Darko MIHOKOVIĆ

1. decembar 2020.

Ako malo zavirimo u istorijat video igara, može se zaključiti da su 3D pucačine neraskidivo povezane sa prostranstvima svemira, laserima, energetskim štitovima, fotonskim torpedima i drugim high tech sokoćalima iz daleke budućnosti. Izleti u fantazijske svetove mača i magije mogu se izbrojati na prste jedne ruke, a i tada je ulogu leteće krstarice igrao zmaj ili neko drugo mitološko biće.

The Falconeer, igra iza koje stoji manje-više jedan čovek - Tomas Sala, široj igračkoj publici poznat kao autor modova za Skyrim, vodi nas u svet u kome ćemo se na leđima džinovskog sokola boriti sa drugim pticama, letećim brodovima, mehaničkim insektima i, naravno, zmajevima. Planeta Ursi je ogroman vodeni svet, nalik na Kostnerov istoimeni film, sa sporadičnim ostrvljem naseljenim feudalnim kućama, međusobno ne baš prijateljski nastrojenim. Od izbora frakcije zavisiće početne karakteristike ptice (brzina, agilnost), te vrsta oružja koje nosi. Isprva se čini da ovo igri daje poseban RPG šmek, ali su varijacije tako suptilne da se jedva i daju primetiti.

Nalazite se u ulozi sokolara najamnika, na usluzi jednoj od pomenutih frakcija i kroz niz linearnih misija polako otkrivate istoriju, spletke i intrige sveta u kome ste se obreli. Zadatke dobijate u naseobinama, gde se pored poglavara zaduženog za main story misije, obično nalazi i NPC sa sporednim misijama, te prodavnica sa različitim mutagenima za unapređivanje atributa sokola, uz konstantnu potrebu za balansiranjem, jer je broj slotova za ove napitke ograničen. Ovde možete kupiti i unapređene verzije osnovnog oružja, neke vrste energetskog topa koji ne koristi municiju, već se puni proletanjem kroz olujne oblake.

Kako je The Falconeer jedna od launch igara za novu generaciju Microsoftove konzole, jasno je da je džojped podrazumevana alatka za kontrolu sokola, što će vam i sama igra sugerisati na početku. Kombinacija miša i tastature je podržana, međutim, primećuje se da je tu tek reda radi, jer je ovaj upravljanja rogobatan i potpuno neintuitivan, pa će i okoreli PCMR-ovci sramežljivo posegnuti za kontrolerom.

Kad smo već kod neintuitivnosti, igra ima prilično strmu krivu učenja, tim pre što šturi tutorijal nije od prevelike pomoći. Istina je da soko na kome letite ima daleko manje tasera i prekidača od Milenijumskog sokola i da niko ne voli igre sa „pomoćnim točkićima”, ali malo više informacija o načinu borbe i upravljanja pticom nije na odmet, posebno za igrače koji se prvi put susreću sa ovim žanrom. Takođe, primetna je i neizbalansiranost težine misija, pa, iako igra ima neku svoju skalu po kojoj rangira zadatke, dešava se da „tešku” misiju odbrane trgovačke letelice završite bez ikakvih problema, da bi vas iza sledećeg ćoška dve piratske ptičurine izlomile kao mače muškatlu.

Ipak, najveći problem koji mori Sokolara je repetitivnost. Nakon sat vremena videćete otprilike sve što igra ima da ponudi. Misije se uglavnom svode na izviđanje, transport predmeta između naseobina i pratnju letećih brodova, uz neizbežnu eliminaciju protivnika koji vam se nađu na putu. Vodeni svet jeste veliki, ono malo kopna zaista izgleda grandiozno, ali letenje od tačke A to tačke B ume brzo da dosadi, tim pre što nema nekakvih nasumičnih događaja koji bi začinili to iskustvo.

Ako ste do sada smatrali da igre sa low poly grafikom ne mogu da izgledaju lepo, The Falconeer će vam promeniti mišljenje. Prizori morskih talasa kako udaraju o usamljeno školje sa načičkanim sojenicama, dok na leđima sokola jedrite nebom prepunim oblaka deluju prosto nestvarno, naročito za Unity endžin. Celokupan audio-vizuelni doživljaj predstavlja posebno iskustvo, te u konačnoj oceni nadvladava evidentne nedostatke u samom gejmpleju. The Falconeer je jedna od onih igara koje ćete poželeti da probate samo na osnovu slika i trejlera, a usudićemo se i da kažemo da definitivno nećete pogrešiti ako to i učinite.