnije primerke borbeno-defanzivnog arsenala, odnosno, drevne tomove koji donose aktivirajuće specijalke. Belim iskrama označeni su razni artefakti, bonusi ili nagrade (nakon rešavanja pojedinih terenskih zagonetki, npr.), dok su plavi indikatori rezervisani za sporedne misije, zadatke, zadačiće, aktivnosti, boss i mini-boss fajtove sa raznim ljudsko-životinjskim protivnicima i mnogo toga drugog. Na sve ovo treba dodati i misije koje odmotavaju glavnu radnju (sa nekoliko različitih instanci koje su aktivne i dostupne u isto vreme), kao i dodatne delove priče i questove koji će vas svako malo saletati iz vedra neba. Učeći od najboljih (kašljuc, Witcher 3, kašljuc), caka je iza činjenice da mnogo toga neće biti očigledno nakon puke visinske sinhronizacije, što od igrača zahteva aktivno istraživanje i zavirivanje u svaki kutak na terenu koji deluje drugačije u odnosu na ostatak mape (ili ovo možete ignorisati i pratiti samo obavezne niti priče za dalji napredak).

Za razliku od nastavka Red Dead Redemptiona i Divljeg zapada, Valhalla je brži, dinamičniji, ne toliko „u-sitna-crevca sveobuhvatan”, ali svakako i nadasve kapitalan simulator uzbudljivog vikinškog života, sa pripadajućim fantazijsko-futurističkim elementima u priči. Tu su ribarenje, lov, nadmetanje u ispijanju medovine, igranje Orloga (varijante strateške igre sa kockicama), vikinške gozbe (koje donose dugotrajne bonuse), lov na ucenjene glave, haranje i pljačkanje manastira i sela kraj reka sa svojom vernom posadom, odstrel Templarskih prvaka, drugaka i ostale boranije, urnebesno i odlično odrađen Flyting (poetična razmena uvreda sa protivnikom, gde je potrebno paziti na kontekst onoga što je „tema”, bacati efektne rime i birati pravilno intonirane odgovore) i mnogo toga drugog. Ovome je dodat i kompleksan sistem izgrađivanja i unapređivanja sopstvenog rastućeg naselja, sa objektima različite namene (štale, barake, kovačnica, assassinska „filijala”, antički muzej i slično), koji omogućavaju pristup dodatnim aktivnostima, bonusima, kozmetičkim ukrasima i drugim sadržajima. Sa druge strane, sve to možete staviti na stend-baj, zajahati svog vernog ata (ili kurjaka), pustiti vetar u kosu i naprosto se prepustiti istraživanju i uživanju u svetu, a igra sa te strane i te kako ima šta da ponudi.

Engleska (kao i deo Norveške) iz druge polovine IX veka je prelepo mesto i svakako će pružiti čisto uživanje ljubiteljima tog perioda ili hobi-istoričarima. Uverljivo dočarana topografija terena koja obiluje smenjujućim prizorima livada, šuma, stenčuga, močvara, kotlina, planina, rečnih tokova, vodopada (delove Norveške da i ne spominjemo) i ostalog, ispresecana je selima, farmama, rimskim ruševinama, zaseocima, vojnim kampovima, pomenutim manastirima i gomilom izvrsno arhitektonski izvedenih gradova različitog izgleda i veličina. Grafika je vidno sočnija i lepša od prethodne igre, uz očuvanu ili bolju optimizaciju, sa sijaset efekata, momenata i atmosferskih detalja koji verno dočaravaju maglovitu, zaglibljenu, kišnu, odnosno, prolećno zelenu ili suncem opaljenu srednjovekovnu Angliju.

Borbena mehanika je jednostavna i kruta koliko i efikasna i sasvim dobro paše uz pretpostavku da ćete joj prići iz perspektive battle frenzy vikinga koji melje engleske i ine musavce isprečene na putu (kopljima, buzdovanima, oružje-štit kombinacijama ili, naravno, sa po sekirom u svakoj ručerdi, kako tradicija i zdrav razum nalažu). Ubačena je i efektna dinamična skala izdržljivosti, koja se troši samo prilikom eskivaža i promašaja (što borbe čini taman dovoljno taktičkim), dok zamerke upućujemo previše rasplinutom drvetu pasivnih veština, atributa i specijalki (koje se, doduše, mogu slobodno resetovati u svakom trenutku).

U vreme kada je neprestano odlaganje (neuhvatljivog) Cyberpunka2077 već počelo da ide na živce i najvećim optimistima, Valhalla je idealan izbor za sve vaše potrebe igranja AAA naslova. Sa druge strane, ako ste veteran Začetka i Odiseje, u velikoj meri ćete znati šta vas (ponovo) očekuje i ovde, pa je mentalna podešavanja i očekivanja potrebno podesiti u skladu sa tim.